Grupa država za borbu protiv korupcije (GREKO) istakala je u izveštaju objavljenom danas da je u suzbijanju korupcije ključna uloga Agencije za sprečavanje korupcije, kao i da bi strategija trebalo da obuhvati lica na najvišim izvršim funkcijama. Ocenjivali smo izjave o prethodnom ispunjavanju preporuka ovog tela Saveta Evrope, ali i pisali o (ne)radu Agencije.
Svetsku energetsku krizu uzrokovanu ratom u Ukrajini Srbija je dočekala 100 odsto zavisna od ruskog gasa. Plan o diversifikaciji snabdevanja ovim energentom dokumentovan je u Strategiji razvoja energetike još pre sedam godina, Evropa od Srbije godinama unazad traži da obezbedi i druge izvore gasa, državni zvaničnici i to oni odgovorni za energetiku naglašavaju kako je važno pronaći alternative ruskom gasu, a ipak smo u situaciji da strahujemo šta će biti ako nam Rusija “zavrne” slavinu. Naši sagovornici “krivca” u potpunoj zavisnosti Srbije od ruskog gasa vide u lošim političkim odlukama i u jakom ruskom lobiju. Sa druge strane, postavlja se pitanje da li Srbija može da nadoknadi propuštene prilike i kako će Evropa da izađe iz ove gasne krize?
Energetski sistem Srbije je zavisan od ruskog gasa. Podaci iz Energetskog bilansa pokazuju da sve više gasa uvozimo, a za sada jedini snabdevač je Rusija. Poput drugih evropskih zemalja i Srbija je propustila prilike da diversifikuje gas koji uvozi. Zašto smo došli u situaciju da sve žetone uložimo na jedno polje, kakvi su planovi u budućnosti, šta su alternative, a šta bi bile posledice ako Putin reši da “zavrne slavinu”?
Izborna kampanja protekla je u lošijim uslovima u odnosu na prethodni izborni proces koji je bio jedan od najlošijih koji je Crta posmatrala, a ključni problemi su medijske neravnopravnosti izbornih učesnika, zloupotrebe javnih resursa, kupovina glasova i pritisci na birače. Ovo su glavni nalazi posmatračke misije Crta.
O čemu govori prof. dr Danica Grujičić kada priča o smrti lekara zbog korone? Šta je sve sporno u njenoj izjavi i zahtevu da joj sagovornica u emisiji dokaže da su lekari umrli samo od kovida? Kako se dokazuje smrt od virusa korona? I koliko lekara je do sada preminulo?
“Već prvog dana napada građani su iz Kijeva pokušavali da odu u bezbedniji deo zemlje. Najviše ljudi krenulo je ka zapadu, bliže Poljskoj, odakle bi mogli da odu dalje. Ljudi su stajali u koloni po tri, četiri sata, deo mojih kolega je odustao i vratio se nazad kada su shvatili da je nemoguće otići”.
Veče uoči odlučivanja o ustavnim promenama, Republička izborna komisija odlučila je da glasači sa Kosova i Metohije mogu ipak da glasaju u Kuršumliji, Raški, Novom Pazaru i Vranju. U mlakoj referendumskoj atmosferi odigrao se tako jedan od novih poteza na relaciji Beograd - Priština. Preko noći glasačka mesta “gde svako svakog zna” dobila su nove spiskove sa po nekoliko hiljada ljudi. Novinarke Istinomera nedelju su provele u Raškoj, svedočeći turama autobusa koji su navirali i stotinama ljudi koji su - i pešačeći - pokušavali da nađu gde to mogu da glasaju.
Mladi ljudi na Zapadnom Balkanu su suočeni s poteškoćama u razumevanju svoje stvarnosti i poznavanju jedni drugih zbog ogromnih stalnih istorijskih sporova, različitih percepcija nedavne prošlosti, kao i društvenih i političkih pitanja koja čine njihove živote. Stručnjaci u Srbiji, Albaniji i Crnoj Gori vide loše obrazovanje, predrasude i narative koji dolaze od političkih lidera kao glavne faktore koji doprinose porastu nacionalizma među mladima.
„Razumemo da smo zajedno sa tim čovekom koji dođe po hranu, razumemo da mi možemo da završimo u tom redu, borimo se protiv individualizacije siromaštva i ideje da je ta osoba sama odabrala da bude siromašna, jer nije. To je sistemski problem i nama je važno da na to ukazujemo“, kaže Ema Stepanović iz Solidarne kuhinje za Istinomer.
Parodija Diznijevog crtanog film “Čarobni frulaš”, postala je tema jutarnjih programa televizija i tabloda. Ne prepoznajući satiru u videu “Domovinski rat za najmlađe” naloga Pretjerivač, potegli su pitanje nacionalizma, a dezinformacije su preplavile i medije i društvene mreže.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
