Tokom studentskih protesta proteklih meseci, akademci koji učestvuju u blokadama su često bili na meti spinova i dezinformacija. Targetirali su ih ne samo tabloidi, već i predstavnici vlasti. Jedna od manipulacija koja je odjeknula u javnosti tokom marta odnosila se na povređenog policajca ispred zgrade RTS-a tokom protesta 10. marta.
Na društvenim mrežama, ali i u pojedinim medijma, osvanule se objave u kojima je targetirana studentkinja Ela Zeković, nakon gostovanja na RTS-u gde je pričala o studentskim protestima u ime koleginica i kolega koji su u blokadi više od dva meseca. Narativ iza ove manipulacije zapravo je deo niza spinova koji su usledili kao reakcija na studentsku pobunu.
Istinomer kao lovac na spinove, razgrće maglu koja se svakodnevno proizvodi u javnosti - u medijima i na društvenim mrežama. Uprkos talasima digitalnih manipulacija na novim platformama za komunikaciju, ne treba zaboraviti na najvažnije aktere u svemu tome - na političare, donosioce odluka na pozicijama moći koji često svoju ulogu zloupotrebljavaju, a na odgovornost zaboravljaju. Kada u režiji stvarnosti učestvuju, aktivno ili prećutno, predstavnici vlasti, tradicionalni mediji i socijalni mediji/mreže, novinari koji se bave analizom manipulacije moraju da odu korak dalje. Zato, uz proveru i utvrđivanje činjenica, koristimo i digitalnu forenziku, kao i analiziranje i prepoznavanje propagandnih tehnika koje su sveprisutne i svakodnevno se zloupotrebljavaju.
Pre dve godine ruski predsednik je najavio „specijalnu operaciju”, ukrajinski predsednik je poručio da će se Ukrajina braniti, u srpskim tabloidima je osvanulo da je Ukrajina napala Rusiju. Ratu u Ukrajini se ne nazire kraj, viralne manipulacije o njemu uporno kruže. Šta se promenilo na putu dezinformacija?
Poslednje gostovanje predsednika Srbije na TV Pinku, još jedan je nastup od dva sata u kome je skoro nemoguće pronaći vest. Danima unapred u tabloidima su najavljivali kako „Srbija ovo čeka”, a ono što je javnost dočekala u četvrtak veče još jedan krug uobičajenih manipulacija na aktuelne teme. Sankcije SAD direktoru BIA Aleksandru Vulinu, koje su navodno bile povod za ovo obraćanje Aleksandra Vučića, pale su u senku novih obećanja i starih zamena teza.
Da li ste čuli za pojam gaslajting? Ili za spin diktaturu? Ukratko, reč je o sluđivanju neistinama, manipulisanju činjenicama, anesteziranju javnosti i brisanju razlike između istine i laži. Ovaj trend je odavno pustio korenje i u Srbiji. Javni prostor je zagađen klikbejtom, jeftinom propagandom, “nevestima” i polako se gubi “pritisak javnosti” kao argument građana. Međunarodni dan provere činjenica prilika je da se podsetimo zašto se i svih ostalih 364 dana u godini bavimo baš time i zašto su nam činjenice postale svetionik koji tražimo u magli.
U talasima propagandnih tehnika kojima je javnost u Srbija izložena, tim Istinomera 2022. godine uočio je i proverio 29 izjava političara - u kategoriji istinitosti. Konkretno, 22 laži, uključujući čiste #neistine i #kratkenoge. Lagali su nas o svemu. A prednjačili su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i bivši zamenik gradonačelnika Beograda, sada ministar građevinarstva Goran Vesić.
Teorije zavera nisu samo neke prazne reči na internetu iza kojih stoji algoritam i mogu bezopasno da se dele. Tokom pandemije virusa korona pokazalo se koliko uverenja zasnovana na glasinama sa interneta mogu da utiču na zdravlje i odluke jedne osobe koje se tiču direktno njenog života. A slučaj roditelja žrtava masakra u školi „Sendi Huk” posebno je osetljiv. Aleks Džons koji je kao proizvođač i distributer neistina o ovom zločinu, ispostavilo se, inspirisao je masu ljudi koja je bila spremna da progoni i maltretira ove porodice i natera ih da se kriju i menjaju mesto stanovanja.
U polarizovanom društvu u kome postoji više od 2 500 medija, prosečan građanin u Srbiji je svakodnevno bombardovan dezinformacijama i neistinama. Izložen je propagandnom “rabbit hole”- u u kome je sve jasno - neprijatelji Srbije vrebaju sa svih strana, a samo jedan čovek može da nas spasi.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
