Kada je Aleksandar Vučić postao predsednik Vlade Srbije, u aprilu 2014, prosečne zarade u Srbiji bile su nešto malo ispod 400 evra. No, on je uporno tvrdio nešto drugo: najpre, da su bile 356 evra, pa 346, pa 340, pa su na kraju završile na 336 evra. Zbog ovako naglih i čestih promena u bliskoj prošlosti, bilo je u redakciji Istinomera mišljenja da ne treba da pišemo o ovoj temi sve dok plata iz aprila 2014. ne padne na 300 evra. No, evo – neka bude, i Istinomer se priključuje podsećanjima na mračnu prošlost: prosečna zarada za vreme vlasti DOS-a bila je onih 65 evra iz naslova. Doduše, u januaru 2001.
Govor je bio njegovo oružje i onda, u prethodnom životu, kada ga je koristio da na sve strane izazove razdor, napravi spletku, zastraši, učini nelagodu, neprijatnost, a neretko izazove i bes kod objekata tih njegovih silnih verbalnih bičevanja. Sada, nakon Promene, znao je – govor će postati sredstvo kojim će pomoći građanima: i onima koji su ga izabrali, i svima drugima; napokon, bio je Predsednik svih građana.
Čak i pre nego što je postavljena na mesto predsednice vlade Ana Brnabić je, van bilo kakvog uporišta u Ustavu i zakonima, izjavila, da "Vučić treba da ima ulogu mentora nad premijerom u prvih nekoliko meseci". Podsetimo se kako je izgledalo prvih godinu dana vlade na čelu sa Brnabić i zašto je mentor sigurno zadovoljan.
Koja je mera (ne)uspeha Vlade Srbije koju od pre godinu dana formalno predvodi Ana Brnabić? Da li se učinak njenog kabineta meri ispunjenošću planova i obećanja iznetih u ekspozeu ili su posledice činodejstvovanja i vlade, ali pre svega vlasti Aleksandra Vučića i njegove partije, vidljivije i jasnije iz izveštaja o napretku Evropske komisije… ili je najprecizniji “merni instrument” uspeha vlade pogled kroz prozor, pogled u frižider, pogled u novčanik.
Da bi prosečna zarada u decembru 2018. godine iznosila 500 evra, zarada zaposlenih u javnom sektoru trebalo bi da bude 85.504,4 dinara, tj. da poraste za 54,7 odsto. Dakle, blago svim tim prosvetnim i zdravstvenim radnicima, policiji, vojsci, imaće prosečnu platu od skoro 724 evra (a, u stvari neće).
Državna komponenta cene goriva je veća od one kompanijske: po svakom litru benzina i dizela država uzima više novca nego kompanija koja to gorivo prodaje.
Odmah po objavljivanju informacije da će zakon o smanjenju penzija biti ukinut, Politika je pisala da će novo uvećanje penzija - i to od pet odsto - imati samo penzioneri sa penzijama ispod 30.000 dinara. Svi ostali će dobiti “ukidanje smanjenja”, odnosno, biće im vraćeno ono što im je zakon o smanjenju penzija uzeo. Ovo je predsednik Vučić nazvao “povećanjem”, i to od 25 odsto za one sa najvećim penzijama.
Predsednik i premijerka su se "dogovorili” da ukinu zakon o smanjenju penzija, što će odnos svih penzija vratiti u normalu, nakon što je od novembra 2014. jedan deo njih arbitrarno smanjen. Međutim, kako se vidi iz podataka koje je Istinomeru dostavio kabinet premijerke, Vlada i predsednik glavačke uleću u novi problem – ponovo proizvoljno i diskriminatorno menjaju visine penzija.
Ako i kada – a potrajaće – aktuelni režim bude suštinski i dubinski poražen, onima koji dođu na čelo države nakon toga ostaće razvaljene i razmrvljene institucije, duboko podeljeno društvo po mnogo osnova, i ruševine od države, koja je po vertikali – od skupštine stanara do Skupštine Srbije, Vlade Srbije i pravosuđa – bila upregnuta da obezbedi uzdizanje i nedodirljivost jednog čoveka i kruga poslušnih ljudi oko njega.
Iz izjava koje je davala, deluje da Ana Brnabić ne zna šta piše u zakonu kojim su smanjene penzije, ne zna na koji način Skupština izglasava da penzije budu povećane, a deluje da ne zna ni dinamiku usklađivanja penzija sa troškovima života. I sve ovo ne bi bio nikakav problem - da Ana Brnabić nije predsednica Vlade Srbije.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
