„Dajte mi stranku prepunu mudrih intelektualaca, pa ćete videti kakav sam ja veliki lider”, nije izgovorio niko, ali se takav vapaj mogao naslutiti iz reči predsednika Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića kada je svojim članovima u oči rekao da mu trebaju neki bolji ljudi. Kada je na sednici predsedništva i Glavnog odbora Srpske napredne stranke zatražio podršku da pravi „nadstranački pokret”, da li je Vučić namerio da „još malo ispegla svoju već fotošopiranu sliku” kako smatra spoljnopolitički komentator Boško Jakšić, ili ova tema nema težinu jer će ovo biti još jedan „pokret iza Vučića” kako kaže Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka?
Od početka godine pa do Međunarodnog dana žena 8. marta u Srbiji je ubijeno devet žena. Skoro pa jedna nedeljno. Stradale su od ruke bivših partnera, poznanika zbog mržnje ili ljubomore bliskih muških osoba. U kakvoj ovo atmosferi dočekujemo Dan žena, praznik čiji je značaj i inače decenijama unazad devastiran?
Na poslednjoj sednici Skupštine Srbije izabran je novi direktor Agencije za sprečavanje korupcije, a da o njemu nije izgovorena nijedna reč. Tako je istovremeno sa čela te institucije otišao neki drugi čovek (ako vam nešto znači zove se Dragan Sikimić), a da ni o njegovom dosadašnjem (ne)radu takođe nije bilo reči. Skupština je potvrdila svoju nezainteresovanost za rad i ostalih takozvanih nezavisnih institucija tako što je u objedinjenoj raspravi razmatrala izveštaje o radu njih trinaest i to za 2021. godinu. Nezavisni su uzvratili tako što neki nisu ni progovorili, a neki se nisu udostojili ni da dođu. Ostao je utisak da predstavnici nezavisnih institucija jednostavno “istrpe” taj jedan dan kada moraju da izađu iz ilegale, kako bi, čast retkim izuzecima, ostalih 364 dana mogli da se nadaju da se niko neće setiti da postoje.
Set važnih pravosudnih zakona nikom nije bio glavna vest ni u danu kad je usvojen. Ni među tri glavne. Ko će formalno birati sudije i tužioce, izgleda da odavno više nije važno, a stručna javnost ponavlja da se vlast nikada neće odreći uticaja na pravosuđe. O tome je donekle bilo reči i na skupštinskom zasedanju, ali je mnogo više vremena potrošeno na još jednu navodnu krizu u odnosima vladajuće koalicije koja je trajala samo jedan dan. U četiri skupštinska dana moglo se videti kako se koalicioni partner provlači kroz blato, kako se migolji i kune na vernost, kako se prinosi žrtva i dobija oprost. Ali i kako strašno zvuči tišina neuzvraćene ljubavi. Jer kako kažu, u svakoj vezi jedan ljubi, a drugi podmeće obraz. Protekle nedelje u Skupštini Srbije ta izreka je potvrđena do nivoa ekstremno neprijatnog.
Posle dva dana i više od dvadeset sati rasprave, vest je glasila da je skupština usvojila izveštaj o pregovorima sa Prištinom. Građani koji svakako ne prate skupštinski sajt i ne čitaju skrivena akta koja su u proceduri, mogli su pomisliti da je reč o prihvatanju Francusko-nemačkog plana koji je zaista bio tema, sakriven ispod jednog papira koji ne znači baš ništa. Oni koji su u subotu veče gledali RTS1, pa im se u sred neke emisije o povratku na selo bez najave obratio predsednik lično, stekli su utisak da je rasprava bila kulturna i stvarno plodna. Ovaj miran, ljubazni čovek, baš u tom trenutku kad je samo njegov govor prebačen na prvi program, zahvalio je svima i rekao da je „uvek otvoren za razgovor”, da je možda preterao u raspravi (kao napadnuti jež, kaže, ovog puta je zanemario vuka), ali da će eto sada „sve raditi zajedno” - zbog naroda.
Pola sata trajao je uvod predsednika Srbije Aleksandra Vučića u obraćanju naciji. Pola sata on je govorio o svetskim okolnostima, francusko-nemačkom predlogu, ucenama, Kurtijevom režimu, opoziciji, Zajednici srpskih opština, ekonomiji, Rusiji, da bi tek onda najavio da će zatražiti mišljenje i veću odgovornost srpske skupštine, vlade i ostalih institucija. Činilo se da pokušava da se seti još neke institucije, ali setio se samo Srpske pravoslavne crkve.
Da li će sudije nakon još jedne reforme pravosuđa raditi brže, poštenije i po pravdi? Da li će izmena Ustava u januaru prošle godine i zakoni koji će se menjati ovih dana, biti taj dodatni podstrek sudiji da pravednije sudi ili tužiocu da pokreće postupke? Da li se čeka samo još da Skupština prestane formalno da bira sudije i tužioce, pa da izraz “Ma možeš da me tužiš!” izgubi svoje sadašnje značenje?
Kako da izveštava reporter kada se dešava nešto važno, a zvaničnih vesti nema? Pred kraj godine bilo je mnogo otvorenih pitanja u vezi sa dešavanjima na Kosovu. Gde su barikade, ko ih je postavio, da li su ljudi tamo dobrovoljno, ko je pucao u Zubinom potoku? Dok su neki mediji kreirali "predratnu atmosferu", drugi su se trudili da izveste jasno, nepristrasno, bez podizanja tenzija.
I ove godine zabeležili smo izjave koje nisu mogle da budu ocenjene, a ipak ne bi bilo loše da se zapamte. Pojedini politički akteri izgovarali su rečenice za koje nismo mogli da poverujemo da li smo ih dobro čuli, neke su bile uvredljive, neke potpuno besmislene, neke toliko pune ljubavi da su zvučale nestvarno.
Sednica skupštine Srbije ponovo je sazvana tačno 24 časa pre početka i sada je već jasno da je to ta nova stvarnost našeg parlamentarizma jer je u celom jesenjem zasedanju sazvano samo četiri sednice, svaka na isti način. Narodni poslanici su već svesni da im Vladimir Orlić nikada neće dozvoliti da predlože i što je još važnije obrazlože dopunu dnevnog reda. Zasedanje formalno možda jeste redovno, ali se radi kao da je svakog dana nešto vanredno, hitno, od životnog i državnog značaja i prosto nema vremena da se sada neko bavi time šta opozicija smatra da je važno.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
