Zašto je Nebojša Zelenović, još aktuelni gradonačelnik Šapca i lider „Zajedno za Srbiju” usred izbornog i postizbornog haosa u svom gradu izašao u javnost sa predlogom od tri tačke upućenim, kako je naveo, građanskoj opoziciji? Da li su predlog o novim licima u politici, potom zapadnom stubu spoljne politike Srbije i učešću opozicije u rešavanju problema Kosova Zelenovićev pokušaj da se vrati na nacionalnu opozicionu scenu, posle odluke da ipak učestvuje na lokalnim izborima u Šapcu, ili predlog može da se dovede u vezu i sa nastojanjem da uveri Zapad kako u opoziciji postoje pouzdani partneri, koji bi podržali i rešenje za Kosovo? U intervjuu za podkast Istinomera „U mikrofon“ Zelenović kaže da ga je iznenadilo da se njegovi partneri iz bivšeg „Saveza za Srbiju” Lutovac, Đilas i Jeremić „nisu do sada izjasnili“, ali tvrdi i da se ne kaje što je učestvovao na izborima u Šapcu, koji ga „nisu skrajnuli sa nacionalne scene“, već su pokazali da „borba za normalan život postoji“.
Nekako se poklopilo da se godišnji Izveštaj Evropske komisije o Srbiji ove godine objavljuje 6. oktobra, na dan za koji ozbiljan deo demokratske javnosti smatra da u Srbiji ne postoji. Ako prihvatimo ocenu Evropskog pokreta u Srbiji da je Srbija sve dalje od sveta kome je stremila 5. oktobra 2000. godine, što implicira da ne poštuje ono na šta godinama unazad ukazuju izveštaji Evropske komisije, te da nazaduje, postavlja se pitanje smisla i svrhe izveštavanja, da parafraziram Violu fon Kramon, izvestioca Evropskog parlamenta za Kosovo.
Da li je nalaz Insitituta Univerziteta u Geteborgu da je Srbija izborna autokratija i da je jedna od zemalja koja se najviše autokratizovala, samo potvrda osećaja opozicione javnosti u Srbiji, ili ta ocena može da ima i neku funkciju u budućnosti? Pitanje je kako je zapravo došlo do toga da nekoliko dana uoči 5. oktobra, dve decenije od promena, danas slušamo slične ocene međunarodnih organizacija koje smo već čuli poslednjih godina 20. veka.
U Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) 24. septembra, u četvrtak, održava se premijera predstave „Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo“ Helsinškog odbora za ljudska prava, koju je režirao Zlatko Paković. Ona je imala svoj uvod, pre oko godinu dana, na Kolarcu, kada je javno, pred publikom čitan tekst, u kome je akcenat na eliti koja je kreirala platformu na osnovu koje se dogodio rat i genocid.
Da li je bestijalno prebijanje u Novom Sadu, o čemu smo se obavestili putem društvenih mreža, a ne putem institucija, nešto što nismo videli u rasponu od 1990. godine do danas? Da li je način na koji policija i tužilaštvo reaguju, odnosno ne rade svoj posao, vest? Da li je ekskluzivna scena u Srbiji u kojoj postoje nasilnik, žrtva i publika koja kao da je zastala da čuje uličnog svirača? Da li su reakcije na društvenim mrežama u kojima pravednici predlažu kidanje mesa, lomljenje kostiju i svašta maštovito, kao rešenja za problem nasilja, potvrda da smo, bez obzira na vek u kome živimo, i dalje oni stari? Zoran Pavlović, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu i socijalni psiholog, podseća da je dan u kome snimamo podkast „U mikrofon“ Svetski dan demokratije i da su građani, prema istraživanjima, bili više za demokratiju 1996. godine nego posle 2007, te da je „ta činjenica deo iste priče o nasilju i nedostatku političke kulture“.
„Srpske pretenzije u regionu rastu, Srbija se oseća kao da je ona pobedila na izborima u Crnoj Gori i to ne može proći bez posledica po region, a Vučićev san da bude srpski regionalni lider je puniji“, rekao je profesor Univerziteta u Beogradu u penziji Žarko Korać. On u intervjuu za podkast Istinomera „U mikrofon“ kaže da mu nije lako da anticipira dešavanja u regionu u kontekstu rezultata izbora u Crnoj Gori i razgovora u Vašingtonu, a potom i u Briselu oko Kosova. Dodaje da je vašingtonski sastanak „bio potreban samo Trampu zbog reizbora, ali da su briselski pregovori daleko interesantniji jer je reč o stvarnim pregovorima“.
Anesteziolog u Opštoj bolnici u Kraljevu dr Rade Panić, koji je i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, ocenjuje da je „peticija koju je potpisalo skoro 3.000 lekara i koja ima podršku prosvetnih radnika, advokata i umetnika, pokazala da vlast ima sve manju podršku stubova u državi i društvu“.
U intervjuu za podkast Istinomera „U mikrofon“ Miran Pogačar, jedan od aktivista Združene akcije „Krov nad glavom“, koji je bio i uhapšen tokom demonstracija u Novom Sadu, najavljuje „vrlo skoro novu političku organizaciju u Srbiji“.
Politički filozof Filip Balunović ocenjuje da je ideja „slobodnog parlamenta dobra ukoliko se to bude kretalo ka narodnom plenumu, a ne da ostane u rukama liberalne intelektualne elite“.
„Osećam bes i ljutnju i poniženost, a istovremeno i veliku empatiju i saosećanje za moje komšije i sugrađane u svim mestima u Sandžaku, naročito u Novom Pazaru, gde sam provela praktično ceo život.“
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
