Izborna kampanja protekla je u lošijim uslovima u odnosu na prethodni izborni proces koji je bio jedan od najlošijih koji je Crta posmatrala, a ključni problemi su medijske neravnopravnosti izbornih učesnika, zloupotrebe javnih resursa, kupovina glasova i pritisci na birače. Ovo su glavni nalazi posmatračke misije Crta.
O čemu govori prof. dr Danica Grujičić kada priča o smrti lekara zbog korone? Šta je sve sporno u njenoj izjavi i zahtevu da joj sagovornica u emisiji dokaže da su lekari umrli samo od kovida? Kako se dokazuje smrt od virusa korona? I koliko lekara je do sada preminulo?
“Već prvog dana napada građani su iz Kijeva pokušavali da odu u bezbedniji deo zemlje. Najviše ljudi krenulo je ka zapadu, bliže Poljskoj, odakle bi mogli da odu dalje. Ljudi su stajali u koloni po tri, četiri sata, deo mojih kolega je odustao i vratio se nazad kada su shvatili da je nemoguće otići”.
Veče uoči odlučivanja o ustavnim promenama, Republička izborna komisija odlučila je da glasači sa Kosova i Metohije mogu ipak da glasaju u Kuršumliji, Raški, Novom Pazaru i Vranju. U mlakoj referendumskoj atmosferi odigrao se tako jedan od novih poteza na relaciji Beograd - Priština. Preko noći glasačka mesta “gde svako svakog zna” dobila su nove spiskove sa po nekoliko hiljada ljudi. Novinarke Istinomera nedelju su provele u Raškoj, svedočeći turama autobusa koji su navirali i stotinama ljudi koji su - i pešačeći - pokušavali da nađu gde to mogu da glasaju.
Mladi ljudi na Zapadnom Balkanu su suočeni s poteškoćama u razumevanju svoje stvarnosti i poznavanju jedni drugih zbog ogromnih stalnih istorijskih sporova, različitih percepcija nedavne prošlosti, kao i društvenih i političkih pitanja koja čine njihove živote. Stručnjaci u Srbiji, Albaniji i Crnoj Gori vide loše obrazovanje, predrasude i narative koji dolaze od političkih lidera kao glavne faktore koji doprinose porastu nacionalizma među mladima.
„Razumemo da smo zajedno sa tim čovekom koji dođe po hranu, razumemo da mi možemo da završimo u tom redu, borimo se protiv individualizacije siromaštva i ideje da je ta osoba sama odabrala da bude siromašna, jer nije. To je sistemski problem i nama je važno da na to ukazujemo“, kaže Ema Stepanović iz Solidarne kuhinje za Istinomer.
Parodija Diznijevog crtanog film “Čarobni frulaš”, postala je tema jutarnjih programa televizija i tabloda. Ne prepoznajući satiru u videu “Domovinski rat za najmlađe” naloga Pretjerivač, potegli su pitanje nacionalizma, a dezinformacije su preplavile i medije i društvene mreže.
Dok svedočimo ekspanziji „zelenih” stranaka, pokreta i inicijativa u Srbiji koje se bave ekološkim problemima, aktiviste koji se bave klimatskim promenama ne čujemo i ne vidimo. Gotovo da nema većeg grada u svetu kome se u prethodnih nekoliko godina nije dogodio protest protiv klimatskih promena, ali Srbiju za sada takav trend nije zahvatio. Da li je po sredi nezainteresovanost građana za globalni problem ili su ga, jednostavno, nesvesni?
Dok većina zemalja iz regiona najavljuje da „napušta ugalj”, u Srbiji je Zakonom o klimatskim promenama dodatno produžen rok za usvajanje Strategije niskougljeničnog razvoja. Umesto jasnog plana za smanjenje emisije štetnih gasova, od predstavnika vlasti čujemo samo kakofoniju različitih poruka. Sa druge strane, građani misle da odgovornost snosi Vlada, a ista ta Vlada ostaje bez reakcije na rizične situacije i kako primećuje jedan od naših sagovornika „nismo adekvatno reagovali na požar u Vinči, kako ćemo na nešto što će biti drugačije tek za 20 godina“.
Penzioneri u Srbiji žive bezbrižno, srećno, zadovoljno i u blagostanju. Sve zato što su im za poslednjih skoro deset godina (koliko je SNS na vlasti) penzije povećane, zato što mogu sebi da priušte bolji i kvalitetniji život sa uvećanim penzionim čekovima, a svako malo čeka ih novi finansijski bonus (zlobnici bi rekli, uglavnom pred održavanje izbora). Ovako izgleda život najstarijih građana Srbije u spotu u kome im predsednik države poručuje da su rezultate “zajedno postigli”. Realnost je, ipak, drugačija, a podaci izneti u spotu selektivno i tendenciozno “naštelovani” da ulepšaju sliku.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
