Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evrointegracija iskorišćen je kao povod za novi - dnevni - talas anti-EU poruka u mejnstrim medijima u Srbiji. Sve u svemu, ako je verovati domaćoj štampi i televizijama, teško je, ali Srbija napreduje. Osim u spoljnoj politici, ali, ko sme da “zameri”, jer što bi rekao predsednik - “Šta da radimo kada svaki dan izlaze sa deklaracijama i rezolucijama protiv Rusije.” Većina medija se među glavnim naslovima nije bavila konkrentno sadržajem Izveštaja i zamerkama koje su upućene Srbiji na temu korupcije, pravosuđa, formiranja Vlade.
Predstavljajući rad Vlade u prvih godinu dana od konstituisanja, premijerka Ana Brnabić poslužila se više puta izrečenim neistinama, zloupotrebama činjenica i manipulacijama podacima. Ekonomska stabilnost, stagnacija nezaposlenosti, rast plata i penzija, izgradnja kovid bolnica, pozitivan izveštaj Evropske komisije - rezultati su na koje je Brnabić ponosna. Problem je, međutim, što stvari ne stoje baš tako kako ona tvrdi.
Od prelaza Jarinje do kraja blokade i nazad, novinarke Istinomera su prešle devet hiljada koraka i razgovarale su sa ljudima koji protestuju zbog odluke prištinskih vlasti o ukidanju tablica sa neutralnom oznakom. Dočekale su ih različite namere i razlozi onih koji već devet dana blokiraju put. Niko do njih nije želeo pred kamere, neki su tu „po zadatku”, drugi iz ubeđenja. Zajedničko im je da svi samo „čekaju da ovo prođe”. Kažu „znaju” da je to „igra dvojice pred izbore”. I svi se plaše da režija može da preraste u eksploziju. Oni koji im „prave probleme” u jednom trenutku su Albanci, u drugom Srbi koji su na vlasti na severu Kosova. A između njih su obični ljudi kojima je odavno muka od neizvesnosti.
Grad u kome je novinar Milan Pantić ubijen, divljački, s leđa, jednog jutra pre dvadeset godina. Deo Srbije gde izraz “jedan čovek” (prim.aut. pročitati Kesićevim dubokim glasom) ne znači ime Aleksandra Vučića. Centar koji je daleko od opustošenog poput nekih drugih opština udaljenih od Beograda. Tvrđava u kojoj se “radi”, a o bitnim temama se govori tiho. Ili što kaže jedan od posetilaca Zoo-vrta u knjizi utisaka - jako lepo, ali i žalosno. Sve je to Jagodina danas - uverili smo se i na terenu.
Slučaj “Jagodina” nije zaboravljen. Nakon što smo poslali pitanja investitorima (i potencijalnim investitorima) koji su dolazili na sastanke s Draganom Markovićem Palmom proteklih 10 godina, obratili smo se i predstavništvima država čije delegacije su posećivale jagodinskog šefa. U međuvremenu, odgovor nam je stigao i od Višeg tužilaštva u Kraljevu. Do sada je, kažu, ispitano 30 građana u okviru predistražnog postupka.
Dragan Marković Palma, kako sam kaže, zna kako da učini sve da se investitori raspamete, a kad dođu u Jagodinu, oni su “njegovi i božiji”. U medijima, kao i na sajtu grada, mogu se naći na desetine izveštaja o susretima Markovića s biznismenima iz Srbije, kao i s predstavnicima stranih kompanija. U svetlu nedavnih događaja, javnih optužbi za podvođenje maloletnica na žurkama, potom premeštanja predmeta u Kraljevo, uz odlazak i Markovića i Marinike Tepić kod tužioca - pitali smo one koji su ulagali u Jagodini znaju li išta o ozloglašenim zabavama i kako je Jagodina za njih postala privlačna investiciona destinacija.
Od sistema ne čujemo obećanje da će zaštititi žrtve. Zaglušuje nas, međutim, kakofonija komentara, strančarenje, tabloidno mešetarenje; svi smo “sve znali još od ... (prim.aut. godinu upisati po nahođenju)”. O tome zašto bi trebalo da se uključi tužilaštvo za organizovani kriminal u slučaju “Jagodina”, kako bi trebalo da se ponašaju mediji, a kako političari, razgovarali smo sa Marijom Anđelković iz organizacije Astra i Jasminom Nikolić iz Viktimološkog društva Srbije.
“Šta mislite o Hrvatskoj? Stići ćemo i Hrvatsku. Omiljena vakcina? Evo, samo da stignu u ponedeljak. Gol Ronalda? Pa zamislite tako nešto na derbiju… Nobelova nagrada? Da priznam Kosovo, odmah bi je dobio.” Sad već uobičajeno, leksikonski, predsednik Vučić prelistao je u ponedeljak uveče aktuelne teme i dešavanja. Višesatno pripovedanje predsednika nastupilo je kao pauza između obilazaka građevinskih radova i konferencija za medije. Jedan na jedan, na (nemoguće je izbeći ironiju) Hepi TV, da predahne, a da nam svima da dnevnu dozu sebe i svoje istine.
“Simon Simonović je naš državljanin koji živi i radi u Norveškoj, sa detetom i suprugom koja je lekar. On se izjasnio o porukama koje je poslao Dariji Kisić Tepavčević. Objasnio je da se nije obratio lično njoj, nego joj je slao poruke kao predstavniku, kako je on to rekao, kao frontmenu Kriznog štaba. Izrevoltiran je bio time što su do njega dolazila saznanja da su ona i Vulin organizovali neku proslavu kršeći sve epidemiološke mere. Njegova porodica je bila pogođena kovidom. I on i supruga su imali kovid, a tast mu je preminuo”, kaže za Istinomer advokat Dalibor Katančević, koji zastupa osumnjičenog za proganjanje ministarke.
I ranije su u Srbiji nestajale i tragično skončavale istaknute javne ličnosti, ali nije se događalo da prođu godine pre nego što to bilo ko primeti, kao u slučaju Vladimira Cvijana, nekadašnjeg generalnog sekretara Predsedništva Srbije i kandidata za predsednika Srpske napredne stranke. Sagovornici Istinomera u tome vide omertu, zaveru ćutanja koja zahteva istragu. Da li po nečemu ova tragedija podseća na sudbine sudije Nebojše Simeunovića i Ivana Stambolića? I zašto je sada javnosti teško da tek tako prihvati zvaničnu verziju?
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
