Bilo je reči o Kardelju i Mao Cetungu, bilo je o Klintonu i NATO, o komunizmu i kapitalizmu, ali najviše je bilo o Zakonu o planiranju i izgradnji. I bio bi to pozitivan korak i donekle dobar primer kako rasprava u skupštini može biti žustra i u okvirima dnevnog reda, samo da je taj zakon bio jedina tačka. Ali nije. Bilo je 30 tačaka, pa se o milijardu i trista miliona evra zaduženja čulo vrlo malo. Izmene zakona o strancima ili železnici skoro da nisu pomenute, a ko zna šta je sve usvojeno što će se naknadno menjati.
U nedelji iza nas Narodna skupština Srbije je dovela u pitanje svoje postojanje, sama se na neki način „ukinula” jednim saopštenjem, pa skupštinski izveštači, možda i neki poslanici mogu s pravom da pitaju imaju li u ponedeljak gde da odu na posao. Zgrada jeste tu, ali sama institucija sve manje i manje. Sednice se i dalje prenose na televiziji, ali sve više to izgleda kao performans, „kobajagi”, dok traje prenos. Zašto kažemo da se ukinula?
Ko želi privatizaciju EPS-a, ko je ubio decu u kafiću „Panda” u Peći, ko zloupotrebljava službeni položaj u RTS-u, kako je prodata Geneks kula, isplati li se izgradnja stadiona za EXPO 2027, kakvo je stanje u vojsci, sa kim je radio klan Veljka Belivuka, Jovanjica, Savamala, ko medijski napada predsednika Aleksandra Vučića, a ko kosovske Srbe, postoji li afera „prekograničnih kanala”, ko uvodi ekstremističke grupe u Narodnu skupštinu? Sva ova ali i brojna druga pitanja trebalo bi da budu predmet rada anketnih odbora, sudeći po spisku predloga koji se mogu naći na sajtu, ali koji do sada nisu došli na dnevni red zasedanja.
Dva dana poslanici su uz brojne druge teme, vodili i raspravu o predlogu za smenu ministra privrede Radeta Baste , a dva najčešće postavljena pitanja bila su - kako je Basta uopšte došao na funkciji ministra i kad je već bio ministar - čemu je služio? Je l' otvorio neku fabriku, doveo investitora, popričao sa radnicima ili poslodavcima o uslovima rada, napretku, često pominjanom privrednom rastu? Da li je promovisao makar kik-boks, jer je svojevremeno promovisan kao vrsni sportista? Ništa od toga.
Poverenje ministru unutrašnjih poslova Bratislavu Gašiću koje je izglasano u Skupštini Srbije formalno bi trebalo da je najvažnija vest prošle nedelje, ali nije. Pre svega, zato što je bilo očekivano i praktično najavljeno još na početku rasprave 15. juna. Poslanici opozicije nisu uspeli da Gašića oteraju iz Vlade, ali su pokazali da su, kada im je dovoljno stalo, kadri da iz skupštinske sale izbace jednog drugog ministra, za državnu upravu i lokalnu samoupravu - Aleksandra Martinovića. Tako je Martinović čija je uloga trebalo da bude da stane u odbranu kolege Gašića, uspeo da uvredi veliki deo građana čiji je ministar i da na sebe privuče svu negativnu pažnju narodnih poslanika.
Našao se na mestu ministra unutrašnjih poslova u vreme kada su se u Srbiji za dva dana desila dva masovna ubistva čiji su i počinioci i žrtve deca i mladi ljudi. Nije podneo ostavku niti vlada želi da ga smeni. Predsednik države i onaj koji de fakto donosi sve odluke ponavlja da će pre dozvoliti da padne cela vlada i da se ide na izbore, nego da dopusti smenu Bratislava Bate Gašića. Premijerku Ana Brnabić je na početku skupštinske rasprave o njegovoj smeni mrzelo da makar odglumi da će se o tome voditi polemika, nego je odmah rekla da neće predložiti njegovu smenu, te da u skupštini sedi tek da ispuni formu.
Isključivanjem mikrofona opoziciji, zamenom teza, vređanjem i podsmevanjem, cenzurisanjem steno beleški sa sednica i dopuštanjem svojim stranačkim kolegama, podjednako poslanicima, premijerki ili ministrima da doslovno govore šta god hoće, predsednik Skupštine Vladimir Orlić u nedelji za nama nastavio je da "vuče" parlamentarizam u Srbiji na ivicu provalije.
Ima jedna narodna priča kako je žena čoveku vezala džak žita kad je pošao u mlin, a on kad se vratio krenuo da viče na nju kako je nesposobna. „Vezala si mi”, veli, „onaj džak tako loše, da mi se deset puta do mlina odvezivao!” Nema bolje ilustracije današnje političke situacije u Srbiji.
Ko do prošle nedelje nije znao šta je to “Anketni odbor“ u Skupštini Srbije, čemu služi i ima li svrhu, ni posle tri dana rasprave o osnivanju anketnog odbora, i dalje ništa ne zna. Bar formalno dobra ideja oko koje je postignut dogovor vlasti i opozicije, (jer da nije, ta tačka ne bi ni bila na dnevnom redu) potpuno je zatrpana uvredama, psovkama i zamenom teza. Posle još jedne nedelje u Skupštini Srbije jasno je da “normalni” ljudi “dižu ruke” od ove institucije, da sve više prijatelja pita skupštinske izveštače kako uopšte procesuiraju toliko uvreda, a sve više javnih ličnosti na televizijama govori da “to ne treba gledati”.
Četvrte nedelje nakon najstrašnijih zločina koji su potresli Srbiju, narodni poslanici trebalo je da raspravljaju o tome koliko su televizijski programi uticali na širenje atmosfere nasilja u društvu. Međutim, izveštaj Regulatornog tela za elektronske medije (REM) koji je „sklepan” na brzinu tek da se zadovolji forma, nije odgovorio na to pitanje, a skupštinska rasprava o njemu uspela je da situaciju dodatno pogorša.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
