Za novi spomenik despotu Stefanu Lazareviću, koji je otkriven prošle nedelje u okviru Dana Beograda, moglo bi se reći da agresivnije šalje poruke o položaju urbanizma u Beogradu. Struka je sve nemoćnija, a despotizam sve očigledniji.
Oblikovanje prostora i strateško planiranje u Srbiji kao da su isključivo diktirani investicijama. Čak i odlična ideja osnaživanja različitih gradova i opština, uspela je da bude svedena na nivo „luksuznih rizortova u divljini“, koji treba da privlače turiste. U strateškom planiranju u Srbiji, i u ovom slučaju, glavnu ulogu nemaju planeri, već mitska figura šeika, koji na sumnjivo poznat način “veliku kesu dreši da probleme moje reši”.
Otkud ideja za “Park Guelj u Beogradu”? Prepisivačka politika urbanog razvoja toliko se razvila da se više ni ne izjavljuje da će nešto u našoj prestonici biti urađeno prema inspiraciji iz drugih gradova, već se sasvim otvoreno simboli drugih gradova prepisuju u javne prostore Beograda, van smisla i konteksta.
Nedavno otvoreni Savski trg osim funkcije ringišpila oko spomenika ima jednu još značajniju ulogu - on je tu da naglasi frekventno čvorište bogatog šinskog sistema Beograda. Po planovima, baš na ovom mestu trebalo bi da se ukrštaju obe linije metroa, nekoliko linija tramvaja (u retkim trenucima kada su sve linije u funkciji) i vozova kojima su uveliko iščupane šine.
Reakcije na tekst „Arhitekturom protiv Beograda“, čiji je osnovni cilj analiza i anticipiranje promena u bloku između Bulevara kralja Aleksandra i Golsvordijeve, Hadži-Đerine i Trnske ulice, pokrenule su novi talas preispitivanja beogradskog planskog sistema.
Da u glavnom gradu bez posledica ili uz uglavnom neučinkovite kritike može da se gradi bilo šta i bilo gde – nije ništa novo. Gde je granica etičke odgovornosti prema gradskom prostoru koju kao arhitekte ne smemo da prelazimo? Pre nego što saznamo odgovor na to pitanje, nestaće još jedno bitno znamenje istorije Beograda - kafana Orašac.
Da li palme na Kalemegdanu nagoveštavaju ponovnu pojavu Panonskog mora ili su tu samo da bi Beograd ličio na all-inclusive letovališta? Egzotična stabla
sigurno nisu nikla iz odgovornog urbanističkog planiranja.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
