Drugi deo priče o tome kako je država od 2011. do 2015. samo kroz opraštanje dugova JAT-u/Er Srbiji oštetila Aerodrom za više od 57 miliona evra. Takođe, država je od 2009. do 2017. kao većinski vlasnik Aerodroma "razdelila" skoro 117 miliona evra kroz dividende i uplate u budžet, umesto da uloži u razvoj kompanije. A onda, nakon svega i uprkos svemu, odlučila da Aerodrom da na koncesiju na 25 godina.
O tome kako je u periodu 2011-2015. Aerodrom Nikola Tesla "očerupan" za skoro 60 miliona evra, što od sadašnje, što od prethodne vlasti, a sve zarad hranjenja rupe bez dna - JAT Ervejza, odnosno Er Srbije. Usput je za desetak godina "pojedeno" i još stotinak miliona evra deljenjem dividendi, pa se postavlja pitanje: da je sav taj novac bio upotrebljen u razvoj kompanije, da li bi danas bilo potrebno da se Aerodrom daje u koncesiju?
Ako je sudeći po prosečnim platama građana i onome što za taj novac mogu da kupe - prosečnoj potrošačkoj korpi - ovo Vučićevo zlatno doba je drugo zlatno doba Srbije, lošije od onog prvog iz 2008. godine.
Jedan zahtev jednog novinara umalo je doveo do rušenja nezavisnosti i samostalnosti rada Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Srećom, ova nezavisna i samostalna institucija je (za sada) uspela da se odupre ovom grubom nasrtaju na njen rad
Ustavni sud Srbije odbio je da odlučuje da li je Zakon o privremenom uređenju načina isplate penzija po Ustavu. Ako Evropski sud za ljudska prava u Strazburu kaže drugačije, Srbija će morati da vrati ovaj novac, naravno, uvećan za pripadajuće kamate. Tako, neku novu vlast mogla bi da sačeka neka nova „stara štednja“ koju će morati da vraća.
Bez rasprave na Odboru za obrazovanje i bez rasprave u Skupštini, Zakon o visokom obrazovanju je u tišini promenjen na takav način da ključne poluge autonomije univerziteta smešta u ruke Vlade i Ministarstva prosvete
Uprkos tome što je Aleksandar Vučić tokom izborne kampanje koristio javne resurse u svrhu političke promocije i vodio funkcionersku kampanju, Agencija za borbu protiv korupcije je izvela vratolomnu gimnastičku tačku i zaključila da je sve bilo po zakonu.
Nakon više od dve godine rada na Zakonu o rodnoj ravnopravnosti i nakon što je u februaru 2016. tadašnja Vlada podržala rigorozniju verziju nacrta Zakona, novi tekst Nacrta nikako da dobije podršku svih ministarstava u vladi - čak se spekulisalo da će Ministarstvo rada započeti pisanje zakona od početka. Do toga ipak nije došlo, ali se još uvek ne zna kada će Zakon ući u skupštinsku proceduru
Uprkos tome što se imidž policije blago popravio u poslednje tri godine, i dalje građani o policiji imaju zabrinjavajuće loše mišljenje - dve trećine građana smatra da u policiji postoji korupcija, 70% građana misli da je policija pod velikim uticajem politike, dok samo 37% ispitanika policiju vidi kao servis građana.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
