To što je ministarka pravde Maja Popović na TV Hepi napravila “kiks”, pomešavši smrtnu kaznu i doživotnu robiju, nije jedina sporna izjava u tom njenom nastupu. Kritikovala je redakcije i sudije (ne navodeći imena, ali pomenut je “jedan sudija Apelacionog suda”) za stvari za koje je mogla kritike da uputi i svojim kolegama iz Vlade, kao i predsedniku države. Sama sebi je skočila u usta, komentarišući slučaj Belivuk. Prejudicirati ili ne, komentarisati presude ili ne, tužilaštvo dobro radi ili ipak sudije dobro rade, a do njih dođu traljave istrage… Mnogo je konfuzije bilo u jednom od ministarkinih retkih medijskih pojavljivanja.
Posle dva mandata, republička tužiteljka Zagorka Dolovac opet je ušla u trku za istu funkciju. Neveselo je odjeknula vest da je ona jedina kandidatkinja, nakon čega je objavljeno da su se pojavila još neka imena, makar formalno. Iz Državnog veća tužilaca, koje utvrđuje listu kandidata (posle čega Vlada i Narodna skupština dobijaju reč u procesu izbora RJT), za Istinomer kažu - “postupak utvrdjivanja liste kandidata za Republičkog javnog tužioca je i dalje u toku”.
Od toga da su im vezane ruke, da neko ne dozvoljava da reše slučaj, do poruka da iza svega stoji policija - sve to je Zoran Stevanić slušao od “nadležnih organa” tokom skoro četvrt veka koliko čeka pravdu. Slučaj razbojništva iz 1997. godine, kada se na meti usred Beograda našao njegov sin Novak (predmet u medijima često označavan kao “prva zemunska otmica”), sada je u rukama suda. Na Stevanićevu borbu sa sistemom kao da su preslikane sve manjkavosti odnosa tužilaštva i policije, veze institucija s kriminalom, nemar i tromost države... Surčinski klan, zemunski klan, poligraf, pretnje, optužbe na račun žrtve, predmet u fioci, pa sudija Nebojša Simeunović, četiri tužioca - sve su to delići jedne mučne slagalice o kojoj Zoran Stevanić govori za Istinomer.
Tabloidni performans s elementima sadizma - tako bih opisala sinoćnje gostovanje predsednika Srbije na TV Prva. Poštovane čitateljke i čitaoci, gledala sam ga da vi ne biste morali. I nadam se da niste.
Dva dana, dve emisije, dva Aleksandra za publike dve države, jedna režija. Ni originalno, ni spektakularno, a tako živopisno. Dok javnost, tj. onaj deo do kog su stigle informacije, tresu priče o Jagodini, kao i trgovini narkoticima i prepričanim vezama sa strankom i bezbednosnim službama - dvojica starih prijatelja, odsvirali su koncert u četiri ruke. Jedan u intonaciji “srpskog sveta”, bezgrešnog naroda, sa sve slučajnim Srbima, menjanjem granica, sistemom kojeg nema i posvetom - jednom čoveku. I taj, “jedan čovek”, koji je sinoć govorio da je predsednik svih, ne Srba, nego građana Srbije, da je iskreno za EU i za kulturu sećanja.
Od smrti Dade Vujasinović prošlo je tačno 27 godina. Od najave tužiteljke Dolovac “da će sva nadležna tužilaštva posebnu pažnju obratiti na nerešene predmete iz prošlosti, uključujući i ubistva novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića”, prošlo je više od decenije. Srbija nije ostvarila napredak po pitanju procesuiranja ratnih zločina, rešavanje sudbine nestalih je u zastoju, nastavljeni su zastrašivanje i napadi na novinare, diskriminacija i nasilje u porodici, a policija je primenjivala prekomernu silu, ocenjuje se u najnovijem godišnjem izveštaju Amnesti internešenela o stanju ljudskih prava u svetu, prenosi Danas. Napadi na novinare, kažu baze udruženja, sve učestaliji. Sumorna slika, koliko god najviši predstavnici vlasti vikali da niko ne sme da ugrožava i da preti novinarima.
U seriji svraćanja po televizijama, na dnevnom nivou, i po više puta, od predsednika Srbije teško je čuti više neku vest. Njegove, uglavnom “no news”, nastupe oboje emocije/umor/stremljenja, a između redova i uobičajenih blokova tema, potkrade se i koja izjava koju ipak, ima smisla proveriti. Istinomer je do sada zabeležio više od 320 Vučićevih neistina, neispunjenih obećanja, nedoslednosti, kao i drugih izjava koje smo ocenili kao “kratke noge”, “skoro neistina” ili “ni započeto”. U jučerašnjem gostovanju kod Srđana Predojevića, u jednom trenutku, ponestalo nam je kategorija za nivo komunikacije i predsednikovog izražavanja. Od Gare i “čvarenja”, pa preko broja sati potrebnih za odmor, do toga da nije tačno da je Milošević grlio Miru “svake tri sekunde”, ali i da Đinđić nije bio - kreten. Sinoć smo - doslovno - sve čuli.
“5.1.2018 godine, na 1164 km desne obale Dunava, u vodi, na rastojanju od oko 7 m od obale, zatečen, u tom trenutku NN muški leš”, navodi se u odgovoru Višeg tužilaštva Istinomeru o informacijama kojim raspolaže u vezi sa sudbinom Vladimira Cvijana. Kaže se i da je “nakon dostavljanje izveštaja policije i obdukcionog zapisnika, sa toksikološkim analizama, utvrđen identitet preminulog - Vladimir Cvijan, rođen 1976. godine, koje lice je preminulo usled utopljavanja".
Punoletstvo jednog zločina nije donelo rasplete, ni punu političku odgovornost svih upletenih, niti nam je društvo još “preležalo” onaj 12. mart. Sreda u kojoj se istorijski točak zagrcnuo, vratio unazad i krenuo drugim putem. Ka aktuelnoj bezobalnoj traumi nedovršene države. S kojim pravom se priziva ta politička neprebol i na površinu, po ko zna koji put, nasilno izvlači i zloupotrebljava sećanje na ubistvo Đinđića? Zašto nas režimska mašinerija već nedeljama maltretira i ubeđuje da su isti kao on? I da je “isti kontekst, isti narativ” kao u Sablji? Pre 18 godina tabloidi su mahom bili na strani suprotnoj od Đinđićeve. Danas nas oni ubeđuju da Vučiću preti ista opasnost kao i Đinđiću.
Od šopinga u Milanu do pucanja poput zvečke. A u međuvremenu pobeda. I izbori i trka za vakcinom. Ali i utakmice, predizborni skupovi, izbori, protesti, sahrane, otkrivanja spomenika... Sve to preliveno manje-više uobičajenom dozom neistina i zloupotreba činjenica. Manipulacije procentima - zaraženih, preminulih, hospitalizovanih. Političari koji lažu i s njima, rame uz rame, struka. Kada se podvuče crta, godinu dana, zvanično, korone u Srbiji donela je nove probleme, a ogolila je sve stare. Ko nas je varao i o čemu sve to?
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
