Osim što je veoma učestalo i rasprostranjeno, digitalno nasilje je, kako pokazuje analiza organizacije „Atina“, postalo skoro neizostavan način prisile i instrument kojim se nasilnici i trgovci ljudima služe kako bi ucenjivali žrtve i manipulisali njima.
U krizama poput ove izazvane kovidom 19, neznanje je veliki neprijatelj. Poželjno bi bilo da građani mogu da se pouzdaju u institucije, koje bi trebalo da imaju znanja o načinima zaštite ljudi. Šta, međutim, kada institucije, iz neznanja ili iz nemara, praktično podstaknu građane da ugroze zdravlje, kao u slučaju neadekvatnog korišćenja raznih sredstava za dezinfekciju?
Koliko u Srbiji košta dan bolničkog lečenja pacijenta s kovidom 19? Ako je verovati predsedniku Vučiću, troškovi su toliki da godišnji doprionosi za zdravstvo jednog osiguranika mogu da pokriju samo dva, tri dana u bolnici. Dok zdravstvenim radnicima takva procena zvuči nerealno, Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) ćuti kao zaliven, a građani bi valjda trebalo da se osećaju krivim što previše „koštaju državu”.
Da li je opravdan „strah” eko-aktivista od partija? Da li je moguće da se udruživanjem lokalnih inicijativa stvori relevantna zelena politička organizacija na nacionalnom nivou?
Šta u današnjoj Srbiji može da „pomiri četnike i partizane”, udruži intelektualce i zemljoradnike, pokrene mlade i stare? Izgleda da je to ekološki aktivizam, pošto širom zemlje niču grupe koje, boreći se za vazduh, vodu, život, pokazuju da apatija nije progutala svaki vid građanskog angažmana.
Sigurno nisu mnogobrojni oni koji kao idealnu vikend aktivnost zamišljaju turistički obilazak Koteža, beogradskog naselja na levoj obali Dunava, ali Udruženje građana Kotež je smislilo “atraktivan” program za buđenje ekološke svesti.
Da, Beograd jeste grad koji nema metro, ali ima Javno komunalno preduzeće “Beogradski metro i voz”, za čije usluge se ove godine iz gradskog budžeta planira izdvajanje 200 miliona dinara. Ne, u tom preduzeću nema 17 zaposlenih, kako se proteklih nedelja pominjalo u javnosti. Kako za Istinomer odgovaraju iz tog JKP-a, broj zaposlenih je znatno veći - ima ih 29, s prosečnom neto platom od skoro 117.000 dinara.
“Tokom nastave na daljinu koristili smo komšijin internet. Ni mobilni, ni kompjuter nismo imali, a bili su nam neophodni zbog online časova. Nekako smo se snašli, pa smo kupili jedan telefon na pijaci, na rate. Kada nisu imali na televiziji, svi su učili preko njega.”
Društvenom mrežom Fejsbuk kruži fotografija sa neistinitom informacijom da je Evropska unija svim punoletnim građanima Srbije usled pandemije virusa korona podelila iznos od 2.000 evra, od kojih im je, kako je napisano u ovoj objavi, isplaćeno samo 100 evra.
“Istupio sam iz grupe u kojoj su bili demonstrani da bih pokazao legitimaciju i rekao da sam novinar. Tada sam dobio udarac i dok sam bio na zemlji tukli su me jedno 15, 20 sekundi”, ovo za Istinomer priča novinar Bete, Žikica Stevanović, koga je tokom protesta ispred Narodne skupštine u noći između 8. i 9. jula pretukla policija. On kaže da i dalje ima dobro oslikane pendreke po dužini leđa i dodaje da je legitimaciju pokazao i policajcu koji se vratio i ponovo ga udario, iako mu se čini da je pored legitimacije policajac video i tada već krvavu glavu.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
