Od 75 antikorupcijskih aktivnosti zacrtanih Akcionim planom za poglavlje 23 (borba protiv korupcije, pravosuđe i osnovna prava) Vlade Srbije, 11 odsto realizovano je u potpunosti, 40 odsto delimično, dok čak 49 odsto aktivnosti nije realizovano uopšte, pokazuje monitoring koji je Transparentnost Srbija (TS) sprovela tokom 2017. i 2018. godine. Slični ili čak lošiji rezulatati dobijeni su 2014. i 2015. godine.
“Stanje nije dobro ni u jednoj od 13 posmatranih oblasti, ali stvari stoje najgore kada je reč o rešavanju ‘nezakonitog bogaćenja’, koordinaciji borbe protiv korupcije, razmatranju preporuka Saveta za borbu protiv korupcije, kontroli finansiranja stranaka i sprečavanju sukoba interesa“, istakao je Nemanja Nenadić iz TS, koja je jedna od pet nevladinih organizacija koje su pratile sprovođenje antikorupcijskih mera.
I dalje nije nema adekvatnog zakonskog rešenja za delotvorno rešavanje pitanja nezakonitog bogaćenja, a više puta
obećavan Zakon o poreklu imovine još nije donet.
“Ništa ne pokazuje koliko je borba protiv korupcije nisko pala na listi prioriteta kao činjenica da su planovi ostali neostvareni dok je na čelu Koordinacionog tela (za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije) bio nesumnjivo najmoćniji čovek u državi (nekadašnji predsednik Vlade, a od 31. maja 2017. predsednik države, Aleksandar Vučić). Nakon njegovog prelaska na novu funkciju, nije doneto posebno rešenje kojim bi nova predsednica Vlade preuzela koordinnaciju, a nije bilo ni sastanaka”, navodi se u izveštaju.
U pogledu razmatranja preporuka Saveta za borbu protiv korupcije nije učinjeno ništa, jer je i dalje praksa da se izveštaji Saveta ne razmatraju ili da se ne razmatraju redovno. Napretka nema ni u saradnji Agencije za borbu protiv korupcije i drugih organa.
“Bilo je dovoljno da Skupština uzme neki od izveštaja Agencija svake godine i da donese adekvatne zaključke i traži odgovornost vlade ako nešto nije urađeno“, rekao je Nenadić.
Prema njegovim rečima, finansiranje partija jedna je od bolnijih tačaka, jer stvari nisu rešene “nikako“. U vezi sa tim, u izveštaju se precizira da nije obezbeđeno delotvorno sprovođenje propisa o kontroli finansiranja političkih subjekata i finansiranju predizbornih kampanja.
Istovremeno, pravila slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja nisu poboljšana, a njihovo sprovođenje pogoršano je u praksi.
Kada je reč o usaglašavanju krivičnog zakonodavstva sa EU i UN standardima, ni ono nije izvršeno u potpunosti. Krivični Zakonik bi, između ostalog, trebalo menjati da bi se precizirale ili poboljšale definicije pojedinih krivičnih dela (npr. zloupotrebe u postupku javne nabavke, davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem).
“Ako vam budu rekli ljudi iz Vlade da sve ovo nije realizovano zato što je AP bio preambiciozan, vi im recite da to nije istina jer nije bio preambiciozan, nego nije bilo odvojeno da li dovoljno ljudi, da li dovoljno sredstava ili volje da se on realizuje“, rekao je Nenadić.
Zaključio je da je najveći problem sa Akcionim planom za poglavlje 23 to što ne postoji ustaljeni mehanizam da će stvari biti rešavane u hodu kada se javi neki problem i dodao da su preporuke koje je civilno društvo dalo, važne pošto se da ove godine očekuju izmene Akcionog plana.
Sprovođenje mera borbe protiv korupcije praćeno je i u oblasti pravosuđa, zdravstva, obrazovanja i policije.
Inače, Akcioni plan za poglavlje 23, dokument Vlade Srbije kojim se definišu ključne aktivnosti na osnovu kojih će država ispuniti preporuke EU u pregovorima i znače prilagođavanje domaćeg pravnog sistema pravnim tekovinama Unije. Iako je zvanično usvojen 2016. godine, mnoge aktivnoti započete su ranije, a sam dokument bio je deo plana da Srbija ostvari standarde u ovoj oblasti pre 2020. godine.
Naslovna fotografija: Istinomer