U Skupštini je 12 poslanika aktivnije od preostalih 238 zajedno
Ukupno 55 radnih dana, 87 usvojenih zakona, 233 sednice odbora i nijedno poslaničko propitivanje članova Vlade, rezultat je rada Narodne skupštine u prvih šest meseci 2015. godine, kako pokazuje istraživanje inicijative Otvoreni parlament. Najviše je govorio narodni poslanik Nove stranke Vladimir Pavićević, koji je najaktivniji bio i u podnošenju amandmana.
U periodu od januara do juna, narodni poslanici usvojili su ukupno 87 zakona, od čega je 25 doneto po hitnom postupku. To predstavlja smanjenje u odnosu na prošlu godinu, kada je pod izgovorom hitnosti, doneto čak 75 odsto zakona. Na taj način, tokom prošle godine, usvojeni su medijski zakoni, Zakon o energetici, kao i Zakon o privremenom uređivanju isplata plata i penzija. Neopravdano i preterano korišćenje ove procedure nije karakteristika samo ovog saziva. Od 2000. godine u parlamentu više od polovine zakona usvojeno je po hitnom postupku.
Istinomer je već pisao o negativnim efektima koje procedura hitnog postupka ima na kvalitet usvojenih zakona. Svaki osmi zakon usvojen na taj način naknadno je menjan zbog materijalnih grešaka ili nelogičnosti u samom tekstu predloga zakona. Najdrastičniji primer je svakako Zakon o javnom beležništvu koji je za manje od godinu dana u skupštinskoj sali tri puta menjan po hitnom postupku.
Uzimajući u obzir broj dana koje su poslanici proveli u plenumu, može se reći da su dnevno usvajali u proseku jedan i po zakon. Prema rezultatima Otvorenog parlamenta, samo 17 poslanika bilo je prisutno na svim sednicama na kojima se glasalo za predložena zakonska rešenja. Svi oni pripadaju strankama vladajuće većine.
Za šest meseci poslanici su se u skupštinskoj sali obratili ukupno 3.391 put, što iznosi prosečno 14 obraćanja po narodnom poslaniku. Međutim, 52 poslanika u proteklih šest meseci nikada nisu uključili mikrofon na svom skupštinskom mestu. Od tog broja, njih 38 je iz redova Srpske napredne stranke, (pet iz grupe PUPS-a, po tri iz SPS-a i Saveza vojvođanskih Mađara i dva iz Nove Srbije). Od opozicionih poslanika nije govorio samo Bojan Kostreš iz Lige socijaldemokrata Vojvodine.
Za razliku od Kostreša, poslanik sa najviše obraćanja u plenumu je Vladimir Pavićević, koji se svojim kolegama obratio 315 puta (računajući govore i replike). Za njim ne zaostaje ni šef poslaničke grupe SNS Zoran Babić, koji se za reč javio 253 puta. Od poslanica su se najčešće mogle čuti Gordana Čomić (102) i Aleksandra Jerkov (61) iz Demokratske stranke. Podaci govore da je pet najaktivnijih poslanika za mikrofonom provelo 33 odsto ukupnog obraćanja u Skupštini.
Na zakonska rešenja podneto je ukupno 1.313 amandmana, a usvojen je svaki četvrti. U podnošenju amandmana najaktivniji su bili poslanici opozicije, i to Vladimir Pavićević i Zoran Živković sa 386 podnetih amandmana. Treba uzeti u obzir i činjenicu da su njih dvojica na zakonske predloge podnosili amandmane sadržine “briše se”, jer je to “jedini način da se neki zakon popravi”.(Blic, 31. 7. 2014. godine) Poslanici Nove stranke objašnjavaju da se time bore protiv “degradiranja Skupštine od strane izvršne vlasti, koja zakone u proceduru šalje dva dana ili nekoliko sati pred raspravu”. (Blic, 30. 1. 2015. godine)
Njih dvojica su ujedno i poslanici sa najvećim brojem prihvaćenih amandmana. Neretko prihvaćeni amandmani odnose se samo na ispravljanje pravopisnih grešaka. Primer toga je i prihvatanje Pavićevićevog amandmana na Predlog zakona o oružju i municiji, kojim se interpunkcijski znak tačka-zarez menja tačkom. Za razliku od Živkovića i Pavićevića, više od polovine njihovih kolega, tačnije njih 166, za šest meseci nikada nije učestvovalo u podnošenju amandmana.
Pored svoje zakonodavne funkcije, Narodna skupština ima i kontrolnu funkciju. Tako bi, prema Poslovniku, poslanici trebalo da postavljaju pitanja članovima Vlade svakog poslednjeg četvrtka u mesecu. Međutim, u prvih šest meseci ove godine Vlada Aleksandra Vučića nije nijednom odgovarala na poslanička pitanja, iako je šest puta bila u obavezi da to uradi.
Istinomer podseća da su premijer i članovi Vlade na poslanička pitanja prvi put u ovoj godini odgovarali tek početkom jula, kada se premijer Vučić izvinio poslanicima zbog nepoštovanja zakonskih obaveza. Premijer je tada rekao i da njegova Vlada odgovara na poslanička pitanja mnogo češće nego ranije Vlade, što se prema podacima koje je Istinomer dobio od Otvorenog parlamenta, ispostavilo kao neistina. Kako bi ispravili grešku, članovi Vlade su se pojavili u Skupštini i krajem jula. Ovoga puta, umesto Premijera na poslanička pitanja su odgovarali članovi njegovog kabineta.
