Kako unaprediti rad skupštinskih odbora?
Usvajanje zakona po hitnom postupku i partijska disciplina negativno utiču na kvalitet rada skupštinskih odbora i ograničavaju njihovu kontrolnu funkciju.
Zbog direktnog televizijskog prenosa i političkog značaja, plenarne sednice Narodne skupštine su za građane mnogo vidljivije od rada skupštinskih odbora, koji ostaju „daleko od očiju javnosti“, pokazuje istraživanje „Ka boljim zakonima – Unapređenje rada odbora Narodne skupštine Republike Srbije„.
Šta su skupštinski odbori?
Skupštinski odbori su osnovna i najvažnija radna tela u Narodnoj skupštini, koja se uvek bave konkretnom temom i predstavljaju mesto za raspravu o predloženim zakonima. Za razliku od plenarnih sednica koje su namenjene javnosti i biračima, od odbora se, pre svega očekuje stručnost i kvalitet. Tako, na primer, na Odboru za kulturu i informisanje, poslanici treba da raspravljaju o svim zakonima koji dolaze u Skupštinu, a odnose se na ovu temu. Isto je i u svim drugim oblastima.
„Odbori, kao tela koja treba da obezbede stručnost i temeljnost u radu, treba da budu pokretači parlamentarne dinamike i procesa. Oni su forum u kojem će se razmatrati primena usvojenih zakona i problemi koji iz nje proizilaze. Odbori su tela od kojih se očekuje da svojom konkretnom i na temu usmerenom raspravom pripreme plenarne sednice i predloge o kojima će se raspravljati“, smatra Jovana Đurbabić iz incijative Otvoreni parlament.
Aktivnosti odbora
Jedna od aktivnosti odbora jeste i organizovanje javnih slušanja, na kojima drugi poslanici treba da dobiju sve neophodne informacije o nekom predlogu zakona. Ovaj segment rada je izuzetno bitan, jer jedino poptuno informisani poslanici mogu da donose ispravne odluke.
Međutim, u poslednje dve godine organizovano je samo 25 javnih slušanja. Rezultati istraživanja ukazuju da je devet od ukupno 20 odbora organizovalo barem jedno javno slušanje, 11 odbora nije održalo nijedno dok je najaktivniji bio Odbor za zaštitu životne sredine koji je održao devet javnih slušanja.
Upravo Odbor za zaštitu životne sredine jeste i jedan od pozitivnih primera u radu, pre svega zbog otvorenosti i uključivanja građana i organizacija civlinog društva u rad.
„Jedan od takvih primera je „Zelena stolica“ u Odboru za zaštitu životne sredine, koja postoji od 2013. godine, a koja podrzaumeva da na sednicama odbora u radu, ravnopravno sa poslanicima, učestvuju predstavnici organizacija civilnog društva, ali bez prava da glasaju“, objašnjava Jovana Đurbabić.
Takođe, dobar primer prakse možemo pronaći i u susednoj Hrvatskoj, gde postoji institut tzv. vanjskih članova. Oni su najčešće predstavnici univerziteta, stručnih i profesionalnih organizacija, nevladinih organizacija, sindikata i crkava koji svojom stručnošću doprinose radu Sabora Republike Hrvatske.
