Braneći obožavanog vođu od podsećanja na njegov minuli rad u filmu „Vladalac“, Ana Brnabić je definisala suštinu srpske političke scene: nije bitno šta ste radili juče, na šta ste spremni i koliko vredi vaša reč. Sve može – danas ovako, sutra onako, juče sa ovim, danas sa onim. Nema ideologije koja se ne može promeniti, personalnih odnosa koji se ne mogu pokvariti, ali ni međusobnog rata koji se ne može zaboraviti, kada to nalaže cilj zapakovan u priču o „opštem interesu“. A to je – čast izuzecima – nedopustivo često obično vlastohleplje, uglavnom praćeno najprizemnijim srebroljubljem. Neprihvatljivo je samo pamćenje i podsećanje na ono što je bilo juče.
Pred socijalistima, naviklim na učešće u vlasti, postavlja se pitanje - da li je došlo vreme da se spremaju za (rizičnu) ulogu opozicije, ili za predizborni naprednjački zagrljaj u kome se lako ostaje bez daha?
Izgleda da je i sâm naprednjački vrh shvatio da mora da se bori protiv sopstvenog nagona da slomi svaku kičmu i ugasi svaki kritički glas, jer bi ta stranka mogla ostati bez jednog od ključnih propagandnih mehanizama – priče o borbi protiv opasnog “neprijatelja“. Ali, to nije jedina unutrašnja borba ni jedini problem koji muči mašineriju spremnu na sve da sačuva ogromnu moć.
Ima razloga za uverenje da Miša Vacić ima ulogu “strašila“ kakvu je u vreme Slobodana Miloševića imao Vojislav Šešelj, ali bitna razlika je u tome što se vođa iz devedesetih osećao dovoljno samouverenim da dozvoli i pomogne politički rast izrazito inteligentnog čoveka, za razliku od Aleksandra Vučića, koji igra na više karata, ne dajući ni jednoj čak ni teoretsku mogućnost da iole ozbiljnije ojača.
Sasvim nenamerno, tražeći način da od „visokog gosta“ sakriju ružnu sliku stvarnosti, Vranjanci su spremili scenografiju u kojoj se lepo video masovno prihvaćeni model ponašanja u naprednjačkoj Srbiji: onaj prema kome se, u skladu sa linijom manjeg otpora, bira da se veruje u ono što je servirano, umesto u ono što jeste. Nije to baš fenomen nepoznat u istoriji... i nije baš večan.
Dosadašnje uspešno zataškavanje skandala i uspešan “prolazak“ ciničnih poteza - kakav je bio izbor vlasnika najvećeg broja afera na funkciju ministra finansija - ne znači i da je garantovan beskonačan nastavak takve prakse. Zato je vreme za novu strategiju iz koje se, za sada, vidi izvesno provetravanje stranke, čiji je deo učlanjenje Ane Brnabić, ali i dodatno insistiranje na priči o nezadrživom napretku - ovoga puta u vidu digitalizacije, dovoljno spektakularne da zaseni i probleme sa kanalizacijom. Gledamo spotove sa teleportovanjem i letećim automobilima, a izbori nisu još ni raspisani.
Iz škole Demokratske stranke potekli su kadrovi koji danas pokrivaju gotovo celu političku scenu. Onima koji su danas na vlasti, bivša stranka važna je kao dežurni krivac za sve probleme - ali za stranku koja je obezbedila važno mesto u istoriji, to nije baš dovoljan adut za nadu u svetliju budućnost.
Izgleda da je vreme da srpska opozicija u pomoć pozove onaj tim naučnika sa Univerziteta Šefild i Vorvik, koji je uspeo da nađe odgovor na čuveno pitanje – šta je starije, kokoška ili jaje?
Dok javnost raspravlja da li je kampanja “Budućnost Srbije” oproštajna turneja Aleksandra Vučića ili oproštaj od budućnosti Srbije, građani i dalje ostaju bez odgovora koliko svi dajemo za finansiranje autobusa, bina, ozvučenja, zakupa dvorana, i ostale elemente kampanje. Premijerka ova pitanja ocenjuje kao “maliciozna”, dok Agencija za borbu protiv korupcije u Vučićevom obračuvanju sa političkim protivnicima tokom putešestvija po Srbiji ne vidi ništa sporno.
Ako se 5. oktobar, ključni simbol masovne građanske borbe za slobodu i demokratiju, u svesti građana sa slabim pamćenjem, konformista, ali i generacija koje dolaze, upiše kao dan velikog pljačkaškog pohoda, zvanična verzija o naprednjacima kao spasiocima od “žutih lopova” i ostalih izdajnika, biće dodatno ojačana. Baveći se 5. oktobrom, međutim, vlasnici javnog prostora i svega drugog u Srbiji, potiskuju sećanje na ono što je ovde bilo – 4. oktobra.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.