Odgovorno – Neodgovorno je od sotone!
Sotona je ozbiljna stvar. Doživljavali ga s religiozne ili sekularne tačke – kao stambeni kredit u švajcarcima ili pretnju po večni život duše, tek je zbilja posve ozbiljna stvar. Kada optužite nekoga da je sotonist, vi zapravo tu osobu ispisujete iz čovečanstva. Tim ga ispisivanjem izuzimate iz pravila koja važe u čovečanstvu i za čovečanstvo.
Izvor: photo stock
Ukratko – ako se čoveka ne sme ubiti (a ne sme) sotonistu se ne samo sme ubiti, nego i mora. On ne samo da nije čovek, već time što jeste ono što jeste – sotonista – ugrožava duhovni opstanak čoveka u Večnosti. A kada ga se ubije, zna se – večni pakao i muka. Setite se, na kraju, dr Fausta ili „Majstora i Margarite“, ukoliko, jel, niste skloni religioznoj literaturi u kojoj je cela stvar oko sotonizma kud i kamo detaljnije obrađena. Zbog toga je, iz vizure vernika, ovo najveća optužba koja se može podići protiv čoveka.
Svaki put kada je crkva (termin ovde koristim generički za sve denominacije) upirala svoj prst u nekoga pod pretnjom sotonizma, sledile su lomače. U istoriji su bezbrojni slučajeve zloupotreba optužbi za sotonizam za ciljeve koji nemaju kao primarnog pokretača želju za spas duše suseda – od banalne ljubomore salemskih žena do pohlepe za tuđom imovinom francuskog kralja Filipa (ili domaćih seoskih potera za navodnim vampirima koje i dan danas traju). Ubijeni ljudi, uništeni životi njihove dece i sl. – spisak tužnih posledica neodgovorne upotrebe optužbi za sotonizam je čini se beskrajan.
Zbog tako skupe cene koja se plaća u slučaju greške, često nepopravljivih kakav je gubitak ljudskog života, korišćenju ove odrednice treba pristupiti veoma odgovorno. Posebno ako je uprti prst sumnje u sotonizam iz institucije koja uživa najveće poverenje u narodu. Pa iako istraživanjima javnog mnjenja u Srbiji može verovati samo istinski malouman čovek, dozvolimo sebi luksuz da se za potrebe ovog teksta poigramo da bi ona, nekim čudom, ipak, mogla biti istinita.
Dakle, ako najvećma verujemo crkvi onda je velika verovatnoća da ćemo joj posebno verovati u situaciji kada govori na teme koje su u njenoj direktnoj nadležnosti – kao što je između ostalog, spas duše od sotone. Zbog toga bi oni koji u ime Crkve govore morali da veoma pažljivo izvagaju svoje reči, jer one mogu imati direktne i užasne posledice na tuđe živote.
Navodni „satanistički“ ritual u Muzeju Nikole Tesle/Foto: Branimir Milovanović
Evo jednog primera – saznavši od najuglednijeg člana crkvene jerarhije, same Njegove svetosti Patrijarha, da se u Muzeju „Nikole Tesle“ odvijaju sotonistički rituali potpisnik ovog teksta, ili vi poštovani čitaoče ili čitateljko, bi u strahu za spas svoje duše od večnog plamenog ognja, mogli prekinuti kakvo dugogodišnje prijateljstvo sa nekim od zaposlenih u Muzeju. A to bi mogli uraditi i drugi oko njega. Tako izopšten iz društva taj čovek bi mogao na primer upasti u depresiju i kao rezultat toga učiniti ko zna šta. Recimo, ubiti se.
Zbog toga se jako pažljivo i ozbiljno mora vagati da li je jedna fotografija na kojoj novinarka, umetnik i prevodilac sede u turskom sedu za potrebe novinarskog intervjua dovoljna za kredibilnu optužbu za tako ozbiljnu stvar kao što je sotonizam! Bitno je da se kredibilitet takve optužbe potkrepi i njenim izvorom jer nije svejedno da li je izvor ocena jednog klerika ili posledica temeljne istrage za to odgovarajućeg crkvenog tela.
Neodgovorno i štetno bi bilo kada bi se ispostavilo da je najteža hrišćanska optužba izgovorena za potrebe realizacije banalnog plana preseljenja urne slavnog naučnika, a još neodgovornije ukoliko bi se ispostavilo da je sve to učinjeno zbog, usuđujem se pomisliti, dalje komercijalizacije urne. Ovim ne samo da bi bila devalvirana težina optužbe – jer upirati prst u sve i svašta i vikati sotonizam – upravo devalvira – već bi se mogao dovesti u pitanje i okrnjiti ugled samog klerika i crkve kojoj on pripada. Ovo niko normalan ne želi, jer se svako takav raduje postojanju snažne institucije koja propoveda ljubav, oprost i milosrđe. Posebno u svetu prožetim sebičlukom, alavošću i pohlepom. Tek, reč je izrečena sa najviše instance i mora se delovati. Bez delovanja mogle bi neke institucije ispasti neodgovorne spram pastve koja joj je poverena upravo da je od pogibelji sotonizma sačuva.
Kao posledica tog delovanja mogu se desiti dve stvari. Prvo je moguće da će se utvrditi greška i uputiti izvinjenje radnicima u Muzeju. Drugo, moguće je da će biti preduzeti koraci koji jesu u crkvenoj nadležnosti pa će se sotonistima iz muzeja pruži prilika da se a) đavola odreknu i siđu sa širokog puta kojim su oholo pošli ili, ukoliko odbiju da se odreknu Smrti, sotonistima b) izreknu odgovarajuće sankcije, izopštenja i anateme.
Jer, vrag je lukav. Ciljevi su mu razni i zli. Deluje na načine kojih se u svojoj naivnosti ni ne možemo dosetiti. Ne bi mu valjalo pomagati neodgovornim ponašanjem. Dakle – odgovorno!
