Sistemski zakoni bez javne rasprave
Komentarišući novi Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, predsednica Skupštine Maja Gojković rekla je da to što će ovaj zakon biti upućen u Skupštinu po hitnom postupku ne znači da će on biti donešen bez konsultovanja javnosti.
„Bilo je javne rasprave. Ne znam šta ko pod javnom raspravom podrazumeva, ali po meni, to je nešto sveobuhvatno, dakle, u nju spadaju i razgovori sa sindikatima i medijska propraćenost kroz ocene stručnjaka. Imaćemo skupštinsku raspravu.“ (Politika, 19.6.2014. godine)
Ono što je činjenica jeste da je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja prošle srede na svom vebsajtu objavilo Pregled odredbi za izmenu i dopunu Zakona o radu, međutim bez poziva da zainteresovana javnost uputi svoje komentare na tekst.
Ranije ove nedelje, list Danas je pisao da su im iz Ministarstva rada poručili da „klasične javne rasprave o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o radu neće biti, da je nacrt zakona gotov i da su pribavljena mišljenja drugih ministarstava“.
Takođe, 16. juna je i Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata uputila Otvoreno pismo Vladi Srbije i Ministarstvu rada protestujući što je uskraćeno zakonsko pravo da javnost učestvuje u pravljenju nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu.
S obzriom na činjenicu da je ovaj zakon jedan od sistemskih o kome je bilo javnih rasprava, ali i spekulacija, i u prošloj vladi, jasno je da izostanak javne rasprave može ostaviti negativne posledice.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, komentarišući za Istinomer izjavu Maje Gojković, kaže da svako može da ima svoje mišljenje o bilo kom pojmu, pa i o “javnim raspravama:”
“Pa ipak, bilo bi dobro da tamo gde je neka aktivnost zakonski uređena, način tog uređenja bude poznat i državnim funkcionerima. Javne rasprave u Srbiji nisu u vezi sa radom Narodne skupštine, već sa prethodnom fazom zakonodavnom postupka – razmatranjem nacrta zakona koje pripremaju ministarstva. Međutim, ni Skupštini ne bi trebalo da bude svejedno da li je javna rasprava održana ili nije. Sastavni deo obrazloženja svakog zakona koji Skupština razmatra jeste i opis konsultacija sa zainteresovanim stranama. Ukoliko se tu ne navodi detaljan opis javne rasprave, Narodna skupština bi trebalo da od predlagača, recimo Vlade, zatraži objašnjenje zbog čega je preskočena ta obavezna faza iz Zakona o državnoj upravi.”
Zakon o državnoj upravi kao i Poslovnik Vlade postavljaju osnovna pravila o tome kada se javne rasprave u pripremi zakona moraju održati. Nenadić dodaje da je Poslovnik Vlade bitno unapređen pre više od godinu dana i sada postoji obaveza da se javna rasprava održi u vezi sa gotovo svim nacrtima zakona, postavljen je minimalni rok od 20 dana i obaveza oglašavanja na sajtu ministarstva i E-uprave.
“Propisi o javnim raspravama u Srbiji nisu dovoljno dobri, ali se i takvi kakvi su, masovno krše. To je pokazalo istraživanje Transparentnosti Srbija iz prošle godine. Svedoci smo da se zbog stvarne ili navodne hitnosti, mnogi važni propisi upućuju u skupštinsku proceduru bez prethodno održane javne rasprave ili nakon rasprave, a sudeći po najavama, po svemu sudeći će na taj način biti pripremljeni i usvojeni i mnogi zakoni iz „reformskog paketa“.
Dodatan problem svakako jeste i to što se veliki broj zakona u našem Parlamentu donosi van klasične procedure. Tako podaci Otvorenog Parlamenta pokazuju da je novi saziv Skupštine do 16. juna za 25 radnih dana, doneo čak 26 zakona po hitnom postupku.
Da će se ova praksa donošenja zakona bez kvalitetne javne rasprave ali i po hitnim procedurama nastaviti i u budućnosti, pokazuju obećanja državnog vrha da će Parlament već u julu izglasati brojne sistemske zakone za koje još uvek ne postoje ni javno objavljeni nacrti – poput Zakona o planiranju i izgradnji, stečaju i privatizaciji, Zakonu o saniranju od poplava i mnogi drugi.
