Letnja šema - Istinomer

Tibor Jona 5. 8. 2015.

Godišnji odmor je već neko vreme kod nas prava lutrija i avantura slična po raznovrsnosti izazova samo još Herkulovim zadacima. Prvo, da li ćeš ga dobiti, pa kada ćeš ga dobiti, pa da li će ljepša polovica uspeti da izmoli istu milost u isto vreme u svom preduzeću, pa da li će biti 7 ili 10 dana…

Foto: Stock

Na kraju ovog puta, kada nekim čudom sve uklopite, stoji možda i najveća prepreka, ili da se izrazimo gejmerskim jezikom – kraljica, sama putnička agencija. Jer, mi smo država u kojoj to što ste vi uredno platili svoje letovanje uopšte ne mora da znači da ćete na to letovanje i otići.

Čak i kada uđete u avion koji ste uredno platili i taj avion sleti na destinaciju koja vam je obećana, srpski turista potajno drkće sve dok za sobom ne zamandali vrata plaćenog apartmana u izabranom hotelu. Pre toga naš je turista u sadejstvu s prijateljima pažljivo proverio od čega se sastoji lokalna flora i fauna u sobi, ima li možda sitnih i krupnih glodara, mahovinastog rastinja i/ili lišaja, može li se prozor otvoriti, klima uključiti, voda koristiti, a na krevetu spavati. Tek u tom trenutku počinje odmor, pa i on opterećen podsvesnim strahom i crvom, a zapravo anakondom sumnje – da li će recimo biti povratnog leta.

Iz leta u leto čitamo po domaćem tisku o neustrašivim avanturama paraturističkih hajduka, antijunaka tranizicije koji se, skupljeni u gori o Đurđevdanu, spuštaju u varoši i kasabe tranzicijom namučene Srbije da bi onde, do Mitrovdana, maskirani u turističke agencije, varali naivčine željne letovanja. Kao nekada Boni i Klajd i oni se iznenada pojavljuju i još iznenadnije nestaju. U noći i u oblaku dima i pitanja kako im je (opet) pošlo za rukom. Često odlaze pravo u legendu, da im se u ojađenom otečestvu više nikad ne spomene imena.

Iza njih ostaju suze, krik i bes, razvaljeni snovi našeg tranzicionog trudbenika o beskrajnom čvarenju po plaži u Pefkohoriju i mnogim albumima sa bezbroj slika na društvenoj mreži Fejsbuka. Jedan takav slučaj desio se u nas i prošle nedelje. Podsetio nas je da i te kako postoje sile i magije jače od Srbije, recimo ova turistička ‘ajdučija kojoj država jednostavno ne ume da doskoči.

U prošlonedeljnom slučaju zabavna su dva momenta koja ovaj odvajaju od drugih sličnih slučajeva. Prvo, uteklom vlasniku je ovo već drugi put da čini istu stvar. Poučen, valjda, laganicom s kojom se izvukao prvog puta, poduzetni mladić je ponovio svoj podvig i odneo u goru zelenu, ako je verovati tablo-medijima, od 10 do čak 17 hiljada evra. Na koji je način izveo ovaj švindleraj ostaje da se vidi, a policiji pet bambija jer je ‘ajduka locirala i u čengele metnula negde u zemunskoj nahiji. Ostaje da se vidi i da li će novac biti vraćen sirotinji raji što za ol inkluziva davati ne može, nit trpet turističkog zuluma.

Drugi, značajno zabavniji momenat, unela je Jelena Tomašević – pevačica. Vokalna solistkinja je, naime, primila, u nekoj od emisija kolažnog tipa, vaučer za letovanje u Grčkoj baš od ove agencije. Usplahirena ovim neprocenjivim dobitkom ili kako, tek izvolela je na društvenim mrežama preporučiti agenciju svojoj armiji vernih fanova. (O svemu ovom Tomašević btw. sama svedoči u izjavi štampanoj stvari Kurir u povodu incidenta o čemu će biti ovde još reči).

Jelena Tomašević / Foto: FoNet

Čini se da umetnica ni u jednom trenutku nije bila sputana činjenicom da ljudima koji u njoj vide autoritet preporučuje ne samo agenciju koju u tom trenutku nikada nije koristila, nego o kojoj ne zna ništa, pa ni to da joj je vlasnik već osuđivan za prevaru srbljem i podunavljem. Dovoljan je bio poklonjen vaučer da se na relaciji Tomašević-Agencija uspostavi odnos pun poverenja. Vaučer, pritom, ni sama nije iskoristila, jer je vlasnik prevario i nju, ne hajući na njenu slavu.

Tablo-mediji i štampane stvari pohrlile su sa „izveštavanjem“ u dva pravca. Jedan očekivani i drugi zabavan. Očekivani pravac dejstva po ganglijama svojih čitalaca je čerečenje i razvlačenje vlasnika (saznajemo tako od Kurira da vlasnik ima “herpes na dupetu”, bez sve šale, što je informacija dobijena uvidom u nekakvu medicinsku dokumentaciju koju je pobegulja ostavio za sobom u kancelariji – a što je sve od krucijalne važnosti u ovom slučaju prevarenih putnika, samo ne znamo kako). Tako je zadovoljena osnovna potreba tabloida da čoveka po svaku cenu maksimalno unize, valjda stvarajući sebi iluziju da oni time postaju veći, šta li.

Drugi pravac dejstva je lament nad pop zvezdom koja je ostala bez letovanja za koji je uredno dobila besplatni vaučer i za koji je uredno promovisala agenciju po Fejsbuku.

Nema po novinama pitanja koja je od državnih službi zakazala u ovom slučaju i kako je dozvoljeno da isti čovek dvaput prevari građane na istu foru, te kako se i kojim merama prati i unapređuje sistem zaštite turista od ovakvih pokušaja itd. Nije bilo ni jednog od pitanja koje bi postavio svako ko zaista štiti javni interes i odgovorno obavlja svoj novinarski posao.

Na kraju, nema pitanja na koji način naša država ili sama struka planira da uredi i kodifikuje oglašavanje na društvenim mrežama, posebno kada je u pitanju korišćenje javnih ličnosti za promociju proizvoda ili usluga. Zanima nas samo linč i prolivene suze selebritija nad beskorisnim vaučerom – zbog čega se nikad nećemo suštinski pomaći sa mrtve tačke i zbog čega će paraturističkih radnika biti dok je ovakve Srbije.

U civilizovanom svetu, kada javne ličnosti ili zapravo bilo ko drugi, preporučuju proizvod ili usluge u zamenu za novac ili druge usluge, obavezne su da to jasno navedu kako bi svima bilo jasno kako stvari stoje. San koji bi mi tek trebalo da dosanjamo ukoliko ikad shvatimo da je počeo 21. vek u kojem reklame idu i van bilborda, radija, novina i TV stanica.

Bilo kako bilo, odgovorno bi prema građanima bilo povesti javnu kampanju da se oblast poslovanja turističkih agencija konačno uredi tako da ovakve stvari postanu teško moguće, ali i da javne ličnosti pažljivije vagaju šta preoporučuju kako ne bi nesvesno dovodili u zabludu one koji im veruju. A odgovorno bi bilo i urediti oglašavanje na društvenim mrežama. Ako nam je do toga.