Da li je Aleksandru Vučiću zaista u interesu postizanje dogovora o Kosovu, ako bi time izgubio paravan za skrivanje svega što ne ide u prilog glavnom cilju – čuvanju neograničene vlasti?
Kad je neko tanak sa živcima i lak na obaraču, pucanj u sopstvenu nogu gotovo da se podrazumeva: najbolje o tome govori skorašnji primer uzbune u “opozicionom“ delu javnosti, nastale nakon objavljivanja fotografije na kojoj se u društvu predsednika Aleksandra Vučića nalazi proslavljeni košarkaški trener Dušan Duda Ivković, poznat po besprekornoj životnoj i radnoj biografiji, ali i po oštroj kritici aktuelnog režima.
Da nema naznaka demokratskog preobražaja vlasti i njenog ključnog centra, govori i činjenica da, za razliku od povlačenja medijske strategije, koja je pod lupom Zapada, nije bilo sličnih nagoveštaja u drugim oblastima u kojima su se zainteresovane stručne organizacije povukle iz dijaloga sa državom o novim zakonskim rešenjima (sudije i tužioci, Univerzitet...)
Ako je urednik Informera Dragan J. Vučičević sa najviše instance u državi atestiran kao “pristojan čovek“ i ako je šampion u broju i težini afera koje se za njim vuku, Siniša Mali, postao legitimni glavni kandidat za ministra, a da to ne predstavlja pretnju po rejting vlasti - onda nije ni najmanje čudno da se Srbija, kad je već tako naopako izvrnuta, na svom proklamovanom putu ka Evropskoj uniji, zapravo - od nje sve više udaljava.
Ima li boljeg dokaza koliko je Demokratska stranka potrebna Srbiji: čim su objavljeni po nju potpuno katastrofalni rezultati beogradskih izbora, krenulo je masovno "cipelarenje“ partije čiji se lider, u trenutku pisanja ovog teksta, zvao Dragan Šutanovac. Tako je, kad već nije mogla da se vrati u ulogu ključnog borca protiv autoritarne vlasti, stranka iz koje potiče bar pola srpske političke scene, odigrala društveno izrazito korisnu ulogu – poslužila je kao idealna meta za olakšavanje napaćene opozicione duše.
Potreba za pristojnošću gotovo redovno je zloupotrebljavana u političkoj propagandi višestranačke Srbije. Samo je intenzitet bio različiti. Nismo baš bili došli do situacije gde se aplaudira na mestu na kome je nekoliko dana ranije, mučki s leđa ubijen opozicioni lider. Zapanjujućim ovacijama, ekipa koja prati predsednikova putovanja po Srbiji demonstrirala je ono što je teško shvatljivo – da je u treninzima ispoljavanja podrške svakom potezu ili poruci svom neprikosnovenom vođi, izgubila čak i elementarnu ljudskost koja obavezuje na iskazivanje pijeteta žrtvi ubistva.
U trećem i poslednjem nastavku priče o beogradskim izborima govorimo o ključnim tačkama u periodu od Osme sednice (1987) do dolaska Zorana Đinđića na mesto gradonačelnika (1997)
U prethodnom tekstu pisali smo o tome kako Vučić nikada nije oprostio Dačićevu "izdaju" 2008. godine i osvrnuli se na beogradske izbore iz 2012. U ovom nastavku govorimo o čuvenim izborima iz 1996, okolnostima koje su ih pratile i šta se dešavalo nakon kratkog gradonačelnikovanja Zorana Đinđića
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
