Kako je nekoliko primera da studenti krše epidemiološke mere, pritom još pokazujući “loš muzički ukus”, podiglo talas moralne panike i zgražavanja nad današnjim akademcima? Šta zaista kao društvo znamo o generaciji koja sada stiče visoko obrazovanje i na čemu zasnivamo stavove da su “u moje vreme” studenti bili nešto drugo? Da li stariji imaju problem s razumevanjem mladih ili savremenog sveta, odnosno globalnog i lokalnog društvenog poretka?
Može li lekar biti i antivakser i da li se iznošenje neproverenih, netačnih i naučno neutemeljenih tvrdnji u vezi s vakcinama može pravdati slobodom govora ako ste položili Hipokratovu zakletvu? Koliko lekara nije primilo vakcinu, da li se to kosi s etičkim standardima struke i da li bi vakcinacija zdravstvenih radnika trebalo da bude obavezna?
Pitanje da li je u Srbiji agresivnija antivakcinalna kampanja ili kampanja države za promociju vakcinacije juče je dobilo možda najbolji odgovor. Domaći antivakseri, po uzoru na evropske, održali su protest protiv ”korona diktature”, na kom su malo zviždali protiv vakcina i Kriznog štaba, a malo protiv migranata. Dan se završio žurkom kod spomenika Stefanu Nemanji, uz Užičko kolo. Sve bez maski i držanja distance, podrazumeva se.
U danu kada je pre 12 meseci u Srbiji proglašeno vanredno stanje bilo je 48 zaraženih korona virusom i nije bilo nijednog smrtnog slučaja. Epidemiološka situacija danas je znatno gora, mere zaštite javnog zdravlja mnogo su manje restriktivne, a sve je teže odgovoriti ima li leka za pogoršanje stanja demokratije i ljudskih prava i sloboda. Ukratko, cela godina protekla je u znaku drastičnog urušavanja institucija.
Osmi mart dočekujemo u zagrljaju patrijarhata koji se čini i snažnijim nego što je bio decenijama unazad. Može li veći broj funkcionerki na visokim pozicijama da potisne činjenicu da žene u Srbiji i dalje manje zarađuju, teže se zapošljavaju i rade više neplaćenih poslova? Da li od doba socijalizma svedočimo samo regresiji na planu rodne ravnopravnosti?
Ministri se menjaju, ali odnos vlasti prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ostaje isti. Pre tri godine Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu predlagalo je problematične odredbe koje bi, da su usvojene, unazadile zakon, dok sada o izmenama zakona javnost ne zna ama baš ništa. Šta o tome kaže civilno društvo, a šta aktuelni poverenik i njegov prethodnik?
Da li će Srbija do Zakona o istopolnim zajednicama doći tiho i, cinici bi rekli, između četiri zida? Nema homofobnih reakcija ekstremističkih grupa koje su pratile svaku Paradu ponosa, ali sagovornici Istinomera nisu iznenađeni time jer ekstremiste, kako kažu, kontroliše vlast.
Dok je policija prethodnih dana sprovodila akcije pronalaženja neregularnih migranata i njihovog sprovođenja u prihvatne centre, “Narodne patrole”, iako bez policijske značke, nastavljaju lov na ljude. Pod izgovorom da su “sve agresivniji”, a njihovi napadi “sve učestaliji”, članovi ove neformalne desničarske grupe već godinu dana presreću migrante, ograničavaju im kretanje i sprovode, kako to oni nazivaju, “građanska hapšenja”. Sve svoje akcije snimaju i objavljuju na društvenim mrežama, pod parolama - “Stop naseljavanju migranata”, “Da ulice opet budu sigurne“ i “Kad nepravda postane zakon, otpor postaje dužnost”, šireći ksenofobiju i antimigrantsko raspoloženje. Preuzimanje zakona u svoje ruke pravdaju neefikasnošću policije i tužilaštva, a sebe predstavljaju kao rodoljube, koji, kako kažu, štite srpsku nejač od izbeglica.
Ko gura, a ko blokira ideju o kovid pasošima? Da li bi te digitalne isprave mogle da budu spas za turističku industriju ili instrument za diskriminaciju? Dok traje svojevrsni hladni rat vakcinama, tehnološke kompanije uveliko rade na razvoju univerzalnog sertifikata o imunizaciji.
Svi se, naravno, plašimo zemljotresa. Trebalo bi da strahujemo i od samozvanih stručnjaka koji dele neodgovorne savete za spasavanje u slučaju te elementarne nepogode. Ako ne znate ko je Dag Kop, Miroljub Petrović vam je verovatno poznat. Šta oni preporučuju za slučaj da se tlo zatrese i zašto ne bi trebalo da ih poslušamo?
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
