Zvonce, kazne i katanac u kampanji

Žustre rasprave, česti prekidi sednica, pauza u radu Narodne skupštine tokom trajanja kampanje za predsedničke izbore 2017. i veliki broj kazni koje su izrečene narodnim poslanicima obeležili su prvih godinu dana rada novog, 11. Saziva Skupštine Srbije, ocenjuje se u izveštaju Otvorenog parlamenta o aktivnostima Narodne skupštine. Otvoreni parlament ukazuje i na ignorisanje instrumenta poslaničkih pitanja i izrazitu nespremnost vlasti da omogući koliku toliku kontrolnu ulogu skupštinskih odbora.

Usvojeno je 88 zakona od čega 51 odsto po hitnom postupku što je loša praksa na koju EU ukazuje godinama budući da se poslanicima smanjuje vreme za pripremu. Kako pokazuje analiza OP-a, među usvojenim zakonima apsolutno dominiraju međunarodni sporazumi 48, izmene i dopune 27, dok je zakona bilo samo 13. To zapravo znači da je parlament više stvarao utisak da se nešto radi, nego što se zaista i “reformski” radilo. Isti zaključak se može izvesti i iz broja dana provedenih u plenumu – samo 68 u celih godinu dana.

Otvoreni parlament ukazuje i na izbor samostalnog poslanika i bivšeg muftije Muamera Zukorlića (Bošnjačka demokratska zajednica) na čelo Odbora za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj. Zukorlić je izabran na ovu poziciju na predlog i sa „kvote“ Srpske napredne stranke, budući da samostalni narodni poslanici ne mogu da budu kandidati za predsednike odbora.

Početak Redovnog jesenjeg zasedanja bio je buran kako na plenumu tako i na sednicama odbora. Rasprave su često bile prekidane posle žestokih diskusija i atmosfere na ivici incidenta, a poslanicima opozicije bi usledile opomene i mere udaljenja sa sednice.

Šef poslaničke grupe Aleksandar Martinović pokušao je da relativizuje nivo kazni koje izriče Maja Gajković navodeći da je u mandatu demokrata platio lično nekoliko hiljada evra. Istinomer je dokazao da to nije tačno. Pokazali smo i da će predsednica Gojković, ako nastavi ovim tempom, izreći isto kazni kao demokrate u periodu 2008-2012. 

Važno je podvući da je u ovom sazivu u zapećak gurnut i kontrolni instrument “poslaničkih pitanja”. Poslanička pitanja, u toku redovnog zasedanja, postavljaju se u prisustvu članova Vlade svakog poslednjeg četvrtka u mesecu na sednici koja je u toku, u vremenu od 16 do 19 časova kada se prekida rad po dnevnom redu. Za prvih godinu dana rada 11. saziva narodni poslanici/ce postavljali su poslanička pitanja samo na jednoj sednici, održanoj 27. oktobra 2016. godine.

Antidemokratska praksa je i suspenzija Narodne skupštine tokom kampanje za predsedničke izbore. Ova odluka vladajuće većine  naišla je na nezadovoljstvo poslanika opozicionih partija, dok je predsednica u svom obrazloženju navela da će pauza u radu Parlamenta tokom predsedničke kampanje biti neophodna radi očuvanja političke stabilnosti. I predsednica Skupštine i tadašnji kandidat za predsednika Aleksandar Vučić uporno su ubeđivali javnost da parlament nikada dosad nije zasedao tokom izbora. Međutim, Istinomer je i ovoga puta podsetio kandidata Vučića na njegove predizborne govore u Skupštini 2004. i 2007. godine. 

Prvih godinu dana pamtiće se i po zahtevima opozicije za smenom Aleksandra Martinovića na čelu administrativnog odbora, ali je taj pokušaj propao. Tražila je opozicija i da se raspravlja o smeni Maje Gojković. Ovaj slučaj je takođe indikator nedemokratskih tendencija jer je Gojković javno obećala opoziciji, a Istinomer zabeležio, da će poslanici većine pomoći da predlog o njenoj smeni dođe na dnevni red. To se, nažalost, nije dogodilo.  

Naslovna fotografija: FoNet/Nenad Đorđević