Da li neko može da glasa u vaše ime? Možete li da glasate ako vam ne stigne poziv za glasanje? Da li političke stranke imaju prava da vam šalju SMS poruke ili na neki drugi način uznemiravaju telefonom ako su do vašeg broja telefona došle bez vašeg znanja? Odgovore na ova i ostala važna pitanja u vezi sa predstojećim izborima pročitajte u drugom delu Crtinog izbornog vodiča.
Na Fejsbuk profilima medija, političkih stranaka, pokreta i koalicija, kao i na javnim profilima kandidata tokom izborne kampanje osvanula je ukupno 81 objava koja sadrži netačne, obmanjujuće ili manipulativno interpretirane informacije, pokazao je monitoring dezinformacija na Fejsbuku koji je sprovela posmatračka misija Crta prateći 150 naloga u periodu od 16. februara do 16 marta. Identifikovane dezinformacije dostigle su skoro 140.000 interkacija, lajkovalo ih je više od 90.000 korisnika, a podeljene su više od 10.000 puta. Izvori dezinformacija najčešče su predstavnici Srpske napredne stranke, čije izjave se češće prenose u objavama medija nego sa stranačkih naloga i naloga kandidata. Sve druge stranke, a najfrekventnije su one koje su okupljene u koaliciji Ujedinjeni za pobedu Srbije, objavljuju dezinformacije sa svojih naloga.
U nedelju, 3. aprila, na teritoriji cele Republike Srbije održavaju se izbori za narodne poslanike, kao i predsednički izbori. U određenim opštinama održaće se i lokalni izbori. Posmatračka misija Crte odgovorila je na najčešće postavljana pitanja u vezi sa predstojećim izborima, pa odgovore prenosimo u celosti.
Povodom javnih objava i poziva građana da na njihove adrese stižu pozivi za glasanje za predstojeće izbore za nepoznate ili preminule osobe, Posmatračka misija Crte zahteva od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu da pod hitno razjasni ove slučajeve kako bi se sprečilo dodatno urušavanje poverenja građana u izborni proces.
Gotovo sve političke stranke i koalicije koje izlaze na predstojeće parlamentarne izbore imaju identičan stav kada je reč o statusu južne srpske pokrajine - ne priznaju i neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. I dok u spoljnoj politici postoje razlike u odnosu na to da li su za ili protiv članstva Srbije u EU, kada je reč o članstvu u NATO među strankama postoji konsenzus - sve su protiv i zalažu se za vojnu neutralnost Srbije.
U javnosti se često čuje da se ne zna koji program nude političke stranke, šta planiraju, šta obećavaju. Neki birači tvrde da ih upravo programi, a ne lideri, opredeljuju kome će dati poverenje. A šta piše u programima u delu koji sve nas najviše zanima - onom o ekonomiji? Ako bi se birači zaista opredeljivali za koga će glasati prema onome što piše u stranačkim programima, mogli bi da zaokruže bilo koga, jer je visok standard i opšti ekonomski prosperitet plan svake stranke. Jedina razlika je da neke stranke insistiraju na jačanju domaće privrede, dok subvencije stranim investitorima, poklanjanje zemljišta ili prilagođavanje zakona pojedinim privatnim projektima - nikome nisu u programu.
Izbori su sve bliže, a broj neopredeljenih birača i apstinenata je, barem prema prezentovanim istraživanjima, i dalje veliki. Koliko je među njima onih kojima nije poznato u čemu se izborni takmaci uopšte razlikuju? Možemo li da zamislimo potencijalne birače, naročito mlađe, koji se u poslednjem trenutku odlučuju da ipak iskoriste svoje biračko pravo, a da se, ne vodeći se pukom simpatijom prema nekom od aktera, prethodno na stranačkim sajtovima upoznaju se glavnim idejama i ciljevima partija? Šta tamo zatiču? Šta partije nude (ne)zainteresovanom glasaču? Spisak lepih želja, opštih mesta ili konkretnih i jasnih planova za budućnost? Proverili smo, nastojeći da odgovore partija na neke od ključnih tema sažmemo u svega nekoliko rečenica, ali ostavljajući link za one koje je tematika zainteresovala, kako bi mogli da prodube svoja saznanja. Priznajemo, nezahvalan posao. Ali, pokušali smo.
Manipulativni sadržaji i dezinformacije na društvenim mrežama očekivano su “eksplodirale” paralelno sa vestima o dešavanjima u Ukrajini. Stari snimci, fotografije iz video igrica i scene eksplozija s drugih krajeva sveta, postali su viralni jer su ih pojedinci doveli u vezu sa poslednjim sukobom Ukrajine i Rusije. Novinari koji proveravaju činjenice naišli su na slične postove na društvenim mrežama u Španiji, Gruziji, Turskoj, Indiji… Kako prepoznati i proveriti sumnjive postove, možete pročitati u ovom tekstu i pronaći odgovarajuće alatke za to.
Brisanje granice između državnog i partijskog interesa, odnosno izrazita angažovanost predstavnika vlasti da državne institucije koriste kao kanal za obezbeđivanje podrške vladajućoj stranci i građenje kulta ličnosti Aleksandra Vučića, čemu su bitno doprinosili i najuticajniji mediji, obeležilo je period "kampanje pre kampanje" - pokazuju nalazi Posmatračke misije Crte.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
