“Blekrok kupio Panamski kanal. Šta reći, sve je na prodaju”, opis je objave na Fejsbuku koja deli video sa TikTok kanala “Pearlmania500”, koji ima više od 3 miliona pregleda, a u kom se tvrdi da je “najveća firma privatnog kapitala na celom svetu kupio najvažniju brodsku trasu na zapadnoj hemisferi”. Da li […]
Nakon viralnog i autentičnog snimka osobe koja u Pikaču kostimu beži od policije tokom protesta u Turskoj, na društvenim mrežama su se proširile i navodne fotografije i snimci hapšenja “Pikačua”. Digitalna analiza je pokazala da je reč o sadržaju generisanom uz pomoć veštačke ineligencije.
Korisnici društvenih mreža dele objave sa najavom kako se bliži datum kada će “Albanci iz Albanije moći da uđu u Srbiju samo sa ličnom kartom, da rade i kupuju stanove”. Međutim, činjenica je da su ova prava već godinama ranije uspostavljena sporazumima između ovih zemalja i inicijativom “Otvoreni Balkan”.
Kao “zvaničan kraj iluzije zvana Evropska unija” opisana je na društvenim mrežama tvrdnja da je EU ukinula glasačko pravo Mađarskoj, nakon što je Mađarska stavila veto na vojnu pomoć Ukrajini u iznosu od 21 milijarde evra. Međutim, ovo je još jedna manipulacija.
Tvrdnja da je nemačko ministarstvo pozvalo građane da počnu „špijuniranje kod kuće“ i svoju porodicu i prijatelje prijave zbog „pogrešnog mišljenja“ — proširila se društvenim mrežama. Međutim, reč je o dezinformaciji.
Novinar i profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dinko Gruhonjić često je meta tabloida i predstavnika vlasti, a početkom februara širomi društvenih mreža proširio se snimak sa već poznatim manipulacijama. Snimak govora igumana Arsenija objavljen je na YouTube kanalu “Monah Arsenije - zvanični kanal Manastira Ribnica”, a izdvojeni deo videa u kom govori o Gruhonjiću do danas ima skoro 800 hiljada pregleda na Instagramu.
Dok Srbija slavi kineske investicije kao ključ za ekonomski razvoj, istraživanja nevladinih organizacija kažu da kompanije poput „Linglong" i „Ziđin" izbegavaju poštovanje zakona koji štite životnu sredinu. Izgradnja bez dozvola, izbegavanje procene uticaja na životnu sredinu i nepoštovanje građanskih prava, kako se navodi u analizama organizacije Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu - RERI, ali i presudama Privrednog suda u Zaječaru i Osnovnog suda u Boru postavljaju ozbiljna pitanja o stvarnoj prirodi ovog "strateškog partnerstva". Da li država zapravo ulaže u svoju budućnost, ili samo gleda kroz prste velikim investitorima, ignorišući posledice po zdravlje ljudi i očuvanje prirode? Da li su institucije spremne da podrže ekološke standarde i prava svojih građana, ili samo ekonomske interese?
Jedna od poslednjih u dugom nizu kvazipatriotskih ideja Aleksandra Šapića, gradonačelnika Beograda, bila je ona da gradski autobusi ne treba da crvenom bojom podsećaju na „kioske s viršlama”, već da budu „vizantijsko plavi, nemanjićko plavi”. Među mnogobrojnim reakcijama javnosti izdvojila se žaoka Šapićevog stranačkog kolege Gorana Vesića, koji je na društvenim mrežama postavio sliku crvene zastave „vladarske dinastije Nemanjića” uz komentar: „Obrazovanje je važno.”
Da li glavni grad vodi „neobrazovan” čovek? Zvanično, Šapić je doktor nauka. U kulturi zaborava u kojoj živimo i u kojoj afere ne dobijaju institucionalni epilog, nije neobično da tek razmena pakosti među partijskim (ne)prijateljima bude podsetnik da je na jednoj od najmoćnijih pozicija u zemlji čovek pod teškom sumnjom da je plagirao doktorat.
Grupa studenata i aktivista u ranim jutarnjim časovima 23.septembra blokirala je ulaz u zgradu Rektorata u Novom Sadu kako bi zaustavila održavanje drugog kruga izbora za Studentski parlament Filozofskog fakulteta, tvrdeći da su izbori nelegitimni. Incident se dogodio 23. septembra rano ujutru kada se pojavila grupa nepoznatih mladića, nakon čega je neko od njih navodno bacio i eksplozivnu napravu. Na društvenim mrežama masovno je deljena fotografija iz 2023. godine, uz netačan opis da je reč upravo o napadačima na Rektorat.
Pre 23 godine, 11. septembra 2001. godine dogodio se teroristički napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku. U jednom od najtraumatičnijih događaja u novijoj istoriji SAD stradalo je oko tri hiljade ljudi, teorije zavera i manipulativni narativi o ovoj temi svake godine oživljavaju i ne jenjavaju.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
