Mafija, bratija, partokratija, monarhija…Kriminal, korupcija, klanovi, lopovi, 619 miliona, Kosovo, izdaja, čist vazduh, iskopavanje litijuma… Nestadoše kao da ga ih nikad niko nije ni pomenuo. Kao i pre predizborne kampanje, jedina tema u Srbiji je šta kaže Vučić. Šta će da odluči Vučić? Predsednik se bori u Berlinu, predsednika more teške brige, predsednik najavljuje tešku zimu. Da sada dođe u emisiju kod Srđana Predojevića ili nekog drugog novinara i zapita “Pa? Jesu li bili neki izbori?”, imala bih potpuno razumevanje da se kolega zamisli i prećuti.
On je najduže na vlasti od svih političara, ali realno nikad nije bio vladar. Oni koji ga vole tvrde da je gospodin, oni kojima nije po volji uglavnom mu se podsmevaju. Ako društvene mreže uzmemo kao presek društva koje se interesuje za politiku, lidera Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivicu Dačića naći ćete negde u sredini, jer ne izaziva jake emocije. Biti uz vladara, ali ne preterivati - njegova je uspešna formula za politički maraton. “Strpljen spašen”, pokazalo se još jednom posle najnovijih izbora, jer su funkcioneri Srpske napredne stranke startovali sa oštrim kritikama, a posle dve nedelje, ipak, došli do stava da je razmirice sa SPS-om najbolje rešavati u četiri oka.
Odavno jedan sastanak dvojice domaćih političara u Srbiji nije izazvao toliko pažnje kao nedavni razgovor lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa sa predsednikom države i Srpske napredne stranke Aleksandrom Vučićem. I dok se utisci sležu, javnost se priseća da je takvih „istorijskih razgovora“ bilo i biće, ali značajnih rezultata neće. Bilo je, još kako, u svoje vreme mnogo važnih susreta koji su „menjali istoriju“ sve dok ih istorija nije negde zaturila. Prosto da se razuman čovek zapita, da li je svrsishodnije (kao na filmu) tragati za načinima komunikacije između ljudi i vanzemaljaca ili objašnjavati da bi razgovor bilo koja dva čoveka, trebalo valjda da bude normalna stvar.
Izborni rezultati još nisu ni ozvaničeni, a počela su da stižu brojna pitanja o tome šta je sledeće. Izbori se u Srbiji zaista organizuju često, ali su rokovi za postizborne radnje za svaku stvar drugačiji, često potpuno nelogični, pa nije ni čudo što ne ostaju u sećanju.
Potpuno je legitimno da ne želite da učestvujete na izborima - jer vam je dobro, jer su izbori farsa, jer strani centri moći i ovako sve odlučuju, jer vas mrzi da izađete, jer je kiša, jer je sunce, jer vaš glas nije važan. Ukoliko, pak, želite da “ispunite svoju građansku dužnost, izbor postoji. Već smo analizirali ko će sesti u skupštinske klupe ako podržite vladajuće stranke ili deo opozicije koji je ranije bio na vlasti na bilo kom nivou. U trećem tekstu potražili smo ko se našao na preostalih sedam lista, od ukupno 22 predložene, od osuđenih ratnih zločinaca, preko antivaksera, do potpuno nepoznatih ljudi koji samo žele da ukažu na nešto što je njima važno.
Do izbora je ostalo još petnaestak dana i većina građana koja će izaći da glasa već ima jasan stav, ako ne o tome za koga će tačno da glasa, a ono bar da li će to biti “za ili protiv vlasti”. Analizirali smo ko se nalazi na listama opozicionih stranaka i koalicija, od onih koje za svako rešenje problema nude tim, pa do onih koje predstavlja jak lider koji vuče kampanju gotovo sam.
Ne može se reći da je u Srbiji baš običaj da ljudi pre nego što odluče za koga će glasati na izborima, čitaju i gledaju izborne liste, programe stranaka, dosadašnje rezultate, ispunjena i neispunjena obećanja. Obično se glasa za lidera zato što je već na vlasti, ili zato što je protiv vlasti, ili zato što je lep, ili iz straha, ili iz inata. I kad se jedan čovek za sve pita, (reći će u komentarima ispod teksta) koga je briga ko je na kom mestu izborne liste, i zašto se Istinomer time uopšte bavi. Zato što je to najvažnije, zato što su to ljudi koji će donositi zakone o životima svih nas, zato što se među njima krije generacija koja će kad tad shvatiti da su poslanici jači od vlade i od predsednika države.
Ko će biti prvi na listi za parlamentarne izbore važno je samo u predizbornoj kampanji, dok posle izbora, takozvane “donosioce odluka” bilo čije mesto na listi ne obavezuje ni na šta. Prvome na listi (ako lista pređe cenzus) garantovano je samo da će biti poslanik. Dosadašnja praksa pokazala je da nosilac liste zaista može posle izbora da dobije funkciju koju su glasači očekivali, ali češće posluži samo kao šareni mamac.
Bez obzira na to da li u Srbiji čitate medije koji tvrde da je Ukrajina napala Rusiju, ili teška srca priznajete da je agresor ipak Putin - činjenica da je rat u Ukrajini počeo ne može se ignorisati. Toga su svesni i srpski političari, naročito jer predizborna kampanja zahteva neke stavove, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao je sebi juče rok od 48 sati da vidi šta će i kako će. U svom maniru, već za danas je hitno je sazvao Savet za nacionalnu bezbednost, ali ako se zna da sa njim u tom savetu sede ljudi čija politička karijera nema baš nikakvu težinu bez Vučića, onda ta sednica i jeste samo formalnost. Prorežimski mediji već “znaju” da odluka neće biti doneta danas nego sutra, verovatno u još jednom “predsednikovom istorijskom obraćanju naciji” gde ćemo saznati da je njemu najteže.
Iz ugla novinara koji redovno prate rad skupštine, a kojih danas nema više od petoro, izveštavanje tokom odlazećeg saziva nikada nije bilo lakše. Nema opozicije, nema problema niti iznenađenja. Jeste dosadno, ali je prostor za grešku minimalan. Ko se još seća neizvesnih glasanja, ostavki u ponoć, nedostatka kvoruma, mogućnosti da jedna poslanička grupa odstupi od dogovorenog plana. Ovde se sve unapred znalo.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
