RRA: Ne smemo postati Severna Koreja
„Savet Radiodifuzne agencije nikada ne nastupa kao cenzor, to je jedna od osnovnih tački našeg delovanja“, rekao je episkop Porfirije Perić, predsednik Saveta RRA, na sednici Odbora za kulturu i informisanje na kojoj je usvojen izveštaj o radu za 2012. godinu ovog tela. On je dodao da su zakonske odredbe i procedure koje regulišu rad RRA takve da se stiče utisak sporosti u njihovom radu, ali da je istovremeno evropska praksa u ovoj oblasti protiv „prekih sudova“, da se podrzumeva pravo emitera čiji se rad kritikuje da o svom radu pruži objašnjenje ili uloži žalbu.
Perić je ovo rekao reagujući na primedbe poslanika DSS Siniše Kovačevića da RRA sporo reaguje na „kaljugu medijske scene“. Kovačević u to ubraja i to što se TV Pink u svojim programima „bezočno obračunava“ sa predsednikom DS Draganom Đilasom, primitivizam rijaliti programa, ali i obilje turskih serija koje, kako kaže, uvode nove turske reči u srpski jezik. Vladika Porfirije i Goran Karadžić, zamenik predsednika RRA, naglasili su u više navrata tokom diskusije na sednici Odbora, da su protiv mešanja u uređivačku politiku medija, ali da su u slučajevima grubog narušavanja profesionalnih standarda, kao što su kampanje TV Pink protiv Dragana Đilasa ili lista Blic, reagovali.
O tome da je na programu prvog programa RTS-a za devet meseci emitovano devet sati programa iz kulture (od čega je tri i po sata bilo posvećeno dodeli nagrade „Oskar“), a druge TV stanice sa nacionalnom frekvencijom daleko manje (ili ni malo), Karadžić kaže:
„Mediji nemaju obavezne kvote u pogledu dužine trajanja programa iz kulture. Možda se to može regulisati zakonom, ali se plašim da bi nas to pretvorilo u Severnu Koreju. Druge evropske televizije imaju potrebu da promovišu kulturu, kod nas to, nažalost, nije slučaj. Pošto nemamo kvote, ako TV emiter pusti i trideset sekundi programa iz kulture, on je svoju kvotu ispunio.“
Mirjana Dragaš, poslanica SPS, tvrdi da postoji potpuno opravdan utisak javnosti o nedelovanju RRA, i da se postavlja pitanje čime se 79 zaposlenih u ovoj instituciji bavi, kao i zbog čega ona ne traži proširenje svoje nadležnosti.
„To govori o odnosu države prema medijskoj sceni, ali i o samozadovoljnosti RRA“, rekla je Mirjana Dragaš.
Nedavne opomene koje je Radiodifuzna agencija uputila B92 i TV Vojvodina, a koje su izazvale pažnju javnosti i kritike profesionalnih udruženja, nisu bile tema komentara koje su članovi Odbora za kulturu i informisanje upućivali predstavnicima RRA. Podsetimo, RRA je ocenila da je novinar RTV-a Laslo Tot pokazao „neprofesionalni, pristrasan i neobjektivan pristup“ intervjuišući predsednicu Kosova Atifete Jahjagu.
„Autor je protivno profesionalnim pravilima, propustio da potpitanjima reaguje na očigledne neistine koje je izrekla gđa Atifete Jahjaga,“ kaže se, između ostalog, u saopštenju regulatornog tela.
Takođe, RRA izrekla je opomenu Radiju B92 zbog toga što je u emisiji „Mentalno razgibavanje“ narušila „dostojanstvo ličnosti i funkcije“ predsednika Srbije Tomislava Nikolića. Kako je ocenila RRA, taj radio je prekršio obaveze iz Opšteg obavezujućeg uputstva o ponašanju emitera, koje se odnose na zabranu „ekstremizma i uvredljivog govora“. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Asocijacija nezavisnih elektronskih medija ocenili su da je opomena Saveta Republičke radiodifuzne agencije RTV Vojvodine i Radiju B92 zadire u uređivačku politiku. To je, kako navodi NUNS, nespojivo sa ovlašćenjima tog regulatornog tela. U saopštenju NUNS navodi da posebno brine odluka RRA da se bavi sadržajem pitanja i analizom odgovora u intervjuu, jer ako to postane praksa, Srbija će imati cenzora.
