Zašto je Skupština Srbije zaćutala u sedmici za nama u kojoj su na severu Kosova ponovo postavljene barikade, kada je bilo hapšenja i protesta “onih koji više neće da trpe Kurtijev teror”, kada je državni vrh “i grejao i hladio” atmosferu pričom o povratku srpske vojske na Kosovo? Zašto predsednik skupštine Vladimir Orlić nije zakazao hitnu sednicu o Kosovu? Zašto poslanici cele nedelje u skupštinskom holu nisu održali ni jednu konferenciju za novinare, već su iz Medija centra slali poruku šta u skupštini treba da se usvoji? Zašto drugi deo opozicije jedva da je poslao po neko saopštenje? Da li svi poslanici zajedno poručuju javnosti da kosovska kriza zapravo nije tako duboka? Ili je plan vlasti da građani čuju samo ono što ima da kaže predsednik Aleksandar Vučić, a da bilo kakvo suprotno mišljenje ne sme izaći u javnost čak ni sa drugog programa RTS-a?
Optužbe, uvrede, pokušaji duhovitosti, zamena teza, dobacivanje, ignorisanje poslovnika, cinizam i povišen ton preovladavali su u većem delu sednice na kojoj je usvojen budžet za 2023. godinu. To što je bilo i gorih budžetskih rasprava sa više od 60 tačaka dnevog reda, na kojima se o budžetu nije čulo ništa, ne menja utisak da je ova rasprava bila jako loša. Najviše zbog toga što niko nije bio posebno dobro pripremljen.
Za nama je još jedna burna nedelja u kojoj su građani Srbije bili zatrpani vestima o mogućem sukobu na Kosovu, o krizi koja eskalira, pa se smiruje, o propalim pregovorima, pa dva dana kasnije o dogovoru čiji detalji će se tek čuti. I neće ih saopštiti direktor vladine Kancelarije za KiM Petar Petković koji je na kraju dogovor postigao, nego Aleksandar Vučić, koji nije. I sada kada je sve navodno rešeno, opet je ostalo pitanje šta se to promenilo od ponedeljka do srede. Konstantan nedostatak činjenica, strategije ili jasnog plana, nadomešten je gomilom nepotrebnih informacija koje smo pažljivo analizirali.
U Skupštini Srbije se i protekle nedelje, formalno gledano, svakodnevno radilo. Dolazili su gosti iz Slovačke, Kine, Nemačke i Izraela, bilo je sastanaka sa Venecijanskom komisijom i ODHIR-om, bio je jedan skup posvećen zdravlju, jedan o deci i jedan sa sudentima, u skupštinsku proceduru stigao je predlog budžeta za narednu godinu. Nijedan od ovih događaja nije zaslužio više od kratke vesti u medijima, čisto da se zabeleži, a opet dovoljno da se skupštiski život nastavi i malo prekrije svu agresija i mizoginija viđena na prethodnoj sednici. Najaktivniji je bio predsednik skupštine Vladimir Orlić koji je dao još jedan intervju u kojem je sada već otvoreno pokazao da će podela “na nas i njih” biti njegov manir predsedavanja.
Prostački gestovi, glasna dobacivanja, optužbe i uvrede, isključivanje mikrofona, opomene opoziciji, podsmevanje onima koji „piju lekove”, uzvikivanje kolegi poslaniku „aport”. Skupštinu Srbije kao da je vremeplov vratio na kraj 2018. godine, kada je deo opozicije započeo bojkot parlamenta jer „je njihovo prisustvo tamo izgubilo smisao”. Kao da u međuvremenu nije održan međustranački dijalog, kao da nisu bili još jedni izbori, Srpska napredna stranka i njeni koalicioni partneri rešili su da nastave po starom. Ili da pojačaju pritisak.
Nije prvi put da mediji u Srbiji sinhronizovano, “svi kao jedan” obrađuju neku temu u kojoj često nema informacija, već samo nagađanja i tumačenja. I nije se jednom u javnosti čula sumnja da se većina medija u Srbiji uređuje na jednom mestu. Ovo je, međutim, prvi put da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno na televiziji Pink izjavio da je nedavno imao sastanak sa “deset ili 12 urednika raznih medija” i da su ga oni pitali o mogućim napadima na Kosovu. I nije čudno što ga novinarka Pinka nije ništa pitala o tome, ali nisu se oglasili ni ostali mediji, jer izgleda to što se predsednik “dogovara” sa urednicima i nije neka vest. Samo se po naslovnim stranama i saznanjima može zaključiti ko pouzdano nije bio na sastanku kod Vučića i može naslutiti ko su članovi tog “kolegijuma” koji odlučuje šta će misliti i osećati, od čega će strepeti i strahovati građani Srbije.
Da li zbog ministarke Tanje Miščević koja je prva posle izbora nove vlade došla u skupštinu, da li zbog predsednice odbora za evropske integracije Elvire Kovač ili zbog prisustva ambasadora EU u Srbiji Emenuela Žiofrea, tek atmosfera na sednici odbora bila je kamerna. Na sednici odbora razmatran je godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na evropskom putu i poslanici su ostavili utisak razumnih, pristojnih, pripremljenih predstavnika građana, spremnih da saslušaju jedni druge. Samo nisu bili ubedljivi. Opet za novinare koji se sećaju vremana od pre sedam godina kad radikali nisu dozvolili Majklu Devenportu da uopšte podnese izveštaj, ova sednica zaista je bila “skoro pa savršena”.
Dvodnevna rasprava i glasanje o novoj Vladi Srbije, pokazali su više stvari - da je Ana Brnabić veliki pobednik u domaćoj političkoj areni, da predsednik skupštine nema nameru da svoje znanje i iskustvo koristi za dobrobit parlamentarizma, da je Srpska napredna stranka rešena da čvrsto diktira tempo i u Vladi i u Skupštini, da će deo opozicije kritikovati apsolutno sve što predloži vlast, a da drugi deo želi da bude konstruktivan, ali ih naprednjaci neće.
Treći ekspoze Ane Brnabić napisan je na 76 strana, kao prioriteti navedeni su nova energetska politika, obrazovanje i nauka, moderno zdravstvo, nastavak digitalizacije i zaštita životne sredine. Šta će biti sa odnosom prema Kosovu i Metohiji i hoće li Srbija uvesti sankcije Rusiji možda jesu goruća pitanja u društvu, ali za novu - staru premijerku nisu. Da je izostavila čitanje ekspozea i samo pročitala predlog novih ministara, rezultat bi bio manje-više isti.
Tri dana se u Skupštini Srbije vodila rasprava o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, a usvojen je prvobitni predlog kao da rasprave nije ni bilo. Praksa da vladajuća većina ne prihvati ni zarez koji predlaže opozicija, nastavila se i u ovom sazivu, baš kao i navika da se u odgovorima na kritike, umesto argumenata i dalje radije koriste lične uvrede. Dobro je to što su građani mogli da čuju šta misle predstavnici opozicionih stranaka i kako bi bila organizovana ministarstva kada bi se pitao neko drugi. Dobro je i to što se razgovor vodio koliko toliko civilizovano, uz ispade kojih je bilo, ali nije se dolazilo na nivo iz 2019. godine kada je opozicija počela bojkot. Uz to, prva sednica jesenjeg zasedanja pokazala je da ova vladajuća većina planira da odredbe poslovnika tumači kako joj odgovara, a da predsedavajući kada im se učini zgodno, neće propustiti da poslanike opozicije ponize uz obavezno isključivanje mikrofona.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
