„Ja sve znam, a oni ne znaju ništa. Ja sam imao desetke, a onaj je ponavljao razred. Ja se borim za Srbiju, oni mrze Srbiju, ja čuvam Kosovo, oni se zalažu za nezavisnost. Ja znam svaki zaseok, oni samo krug dvojke. Ja pijem čaj od kamilice u predahu od velikog posla, oni srkuću penu od kapućina jer su dokoni. Oni planiraju nerede, oni ne žele privredni rast, kod nas je bolje nego u okruženju i biće još bolje za najviše tri godine. Ovo zdanje će biti velelepno, odavde je najlepši pogled u Evropi.” Ovakve ili slične rečenice svakodnevno se čuju u nastupima vlasti, oličene pre svega u predsedniku države Aleksandru Vučiću. Političare je sve teže uhvatiti u izgovaranju konkretnih neistina, jer su se vremenom uvežbali da mnogo govore, a malo kažu. Njihove tvrdnje sve je teže proveriti, jer su izvor informacija oni sami, pa „ili im verujete ili ne verujete”. Vladajuća garnitura ima na raspolaganju skoro sve medije na kojima ne propušta ni trenutak da plasira svoju propagandu. To je bila inspiracija i za filozofa Vladimira Milutinovića da napiše knjigu „Sipanje istine” u kojoj razotkriva propagandne tehnike kojima se Vučić služi u cilju opstanka na vlasti. U razgovoru za Istinomer Milutinović objašnjava kako Vučić u jednoj rečenici izgovori tri manipulacije, kako često govori o događajima kojima je on jedini svedok, o izmišljenim poređenjima, tuđim namerama, emocijama ili krivici.
