Kako je, posle više od godinu dana razgovora u opoziciji u vezi sa izbornim uslovima, odjednom ključno pitanje postala platforma o izbornim uslovima i ko će je potpisati? Zašto bojkot, uoči novih izbora, i dalje deli stranke opozicije? Zašto se opozicija, dok promoviše zajedničko delovanje protiv „sveopšte propasti“, konstantno razilazi? Da li je sukob između Narodne i Stranke slobode i pravde oko Pokreta slobodnih građana (PSG) zapravo pokriće za razlaz dva lidera?
Uprkos tome što je pre nekoliko godina pola Beograda protestovalo protiv pretvaranja grada u „Dubai za siromašne“ i „kasabu“, posle rušenja u Hercegovačkoj, jednom od najpoznatijih regionalnih novinara, na osnovu adrese stanovanja i nacionalnog porekla, odriče se pravo na stav, iako taj stav sublimira sve što se o načinu upravljanja Beogradom i izgledu Beograda ovde govori i misli.
„Sloboda medija, stabilna demokratija, regionalno pomirenje, nezavisno pravosuđe primeri su oblasti u kojima je neophodan napredak, ako se želi učiniti pomak ka EU.” Ovim je rečima nemački ministar za Evropu Mihael Rot pojasnio razloge zašto sa Srbijom, valjda prvi put otkako smo otvorili pregovore sa Evropskom unijom, nije otvoreno ni jedno poglavlje. Da je ministar bio u prilici da prisustvuje parlamentarnom, pravosudnom, medijskom životu u Srbiji samo u poslednjih mesec dana, pitanje je da li bi njegovo rezonovanje našeg ovogodišnjeg neuspeha bilo ovako smireno. I dok iz Evropske unije, sa različitih instanci, u poslednje vreme stižu skoro iste poruke koje se odnose na pravosuđe, demokratiju, vladavinu prava, slobodu medija, u zemlji su uz pritiske obavljeni izbori za Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva, u proceduru se vraćaju amandmani na Ustav u oblasti pravosuđa protiv kojih je pre dve godine bila skoro cela stručna javnost, a u parlamentu govor vladajućih poslanika i poslanica može biti na ponos njihovim prethodnicima iz devedesetih.
Zasedanje Skupštine Crne Gore na kojoj bi trebalo da se, posle nekoliko decenija, izglasa vlada bez DPS-a, dešava se paralelno sa novim, ovoga puta diplomatskim, sukobom sa Srbijom. Ne zna se tačno krajnji ishod ove priče, ali se zna da Crna Gora ostaje pri svojoj odluci da je ambasador Vladimir Božović persona non grata, dok je Beograd u roku od 24 sata doneo dve potpuno kontradiktorne odluke - prvo da protera diplomatskog predstavnika zvanične Podgorice iz Beograda, a potom da to ne učini.
U ambijentu korone, sa kojom niko, izgleda, nije u stanju da se nosi, sahrana patrijarha Irineja - koja je više asocirala na politički skup i kongres ujedinjenja svih Srba sveta - otvorila je ponovo pitanja odnosa crkve i države, klerikalizacije države ili podržavljenja crkve i ko je tu kome gospodar. Na ovom skupu dominirale su dve poruke - jedna, navodno pokojnog patrijarha, o čuvanju Srpske i Kosova i druga, poruka jednog od vladika, o lažnoj i pravoj eliti. Urednica „Peščanika” Svetlana Lukić, autorka trodelnog dokumentarca „Zašto se u crkvi šapuće“, u intervjuu za podkast Istinomera „U mikrofon“ konstatuje da je na sahrani „nad odrom Irineja obnovljen savez trona i oltara“. Sa Svetlanom Lukić razgovaram na bezbednoj „digitalnoj distanci“, u danu kada je od početka pandemije zabeležen najveći broj bolesnih - skoro sedam hiljada.
Da li će izveštaj Antikorupcijskog tela Saveta Evrope – GREKO-a, Vlada Srbije objaviti, ili ćemo ostati uskraćeni za pojašnjenje o oceni da ne zadovoljavamo u ispunjavanju 13 preporuka koje su nam prvi put poslate davne 2015. godine? Te preporuke, u najkraćem, vezane su za sprečavanje korupcije među poslanicima, sudijama i tužiocima. Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija u intervjuu za podkast Istinomera „U mikrofon“ ocenjuje da se stvari u vezi sa preporukama GREKO u Srbiji „dosta čudno odvijaju“. Podseća da je rok za njihovo ispunjenje bio 2016. godine, ali da je sve ostalo van javnog konteksta i da smo tek „2017. godine od samog GREKO-a saznali da je Srbija globalno nezadovoljavajuća“: „Onda je sve to odjednom dobilo ogroman medijski prostor i imali smo brže-bolje reakciju Vlade Srbije koja je formirala radnu grupu za realizaciju GREKO preporuka, za koju niko nikada posle nije čuo da je nešto radila“, kaže Nenadić, dodajući da postoji samo mali pomak u Zakonu u lobiranju, koji je takođe bio deo tih preporuka.
Ima li postizborna agonija u Americi kraja i da li taj kraj podrzumeva povratak te zemlje, ali i dela planete, u normalnost kakvu smo poznavali, ili je ta normalnost ostala u istoriji? Dok se umnožavaju strahovanja da bi Donald Tramp mogao da proizvede još štete do januara, kada bi trebalo i formalno da napusti Belu kuću, u svetu se uveliko spekuliše o tome šta promena na čelu Amerike donosi njenim saveznicima, a šta neprijateljima. Na Balkanu se neko raduje, a neko je nervozan, ali jedno od ključnih pitanja je - da li odlazak američkog populiste znači nevesele dane za ove naše? Erik Gordi, profesor sociologije, politike i kulture na Univerzitetskom koledžu u Londonu, ekspert za jugoističnu Evropu, u intervjuu za podkast Istinomera „U mikrofon“ kaže da je američki populista stigao na čelo te države izvan sistema, a da ovi evropski i balkanski deluju u okviru sistema koji su podredili sebi, te su i snažniji.
Između sahrane u Podgorici, kao regionalnog, i američkih izbora kao globalnog događaja, objavljeno je lokalno istraživanje čiji rezultati pokazuju da, kako kaže glavni istraživač Demostata Srećko Mihajlović, „nama ni Bog ne može da pomogne”. Naime, ovaj istraživački centar pitao je građane šta misle o pandemiji izazvanoj virusom COVID 19. Odgovori su zanimljivi i indikativni. 51 odsto ispitanih bi prihvatio vakcinisanje ako to preporuče lekari i stručnjaci, a 17 procenata ako to preporuči predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Slično su se izjasnili i ispitanici koji podržavaju stranke koje su izašle na parlamentarne izbore - 53 odsto bi poslušalo lekare, dok je 48 posto pristalica stranaka koje su bojkotovale izbore odgovorilo da se ne bi vakcinisali ni pod kojim uslovima. Mereno je i poverenje građana u institucije i aktere koji se bave korona virusom. Građani imaju više poverenja (44%) u lekare i naučnike mimo Kriznog štaba. U svim ostalim slučajevima situacija je obrnuta, čak i u slučaju predsednika Republike. Njemu ne veruje 39 odsto, a veruje 31, dok Kriznom štabu ne veruje 35 odsto, a Vladi Srbije 41 odsto ispitanika. Istraživanje je rađeno neposredno, na 1.200 ispitanika, u septembru ove godine. Programski direktor Demostata Zoran Panović u razgovoru za podkast Istinomera „U mikrofon“ pojašnjava da je reč o „dubinskom istraživanju“ koje ukazuje da je naše društvo „autoritarno“. Kako kaže, rezultat iz prethodnog istraživanja koje je pokazalo da je 80 procenata građana „neposredno ili posredno autoritarno, potvrđuje se kroz ove rezultate“.
„Nema nikakve vesti u činjenici da imamo novu vladu, niti je vest da će u ovoj vladi biti više žena, koje neće odlučivati ni o čemu“, rekao je u intervjuu za podkast Istinomera „U mikrofon“ profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Bojan Pajtić. Ocenjuje i da se nalazimo u „autokratski vođenom društvu i državi i da je potpuno svejedno kakva će biti struktura naših zatvorskih čuvara“.
Da li je profesor FDU Nebojša Romčević u pravu kada kaže da smo dotakli novo dno, a da se Ministarstvo kulture u napadu na umetnike, novinare, psihijatre, udruženja umetnika služi formom nacističke propagande? Teško je oteti se utisku Nemačke iz tridesetih godina prošlog veka u priči o upadu maskiranih mladića na izložbu u Zemunu, kidanju crteža i bacanju suzavca, ili u saopštenju Ministarstva kulture koje crteže vidi kao skaredne i nemoralne, patologiju i devijaciju svesti, podzemlje ljudskog duha. Ovaj događaj samo je jedan u nizu koji počinje od jula meseca, kada je prećeno Milanu Mariću, glumcu koji u spotu čita izvod iz svedočenja sa suđenja Ratku Mladiću. Potom je tu predstava „Srebrenica. Kada mi ubijeni ustanemo”, čiji su autori i glumci od septembra izloženi verbalnom nasilju i užasavajućim pretnjama, pa neizbežni Miša Vacić na izložbi posvećenoj žrtvama granatiranja Tuzle, sve do izložbe stripa u Staroj kapetaniji u Zemunu.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
