Žedni Zrenjaninci zatražili od lokalne vlasti odgovor : Kuda ide novac kojim se plaća neispravna pijaća voda?
Zrenjanin, 10.jul 2019.godine - Ulična akcija i Istinomer forum pod nazivom „Koliko košta naša žeđ?“ u organizaciji udruženja građana CRTA, održani su juče u Zrenjaninu. Ulična akcija organizovana je u okviru kampanje „Srbija do informacija“.
Građani i građanke Zrenjanina tokom akcije imali su priliku da
pošalju pismeni zahtev nadležnim lokalnim institucijama u kojima su tražili
informacije u vezi sa neispravnošću pijaće vode i rešavanjem ovog problema. Ukupno je poslato više od 150 zahteva,
upućenih Gradskoj upravi Grada Zrenjanina i JKP-u „Vodovod i kanalizacija“
Zrenjanin. Putem poslatih zahteva, građani su tražili odgovore na pitanja koliko je novca
izdvojeno iz budžeta grada Zrenjanina i budžeta Republike Srbije za izgradnju
Fabrike vode u Zrenjaninu i sanaciju kvarova nastalih tokom izgradnje Fabrike,
kao i koliki je ukupan iznos naplaćene usluge vodosnabdevanja od strane JKP
Vodovod i koliko je novca od strane građana otišlo preduzećima Zilion, Zilion
S.P.A i Synertech.
Prema podacima, nedostatak pijaće vode u Zrenjaninu je problem sa
kojim se građani suočavaju još od 2004.godine. I pored brojnih pokušaja da
izgradnjom fabrike i postrojenja za prečišćavanje vode Zrenjanin dobije
ispravnu pijaću vodu, do danas ovaj problem nije rešen. Nosioci lokalne vlasti
su najavljivali da će građani dobiti zdravu pijaću vodu do kraja juna meseca,
međutim taj rok je opet pomeren za period između 15. i 20. jula.
„Kampanja „Srbija do informacija“
je danas u Zrenjaninu, gradu koji decenijama pati ne samo od nedostatka vode,
već upravo i od nedostatka informacija od javnog značaja. Pravo da znamo
činjenice koje utiču na nas građane i obaveza organa da nas informišu je
ustavom zagarantovano pravo, ključno za postojanje uređene demokratije. Sa građanima
danas razgovaramo o tome koliko znamo o problemu vodosnabdevanja u Zrenjaninu i
šta mi kao građani možemo da uradimo. Ono što sigurno možemo je da tražimo informacije,
jer imamo pravo da znamo šta se zaista dešava sa pijaćom vodom u Zrenjaninu“, izjavio je Pavle
Dimitrijević iz udruženja građana CRTA.
Razgovor o tome šta je zapravo pozadina
problema sa pijaćom vodom u Zrenjaninu i koja pozitivna iskustva inicijativa iz
drugih gradova mogu poslužiti kao primer rešavanja lokalnih problema, nastavio
se u okviru Istinomer foruma pod istim nazivom „Koliko košta žeđ?“, na kome su učestvovali Dušan Kokot predstavnik inicijative „Građanski preokret“ , Alisa Kockar odbornica u Skupštini
grada Zrenjanina, Iva Marković
predstavnica inicijative „Pravo na vodu“ i Andrija Petrović predstavnik inicijative „Da Valjevo prodiše“.
„Za tri ipo godine kao Odbornica u Skupštini grada Zrenjanina
upućivala sam zahteve lokalnoj samoupravi i nijednom nisam dobila potpunu
informaciju niti na vreme. Ništa nije dostavljeno dobrovoljno sa njihove
strane, već je praksa postala da se stalno odlažu zahtevi građana. Time ne
postoji komunikacija između građana i gradske skupštine, što u prvom koraku
čini nosioce vlasti nedostupnima kako bi građani rešili problem u svom gradu“,
naglasila je Alisa Kockar.
Dušan Kokot je dodao da se Zrenjaninci nalaze i dalje na
istom mestu gde su bili i pre 15 godina. U zadnjih godinu dana se rokovi
konstantno probijaju, a Kokot ističe da se time skreće pažnja sa ključnog
pitanja zašto i kako su došili u ovu poziciju, jer građani nemaju pravovremene
i objektivne informacije o tome kuda je otišao, tj.kako je iskorišćen njihov
novac koji je navodno upotrebljen kako bi Fabrika vode i postrojenje obezbedili
ispravnu pijaću vodu.
„Preživeli smo privatizaciju različitih usluga koje bi trebalo da
zadovoljavaju javne interese. Međutim, voda kao takva treba da bude javna
svojina, a ne da bude privatizovana. Samo u Vojvodini preko 160 hiljada ljudi
pije nedovoljno prečišćenu vodu, dok više od polovine stanovnika Srbije koristi
nekvalitetnu vodu u svom svakodnevnom životu.
Ovo se dešava u svim različitim društvima koja prolaze kroz raznorazne
društvene i ekonomske krize. Vremenski je dug put koji će rešiti ovakav
problem, to se vidi i na primeru država Evrope koje su omogućile svojim
građanima čistu pijaću vodu u roku i do 13 godina“, izjavila je Iva Marković.
Andrija Petrović je zaključio da
građani više ne veruju u svoju moć i u svoju snagu, jer su svesni da lokalnu
samoupravu ne interesuju zahtevi građana i da im nije stalo da pomognu u
ispunjavanju građanskih ciljeva. Međutim, Petrović je naglasio da bez
građanskog aktivizma i zajedničkog udruživanja ne mogu se ostvariti promene
koje bi donele bolje društvene uslove i potpuno zadovoljenje građanskih prava,
kao i da moramo postati svesni da je na nama kako ćemo stvoriti sebi bolje
uslove za život i da li ćemo dozvoliti da nam se ograničavaju osnovna ljudska
prava.
