Trećina medijskih objava o EU, SAD i Rusiji bez navedenog izvora
U Srbiji dominira neutralni sadržaj o EU (27 odsto), dok je pozitivno usmerenje medijskih objava o EU značajno niže u odnosu na ostale države (15 odsto) i gotovo jednako pristrasno pozitivnom usmerenju objava prema Rusiji (14 odsto).
Karakteristika dezinformacija i lažnih vesti je da se one najčešće plasiraju bez jasno navedenog izvora, uz pristrasno i neobjektivno izveštavanje. Regionalna analiza medijskog izveštavanja, koju je sprovela organizacija Crta u periodu od 14. maja do 10. juna pokazala je da više od trećine medijskih objava u Srbiji o međunarodnim akterima, Evropskoj uniji, SAD i Rusiji, jesu bez navedenog izvora, što je osnov za potencijalne dezinfomacije.
Zastupljenost neutralnog i pristrasnog pozitivnog medijskog sadržaja ka Evropskoj uniji u Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori varira između 19 i 25 odsto medijskih objava. U Srbiji dominira EU neutralni sadržaj (27 odsto), dok je EU pristrasno pozitivno usmerenje medijskih objava značajno niže u odnosu na ostale države (15 odsto) i gotovo jednako pristrasno pozitivnom usmerenju objava prema Rusiji (14 odsto).
Analiza medijskog izveštavanja o međunarodnim akterima je, inače, predstavljena na otvaranju međunarodne konferencije „Da li gubimo bitku sa dezinformacijama“ u organizaciji Istinomera, prvog fektčeking portala u regionu.
„Za efikasnu borbu protiv dezinformacija i lažnih vesti neophodno je da mediji i novinari proveravaju, a ne samo da prenose informacije. Da donosioci odluka i institucije rade na medijskoj pismenosti građana, a građani, da pre nego što podele vest na društvenim mrežama, najpre pročitaju celu vest i provere izvore“, rekla je Vukosava Crnjanski, direktorka „Crte“ i osnivačica Istinomera, otvarajući konferenciju.
Fenomen dezinformacija i lažnih vesti, inače, nije nov, ali brzina kojom se one danas šire i utiču na kreiranje javnog mnjenja, stavlja ovu pojavu u žižu intersovanja. Istraživanje „Eurobarometra“ pokazuje da građani Evropske unije smatraju da su dezinformacije i lažne vesti problem u njihovim zemljama. Isto istraživanje pokazalo je da skoro 85 odsto građana smatra da su dezinformacije i lažne vesti problem za demokratiju. Građani prepoznaju medije kao prve u borbi protiv dezinformacija (45 odsto), zatim donosioce odluka i institucije – 39 odsto, a čak više od trećine (32 odsto) smatra da građani mogu da doprinesu ovoj borbi.
Kako se boriti protiv dezinformacija u 21. veku i da li tradicionalni mediji mogu i na koji način da odgovore na te izazove teme su o kojoj su diskutovali panelisti konferencije – predstavnici domaćih i stranih medija Radio-televizije Srbije, Blica, N1, BBC Srbije, Dojče velea, kao i litvanskog portala Delfi.
Na konferenciji koju je organizovao Istinomer predstavljeni su i primeri inovativnih i aktuelnih pristupa u borbi protiv dezinformacija i lažnih vesti iz različitih delova sveta, poput najuspešnijih svetskih projekata iz oblasti medijske pismenosti.
Snimak celokupne konferencije možete pogledati na Youtube kanalu Istinomera na ovom linku.
Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Dreaklović
