Polarizacija medija, ignorisanje od strane funkcionera i izostanak odgovora, sve ono što prati novinarstvo u Srbiji, postalo je još ogoljenije poslednjih nedelja tokom epidemije korona virusa i vanrednog stanja. Na kakve prepreke nailaze novinari u unutrašnjosti i zbog čega moraju da slušaju konferencije za medije u Beogradu, razgovarali smo sa kolegama iz Valjeva, Leskovca i Kragujevca. Odsustvo bilo kakvog obzira lokalnih institucija i funkcionera prema javnosti pre svega ostavlja posledice po građane, među kojima se šire i panika i strah, reklo bi se - opravdano. U toku dana stigao je i zaključak Vlade o tome da će sve informacije isključivo davati Krizni štab koji vodi premijerka Ana Brnabić.
“Čekam po dva sata na stanici i smrzavam se”. “Dolazim svojim kolima, a da nije njih, ne znam kako bih”. “Šef nas je prerasporedio, pa radimo u prodavnicama koje su nam blizu kuća”. Ovo su samo neki od odgovara zaposlenih koje smo juče zatekli na radnom mestu, uprkos vanrednom stanju i merama koje je ono donelo, kao što je ukidanje javnog prevoza. Improvizacija i snalaženje radnika, dva su scenarija, koja za sada daju, izgleda, rezultate.
Ulice sa znatno manjim brojem automobila, prazne autobuske stanice i prvi sneg obeležili su proteklo jutro u Beogradu, drugog dana bez javnog gradskog prevoza. Novinarka “Istinomera” razgovarala je sa trgovcima, radnicima obezbeđenja i zaposlenima u komunalnim preduzećima, koji su rano jutros išli na posao. Kao i prvog dana, većina se samoorganizovala sa kolegama. Međutim, od više njih smo mogli da čujemo za problem ljudi koji žive dalje, na obodu grada i koji nemaju pristup početnim stanicama koridorskih linija. A pojedini trgovci treba da smisle - šta da rade od 15 časova do prvih polazaka autobusa u popodnevnoj smeni.
Nova mera - ukidanje javnog prevoza - tokom vanrednog stanja dodatno je ispraznila ulice, a radnike koji moraju da budu na svom radnom mestu i za vreme epidemije korona virusa, naterala je da se snalaze - kako znaju i umeju. Prvi dan bez javnog prevoza, kako su sagovornici Istinomera potvrdili, obeležila je uglavnom solidarnost zaposlenih, jer se, mahom većina, samoorganizovala i do posla je putovala privatnim automobilom sa kolegama. S druge strane, neki od nadređenih su ostali nezainteresovani za muke radnika. Drugi nisu imali sve odgovore, kao na primer, kako da izdaju radni nalog svojim zaposlenima, uz koji jedino mogu da koriste koridorske linije prevoza koje su sada uspostavljene.
Izazivanje panike na društvenim mrežama već je dovelo i do prvih hapšenja. U jeku borbe sa epidemijom korona virusa, nadležni organi najavljuju hitne mere protiv svih koji šire lažne vesti i tvrdnje. Krivične prijave sleduju svima koji neoprezno koriste društvene mreže, ali i sredstva javnog informisanja, za šta su kazne još strože. Da li je to uvod u gašenje društvenih mreža ili samo obračun sa neodgovornim građanima u vreme vanrednog stanja? Dosadašnji primeri hapšenja proteklih godina pokazuju izvesnu nedoslednost reakcija nadležnih organa, koji sada ipak "obećavaju" budnost.
“Srbija Hrvatskoj nije apsolutni fokus spoljne politike, nego Evropska unija i integracija u Šengen, kao i to da ona poboljša svoju moć i ugled u evropskom kontekstu. Srbiji je fokus na Kosovu, na konstituisanju tih odnosa na Balkanu do kraja. U sadašnjim okolnostima u kojima nema izvesnosti o brzom priključivanju Srbije EU, ona pokušava da formira uticaj u ovom prostoru koji je izvan Unije, sa Bošnjacima, Albancima i drugima koji su tu involvirani, koliko je to moguće… Tako da se argument druge strane pokreće samo tokom izbora, a u međuvremenu ništa. Mislim da je to šteta. Tim više što ćemo 2021. ući u jedno razdoblje od dve do tri godine bez izbora. I u Srbiji i u Hrvatskoj. I to je dobar period da se možda na miru postave neke stvari na sto, bez tenzija koje proizlaze iz izbora”, kaže za Istinomer profesor Dejan Jović sa Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu, koji predaje i studentima Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, govoreći o zagađenom vazduhu u Srbiji i potencijalnim rešenjima, izjavio je da je to tema koja pre svega interesuje srednju, višu srednju i visoku klasu. Pri tome, ocenio je da je ona sve veća. Međutim, to nije skroz tačno i precizno, s obzirom na kriterijume koji se primenjuju pri određivanju klasa, kao i na sve izraženije ekonomske nejednakosti među ljudima u Srbiji.
Srpska napredna stranka koristi sanitet kruševačkog Doma zdravlja za svoju promociju, iako je koriščenje javnih resursa u političke svrhe zabranjeno Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti. Naime, na fotografijama do kojih je došla Crta posmatračka misija vidi se vozilo sa natpisom - “donacija Srpska napredna stranka”. U prethodnoj predizbornoj kampanji za parlamentarne izbore 2016. godine Istinomer je pisao o istom ovom slučaju, a Agencija za borbu protiv korupcije je tada tvrdila da se “ne može sa sigurnošću zaključiti” da vozilo predstavlja donaciju stranke i tražili su da im dostavimo registarski broj vozila.
Predsednik Aleksandar Vučić odgovarao je danas na pitanja koja su mu građani postavljali na društvenim mrežama. U sat vremena, koliko je izdvojio, uživo je na portalu telegraf.rs govorio o odnosu sa Crnom Gorom, prosečnim platama, zdravstvu, kanalizaciji, slobodi medija… Osim toga, osvrnuo se i na detalje iz svog privatnog života, uz komentar da bi jedno veče mogao i dva-tri sata da izdvoji pa da se građani, ako treba, i uživo uključuju. Istinomer je, u međuvremenu, proverio i ocenio nekoliko njegovih izjava.
Poslednjih sedam godina medicinske sestre i tehničari imali su šansu da preko domaće Nacionalne službe za zapošljavanje pronađu posao i odu u Nemačku. Sporazum između dve zemlje, po kome medicinari iz Srbije rade po nemačkim uslovima i standardima, potpisan je još 2013. godine. Međutim, ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević najavio je uskoro njegovo - ukidanje. Kako kaže, konkurs za ovu godinu je stopiran. Zašto ministar baš sada reaguje i šta se to događalo za ovih sedam godina trajanja sporazuma? Pitanje je i da li ova mera može uopšte da spreči ili utiče na odlazak medicinara, s obzirom da je oko svega stotinu njih godišnje koristilo ovakav put do posla u Nemačkoj.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
