Koja nam ministarstva trebaju

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su juče većinom glasova izmene Zakona o ministarstvima, kojim je definisano da će Vlada posle rekonstrukcije imati 18 resora, pošto se razdvajaju resori privrede i finansija. Poslanici vladajuće većine nisu prihvatili nijedan od više od 30 amandmana koje su podneli poslanici opozicionih stranaka.

Poslanici opozicije su od 26. avgusta, kad je počelo vanredno zasedanje Skupštine, tvrdili da će se usvajanje novog Zakona o ministarstvima svesti na ozvaničenje personalnih promena u Vladi, odnosno na podelu ministarstva koje je do sada vodio Mlađan Dinkić.

Vlast je ovu odluku branila:

„Zaključili smo da predlog da se podeli Ministarstvo finansija i Ministarstvo privrede, odnosno da sada imamo ta dva ministarstva je jedan predlog koji je i ranije imao podršku i u stručnoj javnosti, imao podršku i u političkoj javnosti“, Vladimir Cvijan iz SNS.
Otvoreni parlament, 26. 8. 2013. godine

U raspravi je bilo reči i o potrebi za nekim novim ministarstvima, odnosno o načinu na koji se ministarstva i njihovi delokruzi delovanja definišu u aktuelnoj i u prethodnim vladama. Takođe je govoreno o tome da se potreba za nekim ministarstvom javlja u određenom periodu, nakon čega je logično da ono bude transformisano ili ukinuto.

 

Nikola Selaković

Ministar pravde Nikola Selaković pomenuo je u tom kontekstu Ministarstvo za privatizaciju koje je bilo potrebno na početku perioda tranzicije, kao i Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, ali i to da je prvo formirano na uštrb Ministarstva industrije.

Takođe je dodao, govoreći o spojanjima i razdvajanjima ministarstava:

„…imali ste dijasporu i vere u jednom ministarstvu, imali ste ljudska, manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, opet u jednom ministarstvu. Zašto? Zato što je u tom trenutku postojala politička volja da se neki poslovi saberu na jedno mesto.“
Otvoreni parlament, 26. 8. 2013. godine

Najviše primedbi bilo je na to da bi zaštitom životne sredine trebalo da se bavi posebno ministarstvo. Ivan Karić iz partije Zeleni Srbije, koja je u odborničkom klubu Demokratske stranke, rekao je da bez efikasne i odgovorne ekološke administracije, nećemo uspeti da razvijemo niti zelene javne nabavke, niti zelenu ekonomiju.

On se pitao:

„Kako će ministarka zaštite životne sredine da kontroliše ministarku energetike, kako će ministar prirodnih resursa da kontroliše ministra rudarstva, koji uništava prirodne resurse i voleo bih da nam date odgovor dokle će trajati ova antiekološka politika Vlade, koliko će trajati nenamensko trošenje ekološkog novca od naknada za zagađenje, a ono traje već godinu dana i samo da vam kažem da ima primera i u EU, Nemačka ima posebno ministarstvo, Francuska ima posebno ministarstvo i neke zemlje na istoku imaju posebno ministarstvo i naša omiljena zemlja na istoku, naravno, ima posebno ministarstvo za zaštitu životne sredine.“
Otvoreni parlament, 26. 8. 2013. godine

Poslanici različitih partija opozicije izneli su i druga mišljenja o delokruzima delovanja pojedinih ministarstava.
Ivan Jovanović iz Demokratske stranke rekao je da je potpuno nelogično i neprincipijelno da se tri ministarstva bave izgradnjom puteva u Srbiji, ali i da Ministarstvo rudarstva bude odvojeno od Ministarstva energetike.

Miroslav Petković iz Demokratske stranke Srbije smatra da Srbija ima ogroman problem sa evidencijom nepokretnosti i pravima na tim nepokretnostima, a da o tome koliko se luta u ovoj oblasti pokazuje podatak da je u svakoj vladi nadležno ministarstvo dobijalo novi naziv i neka nova ovlašćenja.

„To ministarstvo je nekada bilo Ministarstvo urbanizma, građevine i komunalnih i stambenih poslova, onda Ministarstvo urbanizma i građevine, pa onda Ministarstvo za kapitalne investicije, pa za infrastrukturu, pa za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje…“
Otvoreni parlament, 26. 8. 2013. godine

Žarko Korać, predsednik Socijaldemokratske unije, zaključio je da će novi Zakon i rekonstrukcija promeniti sastav Vlade, ali ne i organizaciju njenog rada. On je, poredeći najavljene izmene u Vladi napravio poređenje sa onom Zorana Đinđića i rekao da je ona imala tehničko-ekspertski i politički deo, u kojem su bili predstavnici stranaka koalicije. Iako je, kaže Korać, često o njenoj glomaznosti govoreno na ironičan način, Zoran Đinđić je smatrao da je potrebno da Vlada ima politički konsenzus.

„To je tačno ono što ova Vlada sada nema. I mi ne znamo na kom mestu i kada su se dogovorili oko rekonstrukcije,“
Otvoreni parlament, 26. 8. 2013. godine