Licitacija izbornim rezultatima
Valjda da bi popravio utisak koji je ostavio u izbornoj noći - ovog puta smo imali pred sobom egzaltiranog pobednika, koji slavi svoju "najveću politčku pobedu", jer "Srbija je glasala da nije bilo izborne krađe".
Povod za ovaj članak su nastupi političara u izbornoj noći, na različitim medijima, na kojima se svojski trude da iskoriste poslednju priliku da saopšte svoje viđenje izbornih rezultata, a koje su prikupili njihovi izborni štabovi. Iako se ovaj običaj iz izbora u izbore pokazuje kao nepraktičan i samo dodatno iritira javnost, on svejedno opstaje i pažljivo se neguje. Birači su svoje uradili – odavno su dali svoj glas i sada ih zanima samo proverena i pouzdana informacija o rezultatima.
Aleksandar Vučić na mitingu Srpske napredne stranke / Foto: FoNet
Političare, izgleda još uvek trese adrenalinski naboj, pa i dalje pariraju protivnicima, iznose podatke sa biračkih stratuma tradicionalno naklonjenih jednoj ili drugoj strani, na osnovu nepotpunih rezultata proglašavaju pobednike i gubitnike, slave najveće pobede ili nagoveštavaju opravdanja za loše rezultate. Cela ta izborna gungula poluproverenih i marginalno tačnih podataka, koje stranke i njihovi lideri neodgovorno plasiraju u javnost, po pravilu donose mnogo više štete nego koristi onima koji ih objavljuju. Jer na kraju dana, pod uslovom da je sve u redu ( o tome na ovom mestu nećemo) – sve čeka istina – pojaviće se taj jedan te isti rezultat, koji će označiti pravo stanje stvari.
Koliko mogu biti nepredvidivi ovakvi medijski izleti tokom izborne noći, najbolje se uverio sam premijer, u situaciji u kojoj su rezultati bilo neočekivano „tesni“ kao što su bili na ovim izborima i kada se čak četiri partije smestilo u 22% glasova i sve su prešle cenzus! Više verujući serijama predviđanja koje je tokom kampanje dobijao („imao sam odličan pregled kampanje – po tri preseka svakodnevno“), Vučić je sebi dozvolio dva ozbiljna faula u izbornim noćima.
Prvo je 24. aprila, primetno smrknut i zabrinut, ukinuo mogućnost svakog slavlja svojim pristalicama i pored toga sto je najavio da SNS ima najkompletnije podatke sa 77 odsto obradjenih biračkih mesta i ubedljivu, čak natpolovičnu većinu od 50,9 odsto glasova, kao i da samo jedna od opozicionih lista možda i ima još neku, ali slabu šansu da prođe cenzus, a dve baš nikakvu, što bi po Dontu značilo još dvadesetak novih mesta u Parlamentu za SNS i trijumfalnu pobedu u konačnici. Slika i ton njegovih izjava međutim zbunjujuće su se razilazili – pred nama je bio po svemu nezadovoljan čovek, koji izgovara pobedničke podatke. Tek kasnije se i pokazalo da podaci i jesu bili u pitanju, budući da su demantovali ono što je Vučić izgovorio, a objasnili njegovu ozbiljnost. Razultati ovog zbunjujućeg govora u čijem su osnovu ležali netačni podataci – još su i gori sa obzirom da je baš on upalio alarm za opoziciju i da je, uz kašnjenje podataka iz RIKa i CESIDove izveštaje na 15 minuta, podstakao sumnju u delu javnosti da neko „petlja“ sa rezultatima izbora.
I na ponovljenim izborima koji su se održali 4. maja – u premijerove podatke se opet nije moglo sasvim pouzdati. Previše egzaltiran, a bez pravog osnova, pokušao je da ubedi javnost da je to njegova „najveća politčka pobeda“, i da je “ Srbija je glasala da nije bilo izborne krađe“. Jasno je da su ponovljeni izbori bili lakmus za samo jedno pitanje – da li će još jedna koalicija preći cenzus ili ne. Kao što sada znamo, a znao je to i premijer i tada – DSS i Dveri su već bili u Parlamentu, a SNS je ostao bez ikakvog naknadnog političkog profita (7 poslaničkih mesta koje bi im pripalo po Dontu da je “ srećna“ koalicija ostala izvan cenzusa). Pri tome je, u pokušaju da ovog puta dostojno proslavi sa svojim glasačima pobedu, proglašavajući apsolutnu pobedu – Predsednik SNSa, prevideo celo biračko mesto na Novom Beogradu na kome je SNS izgubio – ovaj previd bi mogli i razumeti sa obzirom da su rezultati kasnili, ali se postavlja pitanje zašto isti aršin nije primenio i za jedno od dva mesta u Vranju, gde je proglasio veliku izbornu pobedu, a rezultati su takođe stigli – mnogo kasnije?
Na ova dva mesta u Pčinjskom okrugu, Predsednik SNSa je takođe preuveličao pobedu svoje liste za gotovo 5%. Van njegovog vidokruga ostala je i tesna pobeda SNSa u Užicu – za samo 15 glasova, baš kao što je propustio da naglasi da govori o samo 15 biračkih mesta ili samo 0,17% od njihovog ukupnog broja, kao i da se radi o samo 8 227 izašlih birača, što je 0,12% od ukupnog broja birača, kao i da se radi o 286 birača SNSa po biračkom mestu u proseku, što teško da je uzorak koji se može koristiti za bilo kakva uopštavanja izborne volje građana Srbije.
Ljudi koji bolje poznaju izborni proces dodali bi i da se na ponovljenim izborima nije ni radilo o „volji naroda“, već o veštini partija da svoje najvernije pristalice izvedu na izbore…
Sve u svemu – u inače orkestriranoj i fokusiranoj, nadmoćnoj kampanji SNSa koja se bazirala pre svega na Premijeru i njegovim stalnim nastupima ( mnogi izveštaji monitoring agencija govore o „preteranoj upotrebi sile“, koja je uz to i primenjivana krajnje neselektivno i bez mnogo obraćanja pažnje na poštovanje izbornog fer pleja), ova dva nastupa na samom kraju kampanje ostaće zabeleženi kao njeni slabiji delovi.
Rešenja kojim bi se u budućnosti izbegli neželjeni efekti ovog u suštini neodgovornog ponašanja političara su mnoga – od poboljšanja rada tehničkih službi u RIKu, preko znatno bolje obuke partijskih ljudi u sastavu biračkih odbora na terenu, pa sve do onoga što je i najjednostavnije – stvaranje političke klime u kojoj bi se lideri uzdržavali od ovakvih nesuvislih i nesvrsishodnih partijskih licitacija izbornim rezultatima, sve dok ih ne objave nadležne institucije i proverene agencije koje rade na pouzdanim uzorcima.
