Skup „Za spas Srbije“ i litija koja je završena potpisivanjem peticije za zabranu Parade ponosa održana je 28. avgusta u Beogradu, a na društvenim mrežama proteklih dana se dele objave u kojima se tvrdi kako mediji u Srbiji o ovom događaju nisu izveštavali, a pogotovo „javni servis“. Analiza medijskog sadržaja, ipak govori drugačije.
„Sve dok budem imala jezik, ja ću da pričam o nepravdama koje se dešavaju žrtvama nasilja i nikada neću stati“, reči su Ljiljane Nešić, predsednice udruženja Žene za mir iz Leskovca, koje više od deceniju i po pruža podršku ženama koje su imale iskustvo nasilja u porodici. Institucije, kaže naša sagovornica, osim što ne pružaju adekvatnu podršku žrtvama nasilja u porodici, ne čine ništa ni po pitanju pretnji koje su članice ovog udruženja dobile. „Znamo da živiš sama“, „znamo koja kola voziš“, „puno pričaš“, „znamo da imaš unučiće“, pretnje su braniteljkama prava u poslednjih mesec dana. Zastrašivanje je počelo nakon što je u javnosti postavljeno pitanje – kako neko ko je osuđen za nasilje u porodici može da dobije sredstva da pruža podršku žrtvama nasilja u porodici i koji je kriterijum za dodelu novca.
Savet REM-a je prilikom odlučivanja ko će dobiti nacionalnu frekvenciju, kažu, “uzeo u obzir sve činjenice”. Nacionalno pokrivanje dobili su Pink, Hepi, Prva i B92 zbog “objektivnog i pravovremenog pristupa, jačanja i zaštite medijskog pluralizma, raznovrsnosti ponuđenog programa, prethodnog rada i garancija da će se baviti važnim temama i unaprediti medijske standarde u oblastima informisanja, kulture i obrazovanja”. Može li se pričati o medijskom pluralizmu u zemlji gde vladajuća većina zauzima 93 odsto vremena u programu, gde se predsednik obraća javnosti 29 puta mesečno? Šta su garancije da će televizije kojima je sam REM izricao mere upozorenja i zabrane programa da unaprede medijski standard u oblastima koje nisu emitovale u svom programu, iako su to obećale u prethodnim elaboratima?
Na sednici Saveta REM-a održanoj danas, nacionalne frekvencije dodeljene su istim televizijama kao i prethodni put - Pinku, Prvoj, Hepiju i B92. Radio stanice koje su dobile dozvolu za pružanje ovakve medijske usluge su Hit, Play, Radio S i Radio S2. Otvoren je i konkurs za dodelu pete televizijske frekvencije. Savet je odluke doneo, kako kažu na „profesionalan i odgovoran” način. A šta će da radi ako televizije budu ponovo budu kršile zakone – „o tom potom”. Atmosfera na sednici, kaže Olivera Zekić, bila je fenomenalna.
Pad aviona u Grčkoj proteklih dana postao je tema “hitne” konferencije za medije, niza obraćanja javnih funkcionera, na momente zbunjujućih saopštenja institucija Srbije, Grčke, Ukrajine i Bangladeša, kao i dilema u javnosti i medijima - da li se iza svega krije novi diplomatski skandal. Ovaj tekst namenjen je svima koji nisu stigli da isprate tok ovog događaja i šta su činjenice, a šta spekulacije o trgovini oružjem.
Predstavljanje elaborata pred članovima Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) trajalo je tri dana i izgledalo je kao da se oni stvarno predstavljaju, a članovi REM-a će stvarno na osnovu toga odlučivati ko će dobiti nacionalnu frekvenciju. Očekivano, svi kandidati u svojih 15 minuta tvrdili su isto - mi smo profesionalci, imamo odlične novinare, opremu, planove, dajte nam frekvenciju, opravdaćemo poverenje. Pa dalje - da je blagovremeno i istinito informisanje svetinja, da nije samo zakonska već i moralna dužnost, a ako do sada to nismo tako radili, od sad hoćemo! Kako da znamo da opet nećete pustiti Zadruge, Parove, Farme i izlive govora mržnje? Pa, nećemo, evo od ponedeljka nećemo.
Sankcije Rusiji i međusobno priznanje Srbije i Kosova nisu jedine stavke u Rezoluciji koju je usvojio Evropski parlament. Zašto su se ove teme uopšte našle tu i šta još piše u novom dokumentu jedne evropske institucije, kao i da li je ovo bilo očekivano, najbolje objašnjava odgovor našeg sagovornika iz Evropskog pokreta - Srbija je prešla svoju crvenu liniju. Tabloidi i predstavnici vlasti iskoristili su povod da se požale na zahteve EU, zanemarujući sve drugo napisano i istaknuto u Rezoluciji, a što se odnosi na demokratiju, slobodne izbore, način funkcionisanja institucija, vladavinu prava, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Grupa država za borbu protiv korupcije (GREKO) istakala je u izveštaju objavljenom danas da je u suzbijanju korupcije ključna uloga Agencije za sprečavanje korupcije, kao i da bi strategija trebalo da obuhvati lica na najvišim izvršim funkcijama. Ocenjivali smo izjave o prethodnom ispunjavanju preporuka ovog tela Saveta Evrope, ali i pisali o (ne)radu Agencije.
Svetsku energetsku krizu uzrokovanu ratom u Ukrajini Srbija je dočekala 100 odsto zavisna od ruskog gasa. Plan o diversifikaciji snabdevanja ovim energentom dokumentovan je u Strategiji razvoja energetike još pre sedam godina, Evropa od Srbije godinama unazad traži da obezbedi i druge izvore gasa, državni zvaničnici i to oni odgovorni za energetiku naglašavaju kako je važno pronaći alternative ruskom gasu, a ipak smo u situaciji da strahujemo šta će biti ako nam Rusija “zavrne” slavinu. Naši sagovornici “krivca” u potpunoj zavisnosti Srbije od ruskog gasa vide u lošim političkim odlukama i u jakom ruskom lobiju. Sa druge strane, postavlja se pitanje da li Srbija može da nadoknadi propuštene prilike i kako će Evropa da izađe iz ove gasne krize?
Energetski sistem Srbije je zavisan od ruskog gasa. Podaci iz Energetskog bilansa pokazuju da sve više gasa uvozimo, a za sada jedini snabdevač je Rusija. Poput drugih evropskih zemalja i Srbija je propustila prilike da diversifikuje gas koji uvozi. Zašto smo došli u situaciju da sve žetone uložimo na jedno polje, kakvi su planovi u budućnosti, šta su alternative, a šta bi bile posledice ako Putin reši da “zavrne slavinu”?
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
