Posle najnovijeg poziva upućenog Prištini da što pre organizuje izbore u četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova, čini se da je politika predstavnika Srba na Kosovu još konfuznija nego pre. Građani se pitaju da li postoji plan, da li će novi izbori izbrisati sećanja na događaje i ubistva u Banjskoj, kao što je Banjska zatrpala i obesmislila sukobe oko registarskih tablica? Da li predstavnici Srpske liste koji su uvek imali podršku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i za koju glasa većina Srba, sada priznaju izborna pravila prištinske vlade čijeg predsednika Aljbina Kurtija nazivaju teroristom i tvrde da mu je cilj etničko čišćenje Kosova od Srba?
Na redovnoj konferenciji za novinare zahtev srpskih radikala da se sa mesta ministra zdravlja smeni Danica Grujičić nikog nije iznenadio, ali je zato nastavak rečenice bio poprilično neočekivan i to iz više razloga. Prvo zato što se od opozicione stranke ne očekuje da predlaže kadrovska rešenja iz aktuelne vlasti, a naročito kada predlaže osobu na čiji je račun prethodnih godina iznosila ozbiljne optužbe. I lider i članovi Srpske radikalne stranke do nedavno su redovno kritikovali Zlatibora Lončara, pa je zahtev da premijerka smeni ministarku zdravlja i na to mesto vrati Zlatibora Lončara, zaslužuje ocenu - nedosledno.
Ako je Kosovo „najskuplja srpska reč”, ako čekamo da „sine jasno sunce sa Kosova” i ako „ne damo te zemljo Dušanova”, ako je „Kosovo srce Srbije” i ako mnogi i danas znaju napamet „Lazarevu kletvu”- onda bi valjda bilo očekivano da se rešavanjem položaja i pokrajine i građana koji u njoj žive bave najsposobniji koje ova zemlja ima. Vlada Srbije smatrala je pre deset godina da će najbolje izraziti brigu za Kosovo ako osnuje instituciju koja se zove Kancelarija za Kosovo i Metohiju, a onda nam pokazala kako izgleda kada se problemom Kosova bavio prvo Aleksandar Vulin, pa Marko Đurić, a u poslednje tri godine za interese Srbije najbolje što ume bori se Petar Petković.
Kada pitate srpske političare šta im je najvažnije u vezi sa Kosovom, oni kažu - da zaštitimo srpski narod, da srpski živalj ostane i opstane na svojim ognjištima, da na njih niko ne puca, da nema nove „Oluje”, da ih ne hapse. Kada se konačno, posle predugih pauza, razmena ružnih kvalifikacija između Beograda i Prištine, ipak, pristupi bilo kakvim razgovorima, onda se što se srpske strane tiče sve svodi samo na Zajednicu srpskih opština. Čim se formira, svi će problemi biti rešeni, samo se ne zna kako, jer taj plan ni posle deset godina od Briselskog sporazuma nije lako objasniti. Prištinska strana isto ima jednu temu - potpuno priznanje nezavisnosti, bez objašnjenja kako će tačno zbog toga građanima biti bolje. Zbog odsustva bilo kakvog napretka i neizbežnog podsećanja na jednu priču koja počinje sa „Srela se na brvnu dva jarca”, mediji se temom Kosova sve češće bave površno, i iz tih tekstova najčešće ne saznajemo suštinu.
Okruglim stolom u Beogradu, bez velikih najava i pompe, počela je javna rasprava o nacrtu dva važna medijska zakona - o javnom informisanju i medijima i o elektronskim medijima. Ako predlozi budu usvojeni baš ovakvi kakvi su, a dosadašnji postupci ove vlasti nam govore da će upravo tako biti, onda će se dodatno učvrstiti „pravo” tabloida da lažu i kleveću na naslovnim stranama, a da za takvo ponašanje dobijaju novac svih građana. Nema mnogo vesti sa javne rasprave, niti je to tema koja ide među udarne vesti, jer je odavno jasno da je za popravljanje katastrofalnog stanja u srpskim medijima potrebno mnogo više od zakona.
Da li ste znali da je nedavno usvojenim, „vuvuzele rebalansom”, znatno više novca građana opredeljeno za nacionalni stadion? A da su na primer projekti u zdravstvu ostali na istom nivou iako imamo, kako kaže vlast, „viška para”? Da li ste znali da su podignute akcize na kafu, sve vrste goriva i na alkoholna pića? Ili da postoji niz novih odlredbi u zakonu o saobraćaju, naročito ako vozite električni trotinet? Sve su te odluke donate dok je opozicija duvala u pištaljke i vuvuzele, dok ih predsednik skupštine vređa i kinji, istovremeno ispunjavajući na neverovatan način, proceduru usvajanja zakona. On kao pita hoće li neko reč, neće niko! Odlično idemo dalje.
Pred početak vanredne sednice Skupštine Srbije koja je, kao što je uobičajeno za vreme ove vlasti, sazvana na brzinu i sa 25 tačaka dnevnog reda, opozicione političke partije koje su i organizatori protesta „Srbija protiv nasilja” zatražile su „da se što pre raspišu vanredni republički i beogradski izbori”, te najavili blokadu rada ove institucije dok ne dobiju odgovor na taj zahtev. Novina u odnosu na prethodne zahteve ovog puta bila je što su poslanici tražili i parlamentarne izbore, iako su do sada često isticali da bi beogradske izbore trebalo organizovati odvojeno.
Ako ste slučajno nastavnik, učitelj, razredni starešina, u novoj školskoj godini koja je upravo počela - budite kreativni! Ako ste roditelj deteta koje ide u školu - nadajte se da je neko u školi smislio šta će i kako pričati sa vašom decom, jer smernice Ministarstva prosvete koje su škole dobile, neki prosvetari ocenili su kao nerealne i zakasnele. Nismo mi kao društvo do nekakvih smernica, koje treba da urede školstvo nakon nezapamćenog zločina koji je nepovratno promenio Srbiju, došli preko noći. Sličan odnos prema prosveti i prema temi nasilja, često se svodi na - površnost. Setićemo se samo nekoliko situacija koje su nam govorile da treba reagovati, da treba ozbiljno shvatiti kojim putem ide prosveta, ali nije bilo ni odgovornosti ni želje za promenama.
Povećanje izbornog cenzusa sa sadašnjih tri, na nekadašnjih pet posto postala je tema kojom u proseku jednom mesečno neki funkcioner Srpske napredne stranke „zapreti” opoziciji. Taj je procenat, kažu, za opoziciju misaona imenica, pa se time javnosti nameće slika da sada samo od dobre volje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji formalno nije, ali suštinski jeste šef najjače stranke, zavisi ko će se sledeći put pridružiti naprednjacima u skupštinskim klupama. Sagovornici Istinomera kažu da je, pravno gledano, menjanje izbornih zakona moguće svake godine, ali da promena pravila igre pred raspisivanje izbora nije dobra demokratska praksa.
Povećanje penzija i povećanje plata, jaka vojska, velelepni stadion, putevi, pruge, ogroman rast zaposlenosti, klinički centri, protesti opozicije koji će “ući u istoriju beščašća”, plus Ekspo 2027. Ako dodamo relativizaciju nasilja i marginalizovanje LGBT populacije, čini se da su svi vesnici izbora već tu, samo što nije svim političkim akterima na isti način omogućeno da se promovišu. Naime, najočigledniju kampanju vodi Predsednik Srbije kojeg ne očekuje reizbor i koji više nije predsednik stranke.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
