Šta dalje sa parlamentom?

Višegodišnje zloupotrebe procedura i opstrukcije rada parlamenta degradirale su položaj Narodne skupštine, dovele do urušavanja prostora za suštinski dijalog u plenumu, dok je poverenje građana u ovu instituciju i narodne poslanike ostalo nisko. Ovo su rezultati dugogodišnjeg istraživanja organizacije CRTA u okviru inicijative Otvoreni parlament, koji su, zajedno sa preporukama za unapređenje rada Narodne skupštine, predstavljeni na konferenciji “Parlament – šta dalje?”

Spisak preporuka predstavljen u ovom dokumentu nije konačan niti iscrpan, navodi se iz organizacije CRTA, već je ograničen na prioritetne preporuke za koje CRTA veruje da mogu biti sprovedene u najkraćem mogućem roku, uz postojanje političke volje, spremnosti na dijalog i međusobnog razumevanja svih relevantnih aktera.

Među navedenim preporukama ističu se one koje se odnose na upotrebu hitnog postupka pri usvajanju zakona.   

“Da bi poslanici bili informisani i pripremljeni za razmatranje i odlučivanje o predlozima zakona, potrebno je smanjiti upotrebu hitnog postupka pri usvajanju zakona i ograničiti je u praksi na posebne slučajeve”, kazala je Tara Tepavac, koordinatorka inicijative Otvoreni parlament, i dodala da je “potrebno sprečiti zloupotrebu procedura koje urušavaju kvalitet zakonodavnog procesa i rasprave u plenumu”.

Budžet Republike Srbije, takođe, predstavlja jednu od ključnih stavki koje zahtevaju hitne izmene. 

Iz organizacije CRTA se navodi da je potrebno “poslanicima osigurati najmanje 15 dana za upoznavanje sa predlogom budžeta pre rasprave u plenumu”. Tepavac je istakla da je “budžet za 2019. godinu usvojen kroz objedinjenu raspravu sa preko 60 drugih tačaka”, i da je “potrebno obezbediti dvostruko vreme za raspravu o usvajanju budžeta, koja se neće spajati i baviti drugim tačkama dnevnog reda”.

Kada je reč o nezavisnim institucijama, njihovi izveštaji su prvi put posle pet godina razmatrani u plenumu Skupštine. Međutim, rasprava u parlamentu svela se na kritiku ličnosti bivšeg Poverenika i degradiranje institucije, povodom čega je Otvoreni parlamet objavio svoje saopštenje. 

“Takvim ponašanjem obesmišljen je čin razmatranja izveštaja u skupštinskom plenumu i propuštena je prilika da se objektivno sagleda da li su i kako građani imali pristup informacijama od javnog značaja, kao i kako je država štitila lične podatke svojih građana”, ocenjuje se iz inicijative Otvoreni parlament.  

Tepavac je istakla da je “potrebno poslovnikom Narodne skupštine odrediti osnovni odnosno noseći odbor za svaku nezavisnu instituciju”, kao i “redovno razmatrati izveštaje nezavisnih tela i usvajati precizne i delotvorne zaključke Narodne skupštine, kojima se preporuke iz izveštaja nezavisnih institucija suštinski operacionalizuju, sa precizno utvrđenim rokom za izveštavanje Vlade o njihovoj primeni”.

Jelena Lončar sa Fakulteta političkih nauka navela je da “smo svedoci drastičnog pada kvaliteta Narodne skupštine u odnosu na situaciju do pre nekoliko godina, kada je Skupština bila jedna od najtransparentnijih institucija u Srbiji”.

Lončar je istakla da “parlament ne može da se koristi za međusobni obračun poslanika”, kao i da “poslanici moraju da polažu račune javnosti za svoj rad”, i da “makar jednom mesečno vode razgovore sa građanima”.

Direktorka organizacije CRTA, Vukosava Crnjanski posebno je istakla važnost preporuke koja se odnosi na “upućivanje poziva Venecijanskoj komisiji Saveta Evrope kako bi dala ekspertsko mišljenje na aktuelni Poslovnik Narodne skupštine, i izmeniti Poslovnik u skladu sa najboljim međunarodnom praksom, kroz transparentan, efikasan i odgovoran proces“.

Na konferenciji je takođe ukazano i na važnost redovnog objavljivanja informacija o Narodnoj skupštini i njenom radu.

“Potrebno je objavljivati Informator o radu Narodne skupštine u otvorenom formatu, zajedno sa redovnim pregledom troškova Narodne skupštine kao i troškovima poslanika (uključujući mesečni pregled plate, dodataka, putovanja)”, a zatim i “omogućiti uvid javnosti u amandmane koje podnose poslanici kroz objavljene tekstove svih amandmana podnetih na predloge zakona i drugih akata na sajtu Narodne skupštine, u otvorenom formatu”, ističe se u preporukama organizacije CRTA.