Ženska platforma: Direktorka kancelarije za ljudska i manjinska prava ne zastupa ženska ljudska prava

„Sila je moć bez kontrole“, napisala je Hana Arent u Izvorima totalitarizma. Istupanje direktorke Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzane Paunović na televiziji N1 povodom privremene sudske mere kojom se starateljstvo nad decom Siniše i Marije Mali dodeljuje gradonačelniku Beograda, upravo to pokazuje. Suzana Paunović je javno presudila u korist svog političkog saborca, stoji u saopštenju Ženske platforme koje prenosimo u celosti. 

Čineći ovo, Suzana Paunović se ogrešila o pravila struke, umešala se u sudski proces koji je u toku i okrnjila je prava onih koje kao predstavnica važne institucije treba da štiti. Kada patrijarhalni i mizogini stavovi postanu deo argumentacije koju neko iznosi sa javne funkcije kao što je Kancelarija za ljudska i manjinska prava, onda je neophodno da o tome javno govorimo i da se tome suprotstavimo. Upravo takvi stavovi podrivaju usvojene antidiskriminacione propise i politike, a posebno napore u borbi protiv nasilja prema ženama.

U ime Ženske platforme za razvoj Srbije pridružujemo reakcijama organizacija civilnog društva, a pre svega saopštenju za medije Autonomnog ženskog centra koji je ukazao na zloupotrebu moći kao kariku u mehanizmu nasilja.

Ženska platforma za razvoj Srbije okuplja žene iz različitih sektora i različitih političkih uverenja oko prioriteta koji su nam svima jednako važni i zajednički. Ovom prilikom, posebno želimo da ukažemo na probleme u pristupu pravdi sa kojima se suočavaju mnoge žene žrtve nasilja, na odugovlačenje u donošenju Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, na iscrpljujuću borbu za uključivanje organizacija civilnog društva kao legitimnih pružalaca besplatne pravne pomoći, na dugo trajanje sudskih postupaka (osim u slučaju Mali!), na blagonaklonost vršilaca javne vlasti prema nasilnicima što dovodi do porasta stope nasilja i do femicida, na potrebu za obukama za zaposlene u javnom sektoru, (pre svega) u oblasti antidiskriminacije.

Pored pokazanog odsustva empatije za jednu ženu i troje mališana, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava je iznela lični navijački stav koji vređa i diskvalifikuje jednu od strana u pomenutom slučaju, konkretno Mariju Mali, nazivajući je majkom koja nije funkcionalna, i koja „nije toliko očajna“ zbog gubitka starateljstva nad decom, čim je izašla da javno govori u svom slučaju.

Na ovom neprofesionalnom istupu koji povređuje osobu Mariju Mali i mnoge žene i muškarce koji se nalaze u sličnim i bolnim sudskim procesima, možemo samo da naučimo jednu stvar: da ovo nije dopustivo i da nikada ne sme da se ponovi. U tom procesu učenja, bilo bi najsvrsishodnije da Suzana Paunović ode sa mesta za koje nema potrebne profesionalne kapacitete da bi dalje jačala rad institucije na čijem je čelu bila.

Za državu Srbiju, sve njene građanke i građane, od ključnog je značaja da institucije poput Kancelarije za ljudska i manjinska prava vode ljudi koji razumeju i u veruju u vladavinu prava i koncept ženskih ljudskih prava, umesto sadašnjih partijskih interesa.