Zašto ne Mrkonjić

Dnevni list Danas objavio je intervju sa ministrom infrastrukture u kojem mu je postavljeno novinarsko pitanje šta misli o peticiji Istinomera „Ne Mrkonjića u Vladu“ koju je podržalo više od 5.000 građana. U svom odgovoru Milutin Mrkonjić govori sa nipodaštavanjem o peticiji i iznosi niz netačnih informacija:

– Ja uopšte ne znam šta je to „Istinomer“. Jedan čovek ili više njih? Ko im daje pravo da ocenjuju ljude, rangiraju ih, a sada vidim hoće i da sastavljaju Vladu Srbije. S kojim moralnim kredibilitetom oni to rade, za koga rade, ko ih plaća, kome su oni uopšte potrebni? Moj odgovor na ovakve i slične pakosti je lak i proverljiv. Sve što je izgrađeno ostalo je iza mene, a tu je mesto u vrhu najbolje rangiranih ministara u dosadašnjoj vladi.

Pitanje – ko Istinomeru „daje pravo da ocenjuje ljude i rangira ih“ je u najmanju ruku sramotno. Da podsetimo i gospodina Mrkonjića, ali i javnost da nije ministar infrastrukture privatno angažovan da zida u nečijem dvorištu. Ministar je JAVNA funkcija i osoba koja je izabrana na tu funkciju bi trebalo da radi u interesu SVIH građana. Ministar bi građanima, takođe, morao da podnosi račun za ono što obećava i čini. Ono što takođe zabrinjava je odnos ministra Mrkonjića prema peticiji koju je potpisalo više od 5.000 građana. Zamena teze i pitanje ko stoji iza Istinomera vraća nas u 90-te kada su sve građanske incijative bile okarakterisane kao izdajničke. Iza Istinomera stoji nekoliko desetina hiljada čitalaca, običnih ljudi, koji podržavaju napore da Srbija dobije odgovornije političare.

I da se vratimo na „rezultate“ Ministra Mrkonjića koje promoviše. Obećavali ste i niste uradili:

– završetak Koridora 10 (kasnije ste neuspešno pokušali da negirate kako to niste rekli)
– kompletiranje „ipsilon kraka“ kod Subotice
– dovršetak radova na obilaznici oko Beograda
– autoput od centralne Srbije ka BiH
– put od Leskovca ka Makedoniji
– novi put od Beograda ka Čačku
– početak gradnje Žeželjevog mosta u 2010.
– izgradnju metro-mosta preko Save u Beogradu
– izgradnju beogradske železničke stanice Prokop
– restrukturiranje JP ‘Železnica Srbije’
– završetak mosta kod Beške do 2009. godine
– rekonstrukciju pruge Beograd-Bar
– privatizaciju JAT-a
– veliku zaposlenost u građevinskoj industriji

Spisak Mrkonjićevih neurađenih poslova je još duži, a ovo je samo lista najvećih za koje je sam garantovao da će obaviti. Kad smo već kod toga, želeli bismo da podsetimo javnost na još nešto.

Fotografija je objavljena 22. juna 1991. u dnevnom listu Politika. Na njoj tadašnjem predsedniku Srbije Milutin Mrkonjić prezentujete projekat „brzih pruga“ i obećava da će „do kraja 1998. čak 507 kilometara magistrale na potezu Subotica-Beograd, Niš-Dimitrovgrad biće osposobljeno za brzine od preko 200 km na čas“. Prošla je puna 21 godina, Milošević je umro pre šest, a niti jednim milimetrom te pruge se ne putuje tom fantastičnom brzinom. Toliko o građevinskim „uspesima“ Milutina Mrkonjića.