Predstavljanje kandidata za prvi izbor članova Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva koje bira Narodna skupština, trajalo je više od osam sati. Javno slušanje pred Odborom za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu održano je u subotu, a predsednik ovog tela Vladimir Đukanović predstavio ga je kao „polufinale”. „Veliko finale” u kome će plenum birati po četiri kandidata dvotrećinskom većinom, predsednik Skupštine Vladimir Orlić u uvodnoj reči najavio je za - nekoliko sedmica.
Više od 70 odsto sigurnih kuća nema obezbeđenje u kontinuitetu, a svakom objektu je u nekom trenutku otkrivena lokacija koja bi trebalo da je tajna, pokazuju podaci istraživanja NGO Atina o prihvatilištima za žene žrtve nasilja. Situacija u ovim ustanovama odraz je kompletne slike sistema socijalne zaštite, njihova nebezbednost posledica je loših standarda, a sigurna kuća je „nužno zlo” - saglasne su sagovornice Istinomera.
Pre tri godine održana je konferencija za medije predsednika Srbije i stručnjaka, onih koji su se, prema rečima Aleksandra Vučića, ”pokazali u najtežim okolnostima kao najhrabriji i najbolji”. Na istoj toj konferenciji, predsednik je sebi smislio recept - čašica dnevno, jer “gde je alkohol tu korona virus ne raste”. Predrag Kon i Branislav Tiodorović ubeđivali su narod da je zdravstveni sistem spreman. Mijomir Pelemiš nije video razlog za paniku, jer je smrtnost mala, “osim ako ne umrete, tad je smrtnost 100%”, a Branimir Nestorović žene je pozvao u šoping u Italiju, poručio da on neće nositi masku, kao i da će virus nestati pojavom aprilskog sunca. Tri godine kasnije, Krizni štab se raspustio, pojedini su potpuno nestali iz sećanja javnosti, ali slava i prepoznatljivost ostali su zasigurno dr Branimiru Nestoroviću koji i dalje uporno širi razne teorije zavera, kao i prof. dr Dariji Kisić, već drugi put u ministarskoj fotelji.
Kultura dijaloga i osnovna pristojnost često su predaleko od retorike pojedinih političara, što u plenumu Narodne skupštine, što na Tviteru. Vređanje neistomišljenika uobičajen je manir u „komunikaciji”, a simbol za to je postalo jedno ime - Vladanka. Šefica informativne službe SNS-a za verbalne obračune uglavnom koristi stranački Tviter nalog, a tvitovi sa njenim potpisom su direktni, uvredljivi i lični. Ko je zapravo Vladanka Malović (koja usput tvrdi da „ono što naprednjaci obećaju, uvek ispune”)?
Nakon dvadeset dana barikade sa Severa Kosova povučene su na zahtev Beograda koji je proglasio još jednu „pobedu”. Jedan poziv bio je dovoljan da se navodno samoroganizovan „protest naroda kome je dosta terora i agresije” završi. Šta su građani tražili, šta očekivali, a šta dobili dežurajući na barikadama? Da li ih je na blokadu puteva izveo strah od „Kurtijevog terora”, kako nas mediji uveravaju, ili egzistencijalni strah od gubitka posla u javnim institucijama Srbije, ili, pak da ih neko ne proglasi izdajnicima. Novinarke Istinomera provele su dva dana u Kosovskoj Mitrovici i posvedočile da nova „Oluja” nije na pomolu, ali da su sa još jednom krizom iza sebe još dalje od normalnog života.
„Zakon o unutrašnjim poslovima je odličan”, rekao je Aleksandar Vulin o prošlom nacrtu. Međutim, ministra unutrašnjih poslova predsednik Srbije je tada „zamolio” da povuče predlog iz procedure, uz reči da je „ostalo šest meseci do izbora” i da „ne želi da u poslednjih šest meseci donosimo tako važne zakone". U međuvremenu, izbori su prošli, Vulin je otišao na čelo BIA i zamenio je pozicije sa Bratislavom Gašićem. Pred praznike se pojavila nova, zapravo reprizirana verzija nacrta sa spornim odredbama, između ostalog - da ovlašćeno lice može bez naredbe suda da uđe u tuđi stan i druge prostorije i da se identitet proverava upotrebom sistema za obradu biometrijskih podataka.
Da li će vas na internetu targetirati na osnovu ličnih podataka, na šta ste zaista pristali kada ste brzo kliknuli na kvadratić „I agree”, čije vesti će vas zapljuskivati dok prstom prevlačite po ekranu - sve su to teme u novoj eri evropskog digitalnog prostora. Potpuna primena Akta o digitalnim uslugama u ovom trenutku izgleda kao daleka budućnost i širokoj javnosti nije u fokusu, mada 2024. godina se bliži. Sagovornici Istinomera govorili su o prednostima i manama novih pravila, pa kažu da obezbeđuju veću transparentnost platformi, uređuju nezakonit sadržaj, ali ne i dezinformacije. Hoće li ovaj poprilično širok set pravila zaista uvesti „red” na internetu u EU?
„Ne postoji rok za dodelu nečega što ne postoji, ne postoji ta dozvola”, u razgovoru za Istinomer više puta je ponovila predsednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Olivera Zekić. Sa druge strane, u javnosti je proteklih dana iskrsavalo više datuma prema kojima je REM-u već istekao rok za odlučivanje o petoj frekvenciji. Šta kažu zakoni, a šta dosadašnja praksa?
Akt o digitalnim uslugama (Digital Services Act), kojim se na prostoru Evropske unije uređuje odgovornost pružalaca digitalnih usluga, juče je stupio na snagu. Ovom uredbom velike internet platforme i pretraživači moraće da preduzmu mere za ublažavanje rizika od dezinformacija, manipulacija tokom izbornih procesa, digitalnog nasilja nad ženama. Kako će ovaj propis promeniti internet okruženje u Evropi, ali i Srbiji?
Rasprava o rodno senzitivnom jeziku, nepotizmu i tužba jednog od podnosioca prijave - ukratko je ono što je obeležilo jučerašnji dan u REM-u. BK televizija, KCN, Nova S i Kurir TV ponovo su predstavili svoje elaborate ispred članova Saveta Regulatonog tela za elektronske medije (REM). Ovoga puta razgovori mogli su da se zabeleže i kamerom. Međutim, i samo predstavljanje kandidata, ali i zainteresovanost članova Saveta REM-a, samo su obrisi onoga što se u istoj sali dešavalo u julu.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
