O slučaju Kragujevčanke Violete Cvetković najzad se oglasio i ministar zdravlja Zlatibor Lončar, koji je, između ostalog, pitao gde to ima na svetu da pacijent ne želi da ga pregleda jedan lekar, već traži pregled drugog lekara. Iako pitanje nije teško, Istinomer pomaže ministru Lončaru da dođe do odgovora.
I pored Ustava i zakona koji zabranjuju diskriminaciju po bilo kom osnovu, utisak je da država, umesto da je spreči, diskriminaciju "legalizuje" donošenjem pojedinih zakona koji imaju diskriminatorne odredbe. Dva takva sporna zakona za kratko vreme stigla su sa iste adrese - iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a zajedničko im je što “udaraju” na najsiromašnije građane, majke i Rome.
Dok se u Srbiji Nacrtom novog zakona o pristupu informacijama od javnog značaja proširuje krug onih koji neće morati da dostavljaju informacije građanima i novinarima, u Sloveniji se taj krug smanjuje, odnosno povećava se broj subjekata koji su dužni da postupaju po ovom zakonu, saznajemo u nedelji kada se obeležava pravo javnosti da zna.
Slučaj “tetka iz Kanade”, plagiranje dela doktorata Jorgovanke Tabaković, lekarski nalazi koje je, kao mlad lekar, Zlatibor Lončar izdavao kriminalcu bliskom zemunskom klanu, sumnjivi tenderi EPS-a za obnovu malih hidroelektrana, zloupotreba javnih finansija i budžetskog novca u oblasti sporta, samo su neke od priča za koje je javnost saznala zahvaljujući primeni Zakona o pristupu informacijama. Kolege iz redakcija koje su ih objavile - KRIK, CINS i BIRN, strahuju da će se usvajanjem predloženih izmena tog zakona, ali i odlaskom Rodoljuba Šabića sa mesta poverenika, javnosti uskratiti pravo da zna, a Srbija vratiti unazad ka netransparentnosti i nedemokratičnosti.
“Zaista mislim da na svakim izborima oni imaju 10-15 odsto kupljenih, otetih glasova, pod pritiskom dobijenih, ubačenih listića. Mediji donesu još jedno 15 odsto i mi svaki put na izbore ako izlazimo, izlazimo sa jedno minus 25 do minus 30 odsto glasova. I onda preko toga, taj procenat - to vam je podrška ovoj vlasti.”
O čemu predsednici Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Hašim Tači tačno pregovaraju, da li je na stolu promena granica ili razmena teritorija i da li EU prihvata promenu granica? Da li je cilj da Srbija i Kosovo u budućnosti budu “manje multietničke” zemlje? Sva ova pitanja i dalje su otvorena, ali će stvari možda biti jasnije iduće nedelje, posle nastavka dijaloga u Briselu, a onda i Vučićeve posete Kosovu.
Samo godinu dana nakon što je Zakon o visokom obrazovanju usvojen u parlamentu po hitnoj proceduri i bez rasprave, Ministarstvo prosvete najavljuje njegove izmene. Zahvaljujući tome biće priznato, kako se procenjuje, oko hiljadu spornih doktorata, stečenih na fakultetima koji nisu imali dozvolu za izvođenje magistarskih i doktorskih studija. I dok država tvrdi da time izlazi u susret studentima, stučna javnost ocenjuje da se briga za studente čita kao briga za interese vlasnika pojedinih fakulteta.
Ne ulazeći u finalni ishod pregovora - može se zaključiti da briselski pregovori nemaju mnogo dodira sa sa važećim propisima Republike Srbije. Pregovori se praktično odvijaju mimo nadležnih institucija (Skupština Srbije, Vlada Srbije) i zavise od volje, raspoloženja i eventualnih datih obećanja i preuzetih obaveza jednog čoveka.
Kosovski šef diplomatije Bedžet Pacoli poslednjih nekoliko dana bio je udarna vest u srpskim medijima, pošto ga je predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća Sulejman Ugljanin pozvao u zvaničnu posetu Novom Pazaru. Vlada Srbije odbila je Pacolijev zahtev za posetu, pozivajući se na Rezoluciju 1244 i UNMIK-ova dokumenta, prema kojima, kako je saopšteno, ne postoji država Kosovo, pa samim tim ni kosovski ministar spoljnih poslova. Kosovsko ministarstvo inostranih poslova uzvratilo je najavom da će se žaliti visokoj predstavnici EU Federiki Mogerini zbog kršenja Briselskog sporazuma. Ko je prvi čovek kosovske diplomatije čija je najavljena poseta skandalizovala zvanični Beograd?
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
