Ni u vezi s finansiranjem političkih aktivnosti Agencija za sprečavanje korupcije nije bila naročito aktivna iako je to, kao što je rečeno u prethodnom delu Istinomerovog dosijea, oblast u kojoj ima veća ovlašćenja i mogućnosti delovanja.
O stvarnom stanju zamišljene nezavisnosti Agencije za sprečavanje korupcije dosta govori i to što se ime aktuelnog direktora Agencije našlo na listi onih koji su pred poslednje predsedničke izbore Srpskoj naprednoj stranci donirali identičnu svotu - 40.000 dinara. To je bio maksimalan iznos za koji nije bilo obavezno objavljivanje identiteta donatora na stranačkom sajtu tokom kampanje.
Agencija za sprečavanje korupcije (donedavno Agencija za borbu protiv korupcije) već imenom izaziva možda prevelika očekivanja građana, s obzirom na to čime se agencija zapravo bavi. Na prvi pogled, trebalo bi da se razlikuje od Saveta za borbu protiv korupcije koji je, kako mu ime i kaže, savetodavno telo Vlade Srbije. Ipak, ni u agenciji nema ni agenata, ni borbe, ni sprečavanja bilo čega, jer ta institucija uglavnom čeka da dobije od nekoga prijavu da negde postoji sumnja na korupciju, na šta prečesto odgovara zaključkom da zakon nije prekršen ili, u najstrašnijem slučaju, izrekne upozorenje.
Zašto je najvišim državnim i partijskim funkcionerima u Srbiji tako teško da “čitaju” kalendar i obavljaju osnovne računske operacije kako bi javnosti tačno rekli kada je krajnji rok za formiranje vlade?
Retko kad su građani Srbije glasajući na parlamentarnim izborima znali koga biraju za premijera. Jednom su podržali Aleksandra Vučića i za predsednika Vlade dobili Vučića, drugi put su glasali za Vučića, a dobili Anu Brnabić. Kada su na čelu vlade već videli Jorgovanku Tabaković , pobedio je Ivica Dačič, kad su glasali za Božu Đelića, dobili su jednom Koštunicu, a sledeći put Mirka Cvetkovića. Poslednjih godina građani (svesno ?) glasaju da predsednik Vučić za premijera i sve ministre odredi koga god hoće.
Predstavnici vlasti nisu pred održavanje izbora proglašavali pobedu nad koronom, mediji su sada slobodniji nego što je bio slučaj pre promene vlasti, naša država je za tri godine izgradila 200 kilometara puta više nego ranije, na ulicama Srbije je bilo više ubistava pre dolaska “naprednjaka” na vlast. Sve ovo, iako je apsolutno netačno, mogli smo da čujemo od ministara odlazeće Vlade tokom protekle tri godine.
Da li samo Kina može da nam pomogne ili Srbija nastavlja evropski put, je l’ još važi “nas i Rusa 300 miliona” ili samo s Amerikom možemo ostvariti ciljeve? O ciljevima spoljne politike Srbije nema javne rasprave, najčešće je vodi predsednik Srbije, povremeno i šef diplomatije, pa i svi ostali ministri. Ako potražite spoljnopolitičku strategiju Srbije, naći ćete predloge nevladinog sektora, tekstove iz 2017. u kojima se kaže da je pod hitno treba doneti ili projekte iz 2013. Odnos Srbije prema svetu danas možda najbolje opisuje stara izreka „Dobro jutro, čaršijo, na sve četri strane”.
Radio-televizija Srbije je veliki deo programskog sadržaja 15. septembra posvetila “obeležavanju novog zajedničkog praznika Srbije i Republike Srpske”, Danu srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. RTS se, međutim, nije setio da gledaoce obavesti o tome da se državni praznici mogu ustanoviti samo zakonom, a ne instant voljom bilo kojeg pojedinca.
Zbog odlaganja nastavka rada Skupštine Srbije i izbora rukovodstva najvišeg zakonodavanog tela blokirano je postavljanje novog poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
“Tito” iz Sopota, “Faraon” ili “Mesko” iz Leskovca, Palma iz Jagodine, neprikosnoveni Zaharijev iz Bosilegrada i Ničić iz Zaječara, samo su neki od lokalnih “vladara” koji su odavno pomračili slavu čuvenog Bidže i Rake, koji su devedesetih “proslavili” Svilajnac i Trstenik. Na funkcijama predsednika opštine ili gradonačelnika nalaze se godinama, neki i decenijama, podržavaju svaku republičku vlast, neretko prelaze iz jedne u drugu partiju, a sugrađani ih doživljavaju kao moćne i snalažljive ljude.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
