Bar tri propisa u Srbiji govore o poštovanju dostojanstva žrtava i pravima žrtava. Jedan od njih je Zakon o informisanju, drugi je pravilnik REM-a, a postoji i Kodeks novinara. Ovaj poslednji ide i korak dalje – u jednoj odredbi kaže da čak i ukoliko nadležni državni organi objave podatke koji spadaju u domen privatnosti počinioca ili žrtve, mediji tu informaciju ne smeju da prenose. Greška državnih organa ne podrazumeva dozvolu za kršenje etičkih principa profesije.
Šta se tačno dešava i da li poslednjih nedelja gledamo pervertiranu verziju nastavka trilogije „Kum”, što je insinuirala profesorka Vesna Rakić-Vodinelić, ili je na delu delovanje pravne države u njenom punom kapacitetu? Zašto se, posle hapšenja grupe Veljka Belivuka, javnost bombarduje šifrovanim porukama sa najvišeg političkog vrha, nejasnim optužbama mimo institucija, denunciranjem predstavnika suda, najavom da će nam u lice biti bačen film koji bi se na nekom drugom, uređenijem mestu verovatno emitovao u od publike ispražnjenoj sudnici? Da li je ono što vlast zove „obračun sa organizovanim kriminalom” obračun sa delovima odmetnute familije, i zašto je taj obračun posle devet godina počeo baš sada, godinu dana uoči najavljenih izbora i paralelno sa kritikama koje dolaze iz Evrope, koja treba da posreduje u dogovoru vlasti i opozicije u vezi sa izbornim uslovima?
Da li je revizija poslovanja Univerziteta u Beogradu, u kojoj je DRI našla da su bez pravnog osnova blizu tri miliona dinara 2019. godine potrošena nenamenski, jer za njihovu preraspodelu nije tražena saglasnost vlade, prvi potez vlasti tri meseca pre izbora novog rektora? Da li se krivična prijava protiv rektorke Ivanke Popović, kojoj mandat ističe u maju, može razumeti kao osveta za proglašenje doktorata Siniše Malog plagijatom? Kako je moguće da vest o krivičnoj prijavi saznaju mediji, ali ne i nadležna tela Univerziteta? Da li je Savet Univerziteta, u kome su i članovi koje bira vlada, kao organ upravljanja bio upoznat sa načinom raspodele sredstava i u kojoj meri je spreman da stane iza rektorke Ivanke Popović? U podkastu Istinomera „U mikrofon“ predsednik Saveta Univerziteta u Beogradu, profesor Hemijskog fakulteta Aleksandar Popović konstatovao je da do trenutka snimanja „niko u Rektoratu Univerziteta nije dobio bilo kakvo zvanično obaveštenje da je podneta krivična prijava“.
Pre nekoliko dana je nekadašnji premijer Vojvodine, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Bojan Pajtić rekao da ne vidi da je opozicija spremna da žrtvuje više da bi došla na vlast, nego što je Vučić spreman da žrtvuje da bi na vlasti ostao. Pajtić je inače predložen od Narodne stranke da bude pregovarač u ime opozicije na predstojećem dijalogu o izbornim uslovima. Deluje da od toga neće biti ništa, iako su platforme za pregovore o fer izbornim uslovima postale „ključno političko pitanje“ delovanja opozicije. Uprkos činjenici što je sva opozicija saglasna šta treba menjati, kao i u tome da je demokratija ugrožena, ne uspeva da se dogovori oko jedinstvenog stava u kontekstu razgovora o izbornim uslovima. Potpredsednik Narodne stranke, nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije Zdravko Ponoš napominje da je za oporavak demokratije potrebna ozbiljna terapija. On je u intervjuu za podkast Istinomera „U mikrofon“ primetio da nam je potrebno „samoizlečenje i generisanje velikog broja antitela koja će da se suprotstave infekciji koja nas razara“.
Da li je hapšenje grupe oko Veljka Belivuka potvrda delovanja institucija, pravne države i vladavine prava, ili delovanje te grupe potvrđuje teze o entropiji pravne države i njenom potonuću u političkoj magli? Kada je tačno počinjen „prvobitni greh“, posle kog je od prava u državi ostao samo trag? Da li je to počelo masovnim hapšenjem članova Demokratske stranke nakon izbora 2012, posle čega ili nije bilo ili nisu završeni sudski postupci? Da li je početak izborna noć 2016. godine, u kojoj se paralelno dešavaju rušenje u Hercegovačkoj i protest opozicije zbog manipulacija izbornim rezultatom od strane RIK? Sagovornik podkasta Istinomera „U mikrofon“, direktor CINS-a Branko Čečen konstatovao je da „kršenje zakona ovde nije više vest“ i da su normalizovana stanja koja bi u svakoj drugoj zemlji izazvala bar uznemirenje u javnosti.
Dijalog vlasti i opozicije o fer izbornim uslovima počinje u martu. Predsednik Skupštine Ivica Dačić kaže da će se razgovori odvijati uz pomoć Evropskog parlamenta. Predsedavajući spoljnopolitičkog komiteta Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister Skupštinu Srbije i njenog čelnika vidi kao centralne u stvaranju prostora za dijalog i izgradnju konsenzusa o ključnim pitanjima među političkim strankama. Ove najave nisu u potpunosti u skladu sa tezama koje dolaze iz opozicije – da bi dijalog trebalo da bude pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta, a ne uz pomoć te institucije i da bi evropski posrednici na neki način morali biti garant dogovorenog. U međuvremenu opozicione grupacije u Srbiji, svaka za sebe, pišu platforme za izborne uslove, uprkos tome što se manje-više slažu da promene treba da se dogode u skladu sa preporukama OEBS-a, ali i domaćih organizacija poput Crte.
Da li je predlog tri opozicione stranke o alternativnom uređivanju informativnog programa RTS-a, koji je deo paketa za eventualni dijalog o fer izbornim uslovima, održiv? Kako je moguće da decenijama unazad javni servis nije u stanju da informiše na zakonom propisan način? Da li je za profesionalce zaposlene u javnom servisu potrebna politička odluka i dozvola da mogu da rade profesionalno? Da li o profesionalizmu RTS-a treba da sudimo i na osnovu snimka, koji je nekako dospeo u javnost, a na kom se čuje i vidi kako novinarka dogovara pitanja sa predsednikom Skupštine Ivicom Dačićem?
U trenutku snimanja ovog podkasta, poznato je da je policiji iskaz o seksualnom zlostavljanju u školi glume „Stvar srca“ prijavilo još nekoliko žrtava i da je osumnjičenom određen pritvor. Slučaj elitne škole u centru Beograda u kojoj decenijama, prema svedočenjima koja se sada mogu čuti, vlasnik i pedagog rad sa decom zasniva na svojoj verziji kulta i vaspitanje bazira na metodama bliskijim sektama otvara brojna pitanja. Ključna su ona koja se odnose na seksualno zlostavljanje maloletnih žrtava, koje su uz ogromnu dozu hrabrosti, samosvesti i odgovornosti progovorile. Važno je i pitanje društvene i podrške sistema žrtvama, kao i odgovora pravosuđa.
Da li su najavom vladike Grigorija da radi na okupljanju ljudi između 30 i 60 godina koji su spremni da se žrtvuju za Srbiju i najavom iz opozicije da računaju na Skupštinu slobodne Srbije da ih eventualno predstavlja u budućem dijalogu o izbornim uslovima, naznačeni okviri delovanja antirežimskih partija? Da li je upliv vladike u politički prostor i upliv grupe oko Skupštine slobodne Srbije u posao oko izbornih uslova koincidencija? Da li je to odraz slabosti opozicije koja traži podršku, početak jačanja opozicionog fronta ili incident na koji će se zaboraviti za par dana?
U svođenju bilansa na kraju godine obično na red dolazi i besmislena upitanost po čemu ćemo zapamtiti neku godinu, kao da datumi sami po sebi imaju moć da se utisnu u sećanje. 1993. godinu pamtimo po hiperinflaciji, 1996. po masovnim demonstracijama, 2000. danas doživljavamo kao godinu u kojoj smo bili glupi, pa smo poverovali u promene. Ovu godinu želimo da zaboravimo i da je bacimo u prvi kontejner – ali to ne ide baš tako, jer je ovo za sve bila godina bolesti, umiranja, promene života, zaključavanja, distance, maski, laganja, zastrašujuće manipulacije i skrivanja činjenica.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
