Ekonomski status građana poljuljao veru u demokratiju
„Sve veći jaz između siromašnih i bogatih jedno je od glavnih uporišta nepoverenja u demokratiju. Ali najveći problem se trenutno dešava sa srednjom i srednje nižom klasom, koje se bune jer su imali razloga da očekuju više u odnosu od onoga što se sada ostvaruje“, zaključak je debate „Da li je i gladan čovek građanin?“ koju je organizovala CRTA u okviru Festivala demokratije.
Učesnici diskusije dr Jelena Žarković-Rakić sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Kori Udovički predsednica upravnog odbora i glavna ekonomistkinja u CEVES-u i Danilo Ćurčić programski koordinator Inicijative A11, složili su se da ne možemo oduzeti pravo glasa najugroženijima, jer se smatra da su oni doveli na vlast predstavnike kojima većina nije zadovoljna, jer često siromašan sloj građana u izbornoj utakmici nema priliku da čuje jasan stav o svojim problemima.
Jelena Žarković-Rakić kaže da su globalizacija i seljenje radnih mesta u poslednjih trideset godina doveli do toga da nekadašnje srednje klase stagniraju, dok oni na vrhu lestvice sve više grabe i napreduju.
„Kada poredimo evropske zemlje sa Velikom Britanijom i Amerikom, videćemo da zemlje Evrope koje su razvijene nalik državi blagostanja vode računa o svojim građanima koji ostaju bez posla. Dok to nije slučaj sa Amerikom i Britanijom, one su tu samo za svoje najugroženije stanovnike i to u veoma maloj meri, dok građani niskog ekonomskog i socijalnog statusa od njih ne mogu očekivati pomoć“, istakla je Jelena Žarković-Rakić i dodala da su upravo građani koji su gubitnici ovih ekonomskih procesa potencijalni glasači koji podržavaju Bregzit i Trampa.
„Jeste period globalizacije preovladao, u kome plate drže pod kontrolom konkurencije sa istoka. Ali zaboravljamo da upravo ta jeftina radna snaga isporučuje veoma jeftine proizvode, ono što je jednoj radničkoj klasi neophodno za svakodnevni život, od igračaka do odeće i ostalih stvari. Ovime dobijamo ceo jedan novi dijapazon proizvoda koji postaju sve više dostupni. Zato se to kontinuirano siromašenje ne može uočiti tako brzo. Istina je da posle 80-ih i 90-ih godina sindikati postaju zaštitnici zaposlenih umesto da budu glasnogovornici svima onima kojima treba posao“, izjavila je Kori Udovički.
Udovički je dodala da se menja i tehnologija rada. Kako kaže, sve više nastaje populacija koja nije ni kapitalista ni tradicionalni radnik, a posle 2009. godine i u celom tom periodu, postalo je jasno da jedan proces predugo traje, odnosno da počinje političko prestrojavanje koje treba da predstavlja društvo koje ima čvrstu političku strukturu, a mi smo tek na početku odgovaranja na političke izazove.
Danilo Ćurčić smatra da je pitanje ekonomskih i socijalnih prava dodatno poljuljano nakon svetske ekonomske krize, i da su oni koji su sa manjom moći u društvu platili veću cenu postali besni.
„Dolazi do toga da se ekonomska i socijalna prava građana dodatno urušavaju ne samo u Srbiji, već i globalno, pogotovo u Evropi. Na koji to način utiče na ostvarivanje političkih prava, jeste da nastaje nova vrsta novoglasačkog tela, pogotovo mladih koji su dosta progresivniji“, istakao je Ćurčić.
Ćurčić je zaključio da je socijalna pomoć nekim ljudima u Srbiji teško dostupna, i da mali broj dođe u potpunosti do nje. Ali, podseća da nisu samo najsiromašniji ti koji uzimaju od sistema, jer sa druge strane ekonomske politike rasipaju novac na druge stvari, te da je vrlo upitno kako uspeva da se manipuliše ugroženom masom.
Naslovna fotografija: CRTA
