Bez nezavisnih institucija nema stabilne demokratije
"Demokratiju treba shvatiti kao kretanje, kao jedan proces, a ne kao monolit. Svi koji pokušavaju da se približe idealu demokratskog sistema zapadaju u frustraciju, jer smatraju da je neće dostići kao takvu. Do jake i stabilne demokratije ima mnogo stepenica i koraka, jer demokratija je napredak“, izjavio je Dušan Reljić iz Nemačkog instituta za međunarodnu saradnju i bezbednost, otvarajući konferenciju "Civilno društvo za odgovornu vlast“.
Prvi dan konferencije započet je panelom „Demokratija: jedina igra u gradu?“, u okviru koga su se govornici Marika Đolai – konsultatkinja za međunarodni razvoj i politička analitičarka za Zapadni Balkan i Evroaziju, Srđan Cvijić – viši analitičar javnih politika Instituta za evropske politike Fondacije za otvoreno društvo, Jovana Marović – izvršna direktorka Politikon mreže i Dušan Reljić – šef briselske kancelarije Nemački institut za međunarodnu saradnju i bezbednost, složili da je opalo poverenje u organizacije civilnog društva i da je potrebno više raditi direktno sa građanima.
Oni su se saglasili da do 2025. godine institucije treba da budu nezavisne, a mediji slobodni, pri čemu fokus treba pomeriti sa donošenja na sprovođenja zakona.
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović
„Ideja ovog okupljanja je da nakon širokog kruga konsultacija, dođemo do okvira koji može poslužiti da shvatimo kakvo demokratsko društvo želimo i to u perspektivi za 2025.godinu. Zato ćemo govoriti o receptu za demokratiju, o kreiranju dijaloga i pokušati da pokrenemo što više tema koje se tiču razvoja demokratskog društva. Takođe, u okviru ove inicijative, analizirali smo stanje demokratije kroz pet oblasti, što je dodatno doprinelo razumevanju problema i izazova sa kojima se demokratija danas suočava“, izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka Crte.
Konferencija je deo inicijative, koju CRTA sprovodi zajedno sa četiri partnerske organizacije – Transparentnost Srbija, Centrom za pravosudna istraživanja, Fondacijom Slavko Ćuruvija i A11 Inicijativom za ekonomska i socijalna prava, uz podršku Britanske Ambasade u Beogradu.
Glavne teme diskusija tokom dvodnevne konferencije su savremeni izazovi koji utiču na smanjenje kvaliteta demokratije – poput narušavanja nezavisnosti pravosuđa, opadanja kvaliteta rada parlamenta, pogoršanja položaja nezavisnih organa, kršenja slobode medija i ograničavanja prava na informacije od javnog značaja.
Cilj konferencije je da pokrene dijalog u vezi sa aktuelnim stanjem demokratije u Srbiji, regionu i Evropi, sa namerom da se razviju preporuke za prevazilaženje postojećih problema. Skup okuplja predstavnike civilnog društva, akademske zajednice, eksperte iz oblasti javnih politika, sudije, novinare, predstavnike javnih institucija i međunarodne zajednice koji su spremni da aktivno zagovaraju demokratsku i odgovornu javnu vlast.
U okviru drugog panela „Stanje demokratije u Srbiji“, Tara Tepavac ispred Crte, Danilo Ćurčić – programski koordinator A11 Inicijative za ekonomska i socijalna prava, Vida Petrović Škero – zamenica predsednika Upravnog odbora Centra za pravosudna istraživanja, Nemanja Nenadić – programski direktor Transparentnosti Srbija i Rade Đurić ispred Slavko Ćuruvija fondacije, predstavili su najveće neregularnosti koje utiču na razvoj i jačanje demokratskog sistema u Srbiji.
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović
Ukazano je na to da je republički parlament u potpunosti u rukama izvršne vlasti, da je donošenje zakona po hitnoj proceduri postala ustaljena praksa, kao i da se primećuje znatan izostanak debate, javnog slušanja a i podnošenje brojnih amandmana na zakone i u postavljanju poslaničkih pitanja.
Zatim, istaknuto je da u pisanju amandmana na Ustav u oblasti pravosuđa, „prvi put u istoriji Srbije“ nisu učestvovali eksperti, da se zapravo ne zna ko ih je pisao, osim da je to urađeno u Ministarstvu pravosuđa.
Takođe, Parlament nije zainteresovan za saradnju sa nezavisnim institucijama i od 2014. ne razmatra njihove izveštaje o radu, niti prihvata njihove predloge zakona.
Učesnici su izrazili zabrinutost u pogledu izbora novog Poverenika na informacije od javnog značaja i skrenuli pažnju na vrlo sporne odredbe predloženih izmena i dopuna Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja.
Jedna od tema ticala se i medijske sfere. Panelisti su naglasili da u Srbiji izostaje ozbiljan nadzor nad radom medija, kao i to da Ministarstvo kulture, Pokrajinski sekretarijat za kulturu i REM nisu uspeli da omoguće pluralizam u javnim glasilima.
Treći panel je okupio već pomenute stručnjake koji su zajedno sa Ivanom Jovanovićem – šefom deska u „Blicu„, izneli svoje zaključke i neophodne mere koje bi trebalo preduzeti kako bi se ostvarili zamišljeni ciljevi u kreiranju demokratskog društva u Srbiji do 2025. godine.
Zaključci prvog dana biće detaljnije razmatrani u okviru pet radnih grupa tokom drugog dana konferencije, sa ciljem da se različiti predlozi i perspektive uključe u finalni izveštaj o stanju demokratije u Srbiji.
Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović
