Javna scena Srbije u 2024. godini bila je preplavljena dezinformacijama i spinovima, pokazuje godišnja analiza Istinomera. Podsticanje straha i nepoverenja, targetiranje i jezik nasilja, manipulativni narativi usmereni protiv Zapada, zajednička su obeležja manipulacija koje je Istinomer razotkrio tokom proteklih godinu dana. Pod našom lupom su bili ne samo politički akteri, već i viralne objave na društvenim mrežama, kao i mediji u Srbiji i njihove udarne vesti.
„Gotovo sam siguran da krajem januara, početkom februara, otvaramo Klaster 3. Ali mnogo važnije od toga, nije ljudima ni u Srbiji (važno) to da li je klaster ovaj ili je klaster onaj. Ne, mislim da je važan signal, mislim da je važno da je Srbija ovde dobila poštovanje”, rekao je predsednik Srbije u Briselu 19. decembra. Vučić je to izjavio u danima kada se očekivalo dugo najavljivano otvaranje Klastera 3, koje bi značilo napredak Srbije u pristupnim pregovorima za članstvo u Evropskoj uniji. Do otvaranja nije došlo, pominju se novi datumi, a Srbija završava još jednu, treću godinu zaredom, bez iskoraka na evropskom putu. Šta je uopšte Klaster 3 i zašto je Srbija iz Brisela dobila samo „signal”?
U anketi koju Istinomer tradicionalno organizuje na kraju svake godine, čitateljke i čitaoci su za „Laž godine 2024“ izabrali izjavu bivše predsednice Vlade Srbije, a sadašnje predsednice Narodne skupštine Srbije, Ane Brnabić: „Apsolutno je stavljena tačka na projekat “Jadar”.”
Kao „verovatno jednu od najtežih vesti u poslednjih nekoliko godina”, predsednik Srbije Aleksandar Vučić u decembru 2024. godine naveo je vest da će Sjedinjene Američke Države uvesti sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) zbog ruskog vlasništva. Na prve Vučićeve izjave potvrda iz Vašingtona nije stigla, ali je početkom januara 2025. godine američki Sekretarijat za finansije doneo odluku o uvođenju sankcija NIS-u, kao podružnici Gaspromnjefta u Srbiji. NIS je uputio zahtev za odlaganjem sankcija na minimum 90 dana, ali su one, odlukom SAD odložene na samo 30 dana. Šta do sada znamo o američkim merama usmerenim ka Naftnoj industriji Srbije?
Špijunski softver NoviSpy za koji je javnost saznala nakon istraživanja BIRN-a i analize Amnesty International-a, zabrinuo je sve one koji mogu da se nađu na meti Bezbednosno-informativne agencije (BIA). Forenzička analiza otkrila je da je BIA koristila izraelsku tehnologiju Cellebrite, kako bi otključala telefone aktivista i novinara, a zatim im ubacila NoviSpy, program domaće proizvodnje. Šta sve od informacija prikuplja ova aplikacija? Po kom zakonu je to dozvoljeno? Na koje sve načine službe bezbednosti prate građane, sudeći po do sada otkrivenim slučajevima nadzora?
Posle izbora u Moldaviji i Gruziji, alarm na mešanje Rusije u izborni proces upalio se i u jednoj zemlji članici Evropske unije - Rumuniji. Nakon što je ekstremni desničar i proruski kandidat Kalin Đorđesku obezbedio sebi mesto u drugom krugu predsedničkih izbora, rumunske vlasti su saopštile da postoje dokazi o ruskom uticaju i „sajber napadima” koji su uticali na ishod prvog kruga. Osim ka Moskvi, prst je uperen i ka platformi TikTok, uz optužbe da je favorizovala kandidata naklonjenog Rusiji. Ustavni sud je poništio rezultate prvog kruga izborne trke, a građani Rumunije čekaju novi izborni proces. Šta do sada znamo o izborima u Rumuniji i kako je Evropska unija reagovala na „požar” u svom dvorištu?
Tonski zapis koji je Marinika Tepić na svom X profilu predstavila kao autentičan snimak glasa Damira Zobenice, potpredsednika Skupštine AP Vojvodine, izazvao je burne reakcije i pitanja o njegovoj verodostojnosti. Forenzička analiza sprovedena korišćenjem više alata za audio i digitalnu forenziku ukazuje na visoku izvesnost autentičnosti, iako nijedan od njih nije u mogućnosti da pruži stoprocentnu procenu. Takođe, stručnjaci ocenjuju da bi izrada deepfake snimka ovakvog kvaliteta i preciznosti, u ovom momentu, zahtevala ogromne resurse, što otežava teze o manipulaciji veštačkom inteligencijom.
Studentske blokade fakulteta širom Srbije traju od 25. novembra i organizovane su kao odgovor na dve ključne situacije - pogibiju 15 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i naknadne napade na studente Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) tokom odavanja pošte stradalima. Blokirani su svi fakulteti univerziteta u Beogradu i Novom Sadu, svi državni fakulteti u Nišu i Kragujevcu, kao i pojedini privatni fakulteti i više škole. Studenti zahtevaju objavljivanje kompletne dokumentacije u vezi sa padom nadstrešnice, odbacivanje krivičnih prijava protiv studenata i građana uhapšenih na protestima, pokretanje krivičnih postupaka protiv svih osoba koje su napadale studente i građane tokom protesta, te povećanje budžeta za visoko obrazovanje za 20 odsto.
Istinomer slavi 15. rođendan i organizuje seriju besplatnih onlajn treninga za novinare i istraživače o tehnikama za razotkrivanje manipulacija. Vebinari su osmišljeni tako da pruže osnovno znanje o digitalnoj forenzici, taktikama koje se koriste u informacionim operacijama i tehnikama manipulacija koje koriste politički akteri. Svaki od treninga počinje u 17 časova i trajaće 45 minuta.
U petak, 29. novembra, mediji su preneli da je u opštini Zubin Potok na Kosovu odjeknula snažna detonacija i da je oštećen kanal za vodosnabdevanje Ibar-Lepenac. Da je do eksplozije došlo potvrdile su i kosovske vlasti, optužujući već iste večeri „srpski državni aparat” za „teroristički akt”. Iz Beograda su prvo stigle osude napada na infrastrukturu, pa i kontra-optužbe da je uništenje dela kanala „nova Kurtijeva propaganda i alibi da nastavi sa progonom Srba”. Isti narativ preuzeli su i beogradski mediji, koji su naslovima ispratili i tumačenje predsednika Vučića da se dogodio „pokušaj velikog i žestokog hibridnog napada na Srbiju”. A šta između dve žrtve, dva „napada”, dve stvarnosti i uzajamnih optužbi, zapravo znamo o eksploziji na Kosovu?
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
