Novogodišnji koncerti, koji će se održavati 30 i 31. decembra i 1. januara, kao i koncerti pratećeg programa kojih će biti i drugim danima manifestacije "Beogradska zima", koštaće Beograđane ukupno 423.172 evra, pa će ovogodišnji doček biti više nego duplo skuplji od prošlogodišnjeg. Najskuplji nastupi će biti pevača Harisa Džinovića (56.000 evra), grupe Bajage i Instruktora (44.700 evra), Rudimentala (45.000 evra) i Saše Kovačevića (42.700 evra).
“Telekom Srbija” prvo je kupio “Kopernikus Technology” od Srđana Milovanovića, da bi mesec dana kasnije Milovanović kupio televizije Prva i O2. Obe kupovine su otvorile više pitanja od odgovora, isprovocirale žestoku reakciju javnosti i “utemeljile” brojne teorije. U sve se umešao i predsednik, koji je sam sebe demantovao, iznoseći neuverljive računice o tom poslu, uključujući i navode o svom poznastvu sa Milovanovićem. Istinomer, kao i uvek, činjenicama rasvetljuje ovu zbrku.
Predsednik republike Aleksandar Vučić je u novembru 2018. godine napisao pismo svim penzionerima u kome im se zahvalio na tome što su podneli teret uređenja državnih finansija, odnosno što su podneli “ličnu žrtvu” u vidu smanjenjenja penzija. Tu priliku predsednik je iskoristio i da se pohvali odličnim ekonomskim rezultatima, da naznači da je smanjenje penzija bilo jedini način da uredimo državu, ali i da obeća da će penzije uvek biti veće od rasta troškova života. Sve ovo, Istinomer je proverio.
Imena umetnika koji će u Beogradu nastupati za vreme novogodišnjih praznika saznali smo iako javno nije objavljen tender na kome bi bili određeni i izvođači i cene. Sa druge strane, ovogodišnji koncerti mogli bi da koštaju čak 495 hiljada evra, što je više od 2 i po puta skuplje nego za prethodni doček.
Kojim nevladinim organizacijama ili lokalnim samoupravama će otići 540 miliona dinara naredne godine nije jasno. O tome će odlučivati isključivo Vlada, jer su upravo njenom Generalnom sekretarijatu dodeljena ova sredstava za dotacije i transfere, pokazuje predlog Zakona o budžetu za 2019. godinu. Na koji način će ona biti raspoređena odlučivaće ponovo najviši izvršni organ i to posebnim aktima koje donosi bez prethodne saglasnosti skupštine ili bilo koje druge institucije.
Cenzure u Srbiji nema i takve ocene su paušalne, saopštio nam je prošle nedelje novoosnovan Centar za medijski monitoring. Ispred Centra govorio je Lovreković, javnosti poznat po pretnjama smrću poslanici Mariniki Tepić i verbalnim napadima na Dinka Gruhonjića iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine i člana Narodne Strane Borislava Novakovića. Zajedno sa Lovrekovićem sedeo je i Gradiša Katić, urednik nedeljnika “Afera” poznat po svojim kontaktima sa ljudima iz kriminalnog miljea. Konkretni rezultati i korišćena metodologija nisu objavljeni, pa su zajedno sa kredibilitetom istraživača ostali upitni. Ipak, ništa od ovoga nije bilo dovoljno sporno za Radio televiziju Srbije, ni Tanjug koji su preneli izveštaj sa konferencije o rezultatima istraživanja.
Javni dug Srbije će pasti ispod 50 odsto i bićemo među najboljima u Evropi, najavljuje predsednik Vučić. Ipak, nova istraživanja iz ekonomskih krugova ističu da je za stabilnost javnih finansija neophodno da kamatne stope po kojima se država zadužuje budu iste ili niže od rasta bruto domaćeg proizvoda. Dakle, osim smanjivanja javnog duga jednako je važno da i privredni rast prati ili prevaziđe izdvajanja za kamate. U Srbiji su ova dva parametra i dalje u velikom raskoraku.
Grad Beograd kupio je nova 383 led ukrasa za 35,8 miliona dinara sa PDV-om, a posao je ponovo dobila firma “Keep light” od koje je već kupljeno celokupno novogodišnje osvetljenje. Novi ukrasi trebalo bi da posluže za dekoraciju manifestacija i događaja u organizaciji grada, navodi se u konkursnoj dokumentaciji.
Iako predstavnici vlasti insistiraju na tome da je glavna prepreka na ulasku Srbije u Evropsku uniju rešavanje spora između Beograda i Prištine, činjenica je da ozbiljnih problema imamo i na ostalim poljima koji su takođe uslov za pridruživanje Srbije. Koalicija PrEUgovor koju čine organizacije civilnog društva iznela je svoje glavne zaključke o napretku Srbije u oblastima pravosuđa i vladavine prava, poglavlja 23 i 24, koji ukazuju na kašnjenje sprovođenja akcionih planova i na nedostatak političke volje za bavljenje ovim temama.
Kako bi se pohvalio dobrim ekonomskim rezultatima, predsednik republike Aleksandar Vučić postavio je nekoliko pitanja. “Dinar je čvrst i stabilan već šest godina, a kada je to u Srbiji bio slučaj? A kada je u Srbiji bio slučaj da tri godine za redom imamo suficit u budžetu? A kada je u Srbiji bio slučaj da smanjujemo javni dug?” upitao je predsednik Vučić. Pregledom javno dostupnih podataka, Istinomer je zaključio da je dinar zaista stabilan, ali da u republičkoj kasi nemamo suficit treću godinu zaredom, kao i da nije prvi put da smanjujemo javni dug.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
