Početna Autor: Nikolija Čodanović

Nikolija Čodanović

Kako prolaze disidenti u Srbiji?

I pored straha beloruskog novinara, reditelja i aktiviste Andreja Gnjota da mu po povratku u Belorusiju prete progon, mučenje i smrt, Viši sud u Beogradu doneo je presudu da može biti izručen. Krši li Srbija ovom odlukom domaće propise i međunarodne konvencije? Ima li postupak za azil prednost u odnosu na postupak izručivanja? Na kojim primerima ekstradicije iz prošlosti smo već mogli da naučimo lekciju kako prolaze disidenti?
9. 7. 2024.

Stoltenberg nije rekao da je Putin hteo da izbegne rat

Dezinformacije o ratu u Ukrajini ne posustaju. U objavi na Fejsbuku tvrdi se da je Putin želeo da izbegne rat, a da Zapad na to nije pristao. Meta ove dezinformacije je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, čiji video sa konferencije je podeljen uz obmanjujući kontekst.
8. 7. 2024.

Manipulacije o zaštiti porodice – oružje za očuvanje patrijarhata

Prošle godine u Srbiji zabeleženo je 28 femicida, a od početka ove godine dogodila su se tri ubistva žena u partnerskim odnosima, nivo policijske brutalnosti prema pripadnicima LGBT+ zajednice opet je pomerio granice, vaspitačice u Temerinu bile su izložene pretnjama zbog projekta o rodnoj ravnopravnosti… Šta je uzrok svemu ovome? Sagovornici Istinomera ističu da je povećanje nasilja prema ženama i manjinskim grupama povezano i sa antirodnim diskursom kojim se sa puta demokratije vrlo lako skreće u autokratiju. Kreatori ovih narativa su različiti akteri - od predstavnika vlasti, desničarskih pokreta, do medija. Kako izgleda predstava „tradicionalne porodice” i kako dezinformacije služe kao oružje za očuvanje patrijarhata?
8. 3. 2024.

Opozicija traži vanredne izbore, vlast dočekala „sa oduševljenjem”

Pred početak vanredne sednice Skupštine Srbije koja je, kao što je uobičajeno za vreme ove vlasti, sazvana na brzinu i sa 25 tačaka dnevnog reda, opozicione političke partije koje su i organizatori protesta „Srbija protiv nasilja” zatražile su „da se što pre raspišu vanredni republički i beogradski izbori”, te najavili blokadu rada ove institucije dok ne dobiju odgovor na taj zahtev. Novina u odnosu na prethodne zahteve ovog puta bila je što su poslanici tražili i parlamentarne izbore, iako su do sada često isticali da bi beogradske izbore trebalo organizovati odvojeno.
5. 9. 2023.

Pad inflacije: Da li će nam biti bolje ili samo malo manje gore?

Guvernerka Narodne banke Srbije nedavno je građanima Srbije predočila ekonomske rezultate, pa se između ostalog pohvalila i „opadajućom putanjom inflacije” koja trenutno iznosi 12,5 odsto. Informacija o smanjenju inflacije zvuči obećavajuće (naročito u trenutku kada se najavljuju izbori za nekoliko meseci), ali kako građani Srbije osećaju ekonomska dešavanja vodeći se svojim novčanicima, a ne statističkim podacima? Sagovornici Istinomera objašnjavaju da kada cene dostignu određeni nivo, teško mogu da se smanje, a da uprkos brojkama koje guvernerka navodi, realna poskupljenja za poslednje dve godine su u proseku od 30 do 40 odsto. Za veću inflaciju Srbije u odnosu na Evropsku uniju i region, odgovornost guvernerka vidi u želji za profitom trgovačkih lanaca, dok stručnjaci smatraju da su nas pogrešni potezi i zakasnela reakcija države doveli u ovu poziciju.
23. 8. 2023.

Judita Popović: REM je jedan od mehanizama vlasti za promovisanje nasilja

Dan pre šestog protesta „Srbija protiv nasilja”, na kojem je jedan od uslova i ostavka članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Judita Popović, članica Saveta ovog tela podnela je neopozivu ostavku na tu funkciju. U razgovoru za Istinomer ispričala je zbog čega se odlučila za ovakav potez, šta zamera radu REM-a, kao i da li je opravdano nezadovoljstvo građana koji već pet nedelja protestuju na ulici i traže smenu svih članova Saveta REM-a, oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama Pink i Hepi, kao i ukidanje programa koji promovišu nasilje, nemoral i agresiju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, poput rijaliti programa.
8. 6. 2023.

Kako je izbor istaknutih pravnika pao u senku vinjaka, pomija i Tarzana #Parlament

I ustaše i lopovi i kofe s pomijama i majmun Ćita i vinjak i fudbal i javna kuća, sve su to u nekom trenutku bile teme skupštine u dva dana prve sednice redovnog prolećnog zasedanja. Ako tome dodamo neprekidnu zamenu teza, kršenje poslovnika i isključivanje mikrofona poslanicima opozicije, opšti utisak je da se u skupštini sve može desiti, osim da građani čuju, na primer, zašto je neki od predloženih istaknutih pravnika bolje rešenje od drugih i zašto baš on treba da postane član Visokog saveta sudstva ili Visokog saveta tužilaca. Od početka rasprave videlo se da niko nema nameru da se potrudi i obezbedi dvotrećinsku podršku ovim važnim kadrovskim rešenjima. Na kraju je za člana Visokog saveta sudstva izabran samo Aleksandar Popović iz Višeg javnog tužilaštva u Pančevu, a sve ostale izabraće - petočlana komisija
22. 4. 2023.

Ko je sve u igri za funkciju Zaštitnika građana?

Javni razgovor sa kandidatima za Zaštitnika građana zakazan je danas u podne. Nakon njega Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo trebalo bi da odluči koga će predložiti za Ombudsmana. Na listi onih koji ispunjavaju uslove za ovu funkciju su Milan Antonijević, Nataša Tanjević, Miloš Janković, Zoran Pašalić i Robert Sepi.
13. 4. 2023.

Predstavljanje istaknutih pravnika pred Odborom – bez stavova, uz Đukanovićeve savete i razgovor o togama

Predstavljanje kandidata za prvi izbor članova Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva koje bira Narodna skupština, trajalo je više od osam sati. Javno slušanje pred Odborom za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu održano je u subotu, a predsednik ovog tela Vladimir Đukanović predstavio ga je kao „polufinale”. „Veliko finale” u kome će plenum birati po četiri kandidata dvotrećinskom većinom, predsednik Skupštine Vladimir Orlić u uvodnoj reči najavio je za - nekoliko sedmica.
3. 4. 2023.

Zašto sigurne kuće za žrtve nasilja nisu zaista sigurne?

Više od 70 odsto sigurnih kuća nema obezbeđenje u kontinuitetu, a svakom objektu je u nekom trenutku otkrivena lokacija koja bi trebalo da je tajna, pokazuju podaci istraživanja NGO Atina o prihvatilištima za žene žrtve nasilja. Situacija u ovim ustanovama odraz je kompletne slike sistema socijalne zaštite, njihova nebezbednost posledica je loših standarda, a sigurna kuća je „nužno zlo” - saglasne su sagovornice Istinomera.
24. 3. 2023.

Istinomer

© 2024 Istinomer, Sva prava zadržana

Istinomer