Poslanik austrijskog parlamenta Mihael Šnedlic je na nedavnom plenumu jednim bizarnim eksperimentom pokušao da dovede u pitanje pouzdanost testova za koronu. Šta je uradio pogrešno i o kom testu je uopšte reč?
U dosta nerazgovetnoj Fejsbuk objavi tvrdi se da PCR testovi uzrokuju nepovratno oštećenje krvno-moždane barijere koje može dovesti do infekcije mozga. Lažni dokaz je slika navodnog “kažnjavanja robova u Egiptu”, kao i ilustracija putovanja toksičnih supstanci do mozga. Sve što se tvrdi je netačno.
U srcu većine lažnih vesti je revolt. One se serviraju s tendencijom da zapale iskru pobune. Pa čak i kada nastanu brzopleto ili potpuno slučajno, njihovi konzumenti izgaraju od plamteće strasti i želje da se gromoglasnim vriskom cela planeta obavesti o neprikosnovenoj istini. Ljudi na socijalnim mrežama usplahireno viču: “PROBUDITE SE!!! VIDITE ŠTA NAM RADE!!!” Oni su osvešćeni, odvažni i jako, jako uznemireni. Sa Morfijusovog dlana su izabrali crvenu pilulu. Ja, koja sada pišem ovaj tekst, u njihovim očima spavam dubokim snom, ušuškana u simuliranu stvarnost; i nikada neću saznati koliko je duboka zečja rupa.
Koja je poenta inovativnih terapija za lečenje teških i retkih bolesti ako su, zbog cene, one nedostupne za većinu obolelih? Prva ikad odobrena genska terapija za lečenje spinalne mišićne atrofije (SMA) - “Zolgensma”, jedina nada za izlečenje dvogodišnje Anike, ali i mnoge druge dece širom sveta, košta neverovatnih 2,1 miliona dolara. I dok porodice obolelih na sve načine pokušavaju da dođu do vrtoglave novčane sume, postavlja se pitanje: kako je jedna farmaceutska kuća formirala cenu koja je “Zolgensmu” plasirala na tron najskupljih jednokratnih terapija?
Fotografija bočice s vakcinom sa Univerziteta u Oksfordu na kojoj piše datum “15. mart 2020.” deli se na socijalnim mrežama u Srbiji uz skeptične komentare. Britanska televizija Skajnjuz je pre nekoliko dana emitovala snimak na osnovu kojeg je nastala ta fotografija, a originalni video zapis datira još iz aprila ove godine. Na pitanje kako je moguće da je vakcina još tada bila proizvedena - postoji naučni odgovor.
Kratki video snimak iz jedne italijanske bolnice na kojem se vidi pacijent bez zaštitne maske postao je viralan na Fejsbuku nakon što su ga teoretičari zavere dodali svojoj bogatoj kolekciji dokaza o “orkestriranoj” pandemiji.
Dok Nemačka uveliko pooštrava mere protiv korona virusa i u Bundestagu uvodi obavezno nošenje zaštitnih maski za sve poslanike, Fejsbukom u Srbiji se deli dezinformacija o navodnoj zabrani nošenja maski u toj državi.
“Ovo je sjaj Donalda Trumpa i njegovog tima. Na glasačke listiće stavili su ‘nevidljivi vodeni žig’ i nikome nisu rekli. Nacionalna garda sada ulazi s ‘infracrvenom’ opremom i lako može pročitati koji su glasački listići stvarni, a koji lažni”, tvrdi se u objavi koja se poslednjih dana ushićeno deli na Fejsbuku. Direktor štamparije koja je ove godine proizvela najviše glasačkih listića za izbore u SAD Džef Elington kaže da, iako ova ideja zvuči “veoma kul”, ona u stvarnosti jednostavno nije moguća.
Dezinformacija o pogrešno obračunatom broju preminulih od korone u Italiji, koju je jedan italijanski poslanik plasirao u aprilu ove godine, doputovala je još tada do najčitanijih tabloida u Srbiji. Odnedavno, masovnije se zavrtela i na Fejsbuku.
"Zna li neko čime se hrane i gde treniraju ovako jaki zdravstveni radnici?" pitaju se korisnici Fejsbuka u Srbiji dok na ovoj mreži dele insceniranu fotografiju navodnih zdravstvenih radnika, koja je napravljena za komercijalne svrhe. Neki su uz nju podelili i fotografiju sa protesta u Sjedinjenim Američkim Državama na kojoj se, po njihovom uverenju, vide “lažni leševi” preminulih od korone.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
