Zna li se kada će vakcina protiv kovida 19?
Iako zvanično još ne postoji vakcina protiv kovida 19, predsednik Vučić je najavio da ćemo prve doze imati već pre kraja decembra. Tačno je da je Fajzer-Bajontekova vakcina pokazala 90 odsto efikasnosti u trećoj fazi kliničkog ispitivanja, ali još uvek nije odobrena ni spremna za distribuciju. Šta je potrebno da vakcina bude odobrena i šta kažu iz CEPI-ja o potencijalnoj vakcini protiv kovida 19?
Da li predsednik Srbije raspolaže nekim informacijama koje još nisu poznate CEPI-ju, Koaliciji za inovacije protiv epidemije, koja je deo COVAX inicijative, ili je iz nekih drugih razloga optimističniji od svetskih stručnjaka?
“Daćemo sve od sebe da obezbedimo što je moguće više vakcina i da završimo borbu protiv kovida kao jedna od najboljih zemalja”, rekao je pre nekoliko dana predsednik Aleksandar Vučić, objašnjavajući da je preko COVAX inicijative obezbeđeno 1,8 miliona doza vakcine za građane Srbije.
Iako je najavio vakcinisanje zdravstvenih radnika i vojske do kraja januara, ne zna se čije će to vakcine pre kraja godine stići u Srbiju.
“Pregovaramo s kineskim i ruskim partnerima, sa svima koji bi mogli vakcinu da nabave… To nije politička odluka, već ona koja se tiče zdravlja ljudi”, rekao je, ističući ipak da će najverovatnije odluka pasti na Fajzer – Bajontek.
Šta kažu iz CEPI-ja?
Nakon najave predsednika Vučića, Istinomer je kontaktirao CEPI.
Dr Ričard Hačet, zivršni direktor CEPI-ja, rekao je da su dosadašnji privremeni rezultati kompanije Fajzer-Bajontek ohrabrujući i da su pokazali umeće naučne zajednice u unapređivanju potencijalnih vakcina protiv kovida 19.
U CEPI-ju, kako je dodao, veruju da recentni rezultati povećavaju verovatnoću uspeha drugih vakcina kandidata za kovid 19 koje koriste sličan pristup, a deo su CEPI-ja.
“Svetu su hitno potrebne višestruke sigurne i efikasne vakcine da pobedimo kovid 19, tako da je presudno da se istraži i razvije vakcina i nastavi ovim tempom. CEPI i COVAX grade širok portfolio kandidata za vakcinu kako bi povećali globalnu dostupnost doza i osigurali da učinimo dostupnim vakcine pogodne za upotrebu u širokom spektru populacije i okruženja”, rekao je Hačet.
Kada je reč o drugim proizvođačima, Rusi tvrde da je njihov Sputnik V, koji je takođe došao do treće faze testiranja, čak 92 odsto efikasan protiv kovida 19.
Dok je u Fajzerovom istraživanju učestvovalo 43.500 ljudi, podaci o ruskoj vakcini se zasnivaju na 20 slučajeva zaraze kovidom 19 od 16.000 dobrovoljaca kojima je data vakcina Sputnik V ili placebo injekcija.
Ugovor predviđa i mogućnost da se zahteva isporuka do 100 miliona dodatnih doza kada se vakcina pokaže kao sigurna i efikasna protiv kovida 19. Takođe, države članice mogu doneti odluku da vakcinu doniraju zemljama sa nižim i srednjim prihodima ili da je preusmere drugim evropskim zemljama.
Ranije, EK je potpisala ugovore sa kompanijama AstraZeneca, Sanofi-GSK and Janssen Pharmaceutica NV.
Šta kažu iz SZO?
Vakcinu pre distribucije moraju odobriti nacionalni regulatori, navode iz Svetske zdravstvene organizacije. Po njihovim procenama, bezbedna i efikasna vakcina protiv kovida 19 mogla bi biti spremna za distribuciju početkom ili do sredine 2021. godine. Do tada, proučava se više potencijalnih vakcina.
Put do sigurne i efikasne vakcine nije lak. Pre nego što je SZO i Globalni savetodavni komitet o bezbednosti vakcina razmotre i prekvalifikuju, potrebno je da se izvrše serije nezavisnih provera dokaza o efikasnosti i bezbednosti, kao i provera i odobrenje zemlje u kojoj se vakcina proizvodi.
Rezultate kliničkih ispitivanja analizira nezavisno telo SZO sačinjeno od stručnjaka (SAGE) koje zatim daje preporuku da li i na koji način da se koriste vakcine.
Da li će u svojim zemljama odobriti vakcinu za nacionalnu upotrebu i na koji način će se koristiti, države odlučuju same na osnovu preporuka SZO.
- U kojim to državama Evrope ni(je) obavezna vakcinacija?
- Senke sumnji nad Svetskom zdravstvenom organizacijom
Vakcine će morati da se proizvode u velikim količinama, piše SZO, ističući da će to predstavljati veliki izazov. A proces distribucije biće složen – biće neophodno rigorozno upravljanje zalihama i kontrola temperature. Po pisanju New York Times-a, Fajzerova vakcina mora se čuvati na temperaturi od oko minus 70 stepeni Celzijusa neposredno pre ubrizgavanja, što može napraviti velike probleme u distribuciji.
Fajzerovi naučnici, pak, ne misle da je distribucija u ovim uslovima nemoguća misija. Osmislili su ambalažu u obliku kutije za picu u kojoj je vakcina spakovana sa ledom koji joj održava temperaturu nekoliko nedelja.
Naslovna fotografija: Canva
