Demokratska Srbija, a sloboda ograničena

Govoreći o demokratiji i aktuelnim međunarodnim prilikama predsednika Upravnog odbora Evropskog udruženja sudija i tužilaca za demokratiju i slobodu (MEDEL) Filipe Markeš rekao je da to političko uređenje prolazi kroz krizu i da je suštinsko pitanje koje reforme bi trebalo primeniti kako demokratija postala bolja.

On je ocenio da je sudska vlast najranjivija od sve tri grane vlasti i da je treba posebno štiti, jer bez nezavisnog pravosuđa, koje će štiti pojedinačna prava građana, demokratija, nije moguća.

Profesor studija Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu Florijan Biber rekao je da demokratija nema alternativu, ali da je primetna pojava populizma i da sve češće onaj koji vlada u ime većine, ne priznaje legitimitet manjine.

 

On je istakao da bi građani trebalo da budu glavni motiv za poboljšanje stepena vladavine prava.

Govoreći o pristupu informacijama od javnog značaja predstavnik organizacije SIGMA Primož Vehar, rekao je da je to jedan od ključnih mehanizama za kontrolu i ograničenje vlasti. 

Prema njegovim rečima pristup informacijama od javnog značaja u Srbiji nije bio loš, uz sve poteškoće koje je Poverenik ima sa „ćutanjem uprave“ i neizvršavanjem njegovih rešenja.

Vehar je rekao da predložene izmene tog Zakona o slobodnom pristupu informacijama nisu dobre, posebno istakavši odredbu koja se odnosi na izuzimanje društava kapitala od primene zakona. Prema njegovim rečima takva odredba je neprihvatljiva i izvesno da se zbog toga može očekivati oštra reakcija iz EU. 

On je rekao i da parlament ne funkcioniše dobro i da je primetno da se većina zakona usvoja po hitnoj proceduri, „kao da je vanredno stanje“, što se pravda evrointegracijama, „kao da su evrointegracije elementarna nepogoda“.

Govoreći o medijima, novinarka Danica Vučenić rekla je da ono što se događa u toj oblasti nije novost, jer su mediji u poslednjih nekoliko decenija preživeli sve – pritiske, batinanja i ubijanje kolega.

Vučenić je ocenila da se mediji bave političarima umesto konkretnim problemima građana, zbog čega su građani izgubili poverenje u javna glasila. Prema njenim rečima postoji veliki raskorak u normativnom uređenju i stvarnosti, koji se pre svega ogleda u tome da zakoni i strategije nemaju dovoljno uticaj na položaj novinara.

Vučenić se posebno osvrnula na slučaj paljenja kuće novinara Milana Jovanovića i zapitala kako možemo govoriti o vladavini prava i podeli vlasti, kada predsednik Srbije saopštava ko je uhapšen pod sumnjom za naručivanje i organizovanje paljenja kuće novinara iz Grocke. Na sve to, prema njenim rečima, OEBS pozdravi pronalaženje počinitelja i ne pomene da je predsednik prekoračio svoja ovlašćenja.

U okviru drugog dela konferencije učesnici su se izneli zaključke do kojih su došli kroz pet radnih grupa koje su se bavile važnim temama za funkcionisanje demokratskog društva. Prva grupa bavila se kontrolnom i zakonodavnom ulogom parlamenta, druga ulogom i položajem nezavisnih organa u zaštiti ljudskih prava, treća promenama Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa, četvrta slobodnim pristupom informacijama od javnog značaja i peta zaštitom javnog interesa i medijskim pluralizmom u Srbiji.

Prema rečima potpredsednice Upravnog odbora Centra za pravosudna istraživanja Vide Petrović Škero u Srbiji je stvorena pogrešna slika da će Beograd ukoliko prizna nezavisnost Kosova dobiti određene popuste u vezi sa poglavljima 23 i 24. Ona je ocenila da želja da Srbija što pre pristupi evropskim integracijama dovodi do gubitka podele vlasti i osnovnih elemenata potrebnih za demokratiju.

Prema rečima Novaka Pešića iz Crte, koncentracija vlasti u Srbiji je toliko velika, da građani nemaju pristup parlamentu, čak ni kada se radi o nepolitičkim i edukativnim temama. On je istakao da rešenje nije u promeni izbornog sistema, nego u uspostavljanju veće odgovornosti poslanika prema građanima.

Izvršni direktor Fodacije „Slavko Ćuruvija“ Ivana Stevanović izjavila je da spona između građana i javnih medijskih servisa nije funkcionalna u ovom trenutku. Prema njenim rečima, neophodno je definisanje medijskog pluralizma u smislu medijskog sadržaja koji nije dovoljno utemeljen u zakonu.

Zlata Đorđević iz organizacije Transparentnost Srbija istakla je da bi vlada trebalo da obezbedi sprovođenje svih odluka Poverenika za informacije od javnog značaja i da bi Poverenik trebalo da dobije šira ovlašćenja.

Ona je konstatovala da predložene izmene zakona o slobodnom pristupu informacijama sadrže nedopustivo štetne odredbe i da bi izbor novog Poverenika trebalo da bude transparentan proces, a da je sada potpuno zatvoren za javnost.

Međunarodna konferencija „Civilno društvo za odgovornu vlast“ okupila je preko stotinu domaćih i regionalnih stručnjaka. Na skupu su predstavljeni i nalazi pet istraživanja u različitim oblastima. Konferencija je deo projekta koji CRTA sprovodi zajedno sa Transparentnost Srbija, Centrom za pravosudna istraživanja, Fondacijom Slavko Ćuruvija i A11 Inicijativom za ekonomska i socijalna prava, uz podršku Britanske Ambasade u Beogradu.