Početak grejne sezone dočekali smo spremni, ali sa hladnim radijatorima. Lokalne samouprave odlučile su da odlože početak pružanja usluge korisnicima daljinskog grejanja, uprkos tome što smo, bar prema izjavama zvaničnika, za to spremni. Da li su vremenski uslovi ti koji određuju početak sezone? Ima li opterećanja elektro – energetskog sistema ako se građani do tada budu grejali na struju? Gde je običan građanin u kakofoniji različitih izjava?
„Na ulicama Irana možete da vidite devojke od 18 godina, ljude preko 50 koji su tu zbog svoje dece, ljude od 70 koji su na ulici da zaštite svoje unuke, i svi su jednako besni. Oni stariji znaju kako su živeli, ali ne žele da se isti problemi dešavaju njihovoj deci“, kaže u razgovoru za Istinomer Mosa Pour Golnuš, aktivistkinja iz Irana.
Nakon 17. septembra niti je položaj LGBTI+ zajednice bolji, niti su samozvani branioci porodičnih vrednosti ispunili svoj cilj. Mediji su kao pobednika drame, koju su sami režirali, proglasili aktuelnu vlast Srbije, koja istovremeno proklamuje neutralni srpski blok, a treći mandat Vlade ima premijerka, pripadnica LGBTI+ zajednice.
Skup „Za spas Srbije“ i litija koja je završena potpisivanjem peticije za zabranu Parade ponosa održana je 28. avgusta u Beogradu, a na društvenim mrežama proteklih dana se dele objave u kojima se tvrdi kako mediji u Srbiji o ovom događaju nisu izveštavali, a pogotovo „javni servis“. Analiza medijskog sadržaja, ipak govori drugačije.
„Sve dok budem imala jezik, ja ću da pričam o nepravdama koje se dešavaju žrtvama nasilja i nikada neću stati“, reči su Ljiljane Nešić, predsednice udruženja Žene za mir iz Leskovca, koje više od deceniju i po pruža podršku ženama koje su imale iskustvo nasilja u porodici. Institucije, kaže naša sagovornica, osim što ne pružaju adekvatnu podršku žrtvama nasilja u porodici, ne čine ništa ni po pitanju pretnji koje su članice ovog udruženja dobile. „Znamo da živiš sama“, „znamo koja kola voziš“, „puno pričaš“, „znamo da imaš unučiće“, pretnje su braniteljkama prava u poslednjih mesec dana. Zastrašivanje je počelo nakon što je u javnosti postavljeno pitanje – kako neko ko je osuđen za nasilje u porodici može da dobije sredstva da pruža podršku žrtvama nasilja u porodici i koji je kriterijum za dodelu novca.
Savet REM-a je prilikom odlučivanja ko će dobiti nacionalnu frekvenciju, kažu, “uzeo u obzir sve činjenice”. Nacionalno pokrivanje dobili su Pink, Hepi, Prva i B92 zbog “objektivnog i pravovremenog pristupa, jačanja i zaštite medijskog pluralizma, raznovrsnosti ponuđenog programa, prethodnog rada i garancija da će se baviti važnim temama i unaprediti medijske standarde u oblastima informisanja, kulture i obrazovanja”. Može li se pričati o medijskom pluralizmu u zemlji gde vladajuća većina zauzima 93 odsto vremena u programu, gde se predsednik obraća javnosti 29 puta mesečno? Šta su garancije da će televizije kojima je sam REM izricao mere upozorenja i zabrane programa da unaprede medijski standard u oblastima koje nisu emitovale u svom programu, iako su to obećale u prethodnim elaboratima?
Na sednici Saveta REM-a održanoj danas, nacionalne frekvencije dodeljene su istim televizijama kao i prethodni put - Pinku, Prvoj, Hepiju i B92. Radio stanice koje su dobile dozvolu za pružanje ovakve medijske usluge su Hit, Play, Radio S i Radio S2. Otvoren je i konkurs za dodelu pete televizijske frekvencije. Savet je odluke doneo, kako kažu na „profesionalan i odgovoran” način. A šta će da radi ako televizije budu ponovo budu kršile zakone – „o tom potom”. Atmosfera na sednici, kaže Olivera Zekić, bila je fenomenalna.
Pad aviona u Grčkoj proteklih dana postao je tema “hitne” konferencije za medije, niza obraćanja javnih funkcionera, na momente zbunjujućih saopštenja institucija Srbije, Grčke, Ukrajine i Bangladeša, kao i dilema u javnosti i medijima - da li se iza svega krije novi diplomatski skandal. Ovaj tekst namenjen je svima koji nisu stigli da isprate tok ovog događaja i šta su činjenice, a šta spekulacije o trgovini oružjem.
Predstavljanje elaborata pred članovima Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) trajalo je tri dana i izgledalo je kao da se oni stvarno predstavljaju, a članovi REM-a će stvarno na osnovu toga odlučivati ko će dobiti nacionalnu frekvenciju. Očekivano, svi kandidati u svojih 15 minuta tvrdili su isto - mi smo profesionalci, imamo odlične novinare, opremu, planove, dajte nam frekvenciju, opravdaćemo poverenje. Pa dalje - da je blagovremeno i istinito informisanje svetinja, da nije samo zakonska već i moralna dužnost, a ako do sada to nismo tako radili, od sad hoćemo! Kako da znamo da opet nećete pustiti Zadruge, Parove, Farme i izlive govora mržnje? Pa, nećemo, evo od ponedeljka nećemo.
Sankcije Rusiji i međusobno priznanje Srbije i Kosova nisu jedine stavke u Rezoluciji koju je usvojio Evropski parlament. Zašto su se ove teme uopšte našle tu i šta još piše u novom dokumentu jedne evropske institucije, kao i da li je ovo bilo očekivano, najbolje objašnjava odgovor našeg sagovornika iz Evropskog pokreta - Srbija je prešla svoju crvenu liniju. Tabloidi i predstavnici vlasti iskoristili su povod da se požale na zahteve EU, zanemarujući sve drugo napisano i istaknuto u Rezoluciji, a što se odnosi na demokratiju, slobodne izbore, način funkcionisanja institucija, vladavinu prava, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
