Mediji o „Savamali“ izveštavali neujednačeno i sa opadajućim interesovanjem

Razlike u izveštavanju medija o slučaju „Savamala“ u direktnoj su vezi sa tiražom, vrstom novina i uređivačkom politikom. Što je tiraž veći izveštavanja je bilo manje, uz veću dozu pristrastnosti. Ovo su rezultati istraživanja organizacije „Civil rajts difenders“ (Civil Rights Defenders), koja je u periodu od 25. aprila 2016. do 25. aprila prošle godine analizirala izveštavanja listova “Blic”, “Večernje novosti”, “Danas”, “Informer”, “Kurir” i “Politika” o slučaju “Savamala”. Kako je istaknuto na predstavljanju rezultata istraživanja, događaji koji su sastavni deo tog slučaja bili su tema ukupno 706 priloga u svih šest novina, a u još 527 tekstova slučaj je samo uzgred pomenut. 

Profesorka Fakulteta poltičkih nauka Snježana Milivojević istakla je da su najtiražniji mediji najmanje i nejneobjektivnije izveštavali o “Savamali”. 

“Novine koje imaju najveći tiraž i pretpostavljam najveći uticaj u javosti tako minimalizuju slučaj. To znači da on nije prisutan u javnoj debati i nastojanje jednog dela medija sa manjim tiražom da povećanim izveštavanjem to kompenzuje, veoma je komplikovan”, rekla je Milojević. 

Rezultati istraživanja pokazuju da je o “Savamali” najviše pisao “Danas”, dnevni list sa najmanjim tiražom. Čak polovina od ukupnog broja tekstova o ovoj temi, objavljena je u “Danasu”. S druge strane, “Informer”, koji ima 50 odsto ukupnog tiraža dnevnih novina, objavio je samo pet odsto tekstova. Prema istraživanju, “Kurir” i “Informer” zajedno su objavili onoliko tekstova koliko “Danas” samo u toku jednog meseca.

Tabloidni mediji, kako je naglašeno, ne samo da su izveštavali manje, nego i pristrasnije i manje kritički prema vlasti. Iako je imao najmanje tekstova o slučaju “Savamala”, “Informer” je imao najveći broj strana posvećenih ovom događaju i u proseku najduže tekstove, ali ovaj list, kako se naglašava, nije objavio nijednu fotografiju srušenih objekata u Hercegovačkoj. 

Istraživanje je pokazalo da su glavni izvori informacija medijima bile institucije, njihovi predstavnici ili učesnici događaja. Najzastupljeniji akteri su Aleksandar Vučić (14,11 odsto) i aktivisti Inicijative “Ne da(vi)mo Beograd” (13,89 odsto). Istaknuto je da se opšti ton izveštavanja o akterima prilično razlikuje. U gotovo svim posmatranim medijima predstavnici vlasti imali su priliku da objasne svoju ulogu, da se odbrane od kritike i sami kritkuju češće, nego da budu predmet kritike. S druge strane, aktivisti civilnog društa, posebno Inicijative “Ne da(vi)mo Beograd” često su bili meta kritike, a bez mogućnosti da odgovore.

Profesorka Snježana Milojević primećuje da je poslednjih godina prisutan trend da se u medijima sve menja kritički piše o vlasti. 

“Konstituisao se jedan solidan, veliki blok provladinih medija. On obuhvata čitav spektar – od krajnje konzervativnog desnog krila, na kome su tabloidi koje predvodi “Informer”, do medija koji su nekada činili mejnstrim dnevnih novina – koji u nekim aspektima i dalje drže više standarde izveštavanja, ali su u funkciji očuvanja i podrške vlasti“, navodi Milivojević.

Podsetimo, u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine dvadesetak ljudi sa fantomkama, pod nerazjašnjenim okolnostima, srušilo je blok zgrada u Hercegovačkoj ulici u centru Beograda. Uprkos pozivima građana, policija je odbila da izađe na mesto događaja, a javnost je o ovom slučaju saznala tek nekoliko dana kasnije. Čuvar koji je bio svedok rušenja preminuo je nakon mesec dana. U međuvremenu, grad Beograd je na ovom mestu dozvolio gradnju parkinga u okviru projekta „Beograd na vodi“. Ni posle skoro dve godine za ovaj slučaj niko nije odgovarao.